Права и могућности Албанаца у „прешевској долини“ неупоредиво су веће од оних која данас имају Срби на Косову и, посебно, у Албанији, указао је историчар Петар Ристановић, наводећи да је предлог закона о наводној систематској дискриминацији албанске мањине у Србији, који је усвојен недавно у Одбору за спољну политику Представничког дома Конгреса САД, политички потез из сасвим других разлога.
Наводећи да ниједној мањини није лако када живи у држави у којој је долазило до оружаног конфликта, јер то доноси неке последице, првенствено у ставу грађана према тој мањини, Ристановић је за Косоо онлајн истакао да, посматрано са законске стране, Албанци у „прешевској долини“ имају веома широка права.
„Ако гледамо свакодневни живот, њихова права и могућности су неупоредиво веће од могућности Срба данас на Косову или у Албанији. Они имају веома развијену сарадњу са институцијама Албаније, њихову подршку, а имају и широку подршку Србије, што се тиче новца, школских установа, поготово када се узме у обзир њихов број“, појашњава Ристановић.
Зато сматра да је предлог овог закона којим се предлаже израда извештаја о правима Албанаца политички потез, из неких других разлога који не леже у њиховој угрожености.
Тај потез добио је подршку албанског Министарства за Европу и спољне послове, док су, са друге стране, Срби у Албанији практично асимиловани.
„Србима у Албанији се већ деценијама не признаје постојање. Првенствено током комунистичког периода, а и касније, они су фактички асимиловани. Данас постоје удружења, која окупљају невелике заједнице Срба, али већина је асимилована, кроз различите програме које је спроводила албанска држава – било је забрањено да носе српска имена, да остварују право на вероисповест, да се удружују по националној основи, да негују своју културу. После више деценија такве политике, Срби су асимиловани. И лицемерно је што Албанија подржава један такав захтев, али је пракса који смо више пута имали прилике да видимо“, напомиње Ристановић.
Из свега закључује да је предлог таквог закона у САД један у низу сличних потеза који су се одиграли претходних деценија.
„Циљ је јасан, Албанци, првенствено са Косова, имају претензије на ту територију, ту се одиграла и оружана побуна након рата на Косову и те претензије не престају. То је континуиран циљ, који, верујем, неће бити у стању да остваре. Али, ово би требало посматрати у том контексту“, рекао је Ристановић.
