Према његовим речима, Париз инсистира на том ставу јер жели да Београд отвори поглавља за чланство у ЕУ, и незадовољан је што други блокирају овај процес.
Претходно су медији на Косову, позивајући се на изворе унутар ЕУ, објавили да земље попут Француске и Италије, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке, “немају вољу за укидање санкција”.
“Постоји и општи аргумент да Брисел не може дати овај ‘поклон’ (премијеру Косова у техничком мандату Аљбину) Куртију прије избора 28. децембра. Да ли је овај аргумент оправдан или не, доводе у питање други, будући да је главна опозициона странка (Демократска партија Косова) недавно послала писмо (шефици Европске комисије Урсули] фон дер лајен, тражећи потпуно укидање (мера) одмах. Дакле, не перципира се као поклон Куртију од стране било кога, осим малог броја држава ЕУ-а”, каже Јозwиак за РСЕ.
Портпаролка Европске уније рекла је за РСЕ да званични Брисел намерава да настави са укидањем мера, које је делимично започето у мају ове године.
Према њеним речима, ЕУ је спремна да сарађује с властима Косова чим буду изабране, а блок од Приштине очекује “да се врати на пут потребних реформи повезаних с ЕУ-ом”.
Казнене мере ЕУ уведене су у лето 2023. године, због раста тензија у северним општинама са већинским српским становништвом, а званичници Косова већ неко време тврди да су услови за њихово укидање испуњени.
Описујући наставак мера ЕУ-а као потпуни апсурд, Бесар Ђерђи (Гëрги) из Групе за правне и политичке студије (ГЛПС) каже да је Косово изгубило много времена ове године због недостатка нових институција и да је могло више радити на укидању мера.
Ђерђи вјерује да је формирање нових институција предуслов за укидање мера, док комуникација с државама које оклевају “треба бити приоритет”.
“Нова влада мора активно радити с савезницима, током ове године нажалост није било много комуникације, фокус је био на стварању бројева, што је довело до застоја у спољној политици Косова. Дакле, ако говоримо о функционалној влади, то је минимум који је неопходан”, каже он за РСЕ, спомињући и потребу усвајања споразума с ЕУ-ом, попут Плана раста, чим то буде могуће.
У међувремену, према анализи Института за напредне студије (ГАП), казнене мере а коштале су Косово око 613,4 милиона евра у пројектима који су обустављени или одложени на неодређено време.
Због истека рокова, 7,1 милион евра је потпуно изгубљено.
Најпогођенији сектори укључују заштиту животне средине (350 милиона евра), енергетику (114 милиона евра), дигитализацију (око 57 милиона евра) и културу (15 милиона евра).
Од ових средстава, око 218 милиона евра било је намењено пројектима у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА ИИ и ИПА ИИИ), а око 395 милиона евра за пројекте у оквиру Инвестиционог оквира Европске уније за регион Западног Балкана (WБИФ).
Матеја Агатоновић
