Упркос чињеници да је на Косову 5. децембра дошло до мирне примопредаје власти у четири северне општине са српском већином, државе чланице Европске уније као да нису на истој страни по питању укидања казнених мера. Већ неко време, важне личности на Косову, почевши од председнице Вјосе Османи, сматрају наставак мера потпуно неправедним, док су познаваоци политичких прилика мишљења да је формирање нових институција предуслов за укидање мера, преноси РСЕ.
Када је Европска унија увела казнене мере Косову лета 2023. године, као резултат тензија на северу где живе српски становници, оне су описане као привремене, док су услови за њихово укидање били јасни.
Званичници на Косову инсистирају на томе да су захтеви ЕУ за укидање мера које су Косову нанеле милионску штету испуњени – ситуација на северу је деескалирана, смањено је присуство полиције у близини општинских објеката на северу, Срби су учествовали на изборима одржаним ове године и постигнут је миран пренос власти у општинама са српском већином. Међутим, последњих дана у косовским медијима, на основу извора унутар ЕУ, објављено је да земље попут Француске и Италије, уз подршку Шпаније, Мађарске и Словачке, нису спремне да укину санкције.
Рикард Јозвјак, уредник за Европу РСЕ у Прагу, каже да је тачно да је питање неукидања свих мера против Косова разматрано ове недеље у Бриселу и да Француска и Италија подржавају идеју о укидању само 50 одсто њих.
Према његовим речима, Париз инсистира на овом ставу јер жели да Београд отвори поглавља за чланство у ЕУ и љут је што други блокирају тај процес.
„Постоји и општи аргумент да Брисел не може дати овај ‘поклон’ (Аљбину) Куртију пре избора 28. децембра . Да ли је ово валидан аргумент или не, други су довели у питање, јер је главна опозициона странка (Демократска партија Косова) недавно послала писмо (шефици ЕУ Урсули) фон дер Лајен, захтевајући потпуно укидање (мера) одмах. Дакле, нико то не доживљава као поклон Куртију, осим малог броја држава ЕУ“, каже Јозвјак.
Портпаролка Европске уније рекла је за РСЕ да блок има за циљ да настави са укидањем мера, процес који је делимично започео у мају ове године.
Према њеним речима, Брисел је спреман да сарађује са косовским властима када буду изабране, а блок очекује да се Косово врати на пут неопходних реформи везаних за ЕУ.
Али за актуелну владу Косова, превремени парламентарни избори немају никакве везе са мерама.
„Свако даље одлагање само продубљује апсурдност мера и поткопава кредибилитет ЕУ. Наш став је да мере морају бити укинуте одмах и потпуно“, рекао је Клисман Кадију, медијски саветник потпредседника Владе у техничком мандату Бесника Бисљимија.
Председница Косова Вјоса Османи такође је на састанку ове недеље са известиоцем Европског парламента за Косово Рихом Терасом рекла да наставак казнених мера остаје „необјашњив, неправедан и неразуман“. Терас је такође рекао да мере треба одмах укинути.
Да ли Косово може учинити више?
Описујући наставак мера ЕУ као потпуни апсурд Бесар Герги из Групе за правне и политичке студије (ГЛПС) каже да је Косово ове године изгубило много времена у одсуству нових институција и да би могло више да ради на укидању мера.
Герги сматра да је формирање нових институција предуслов за укидање мера, док комуникација са оклевајућим странкама треба да буде приоритет. Према његовим речима, политика, посебно данас, не води се на основу моралних разматрања, већ се води само због политичких интереса.
„Нова влада треба активно да сарађује са савезницима, током ове године нажалост није било много комуникације, фокус је био на стварању бројки, а то је створило стагнацију у спољној политици Косова. Стога, ако говоримо о функционалној влади, ово је витални минимум“, каже он, помињући и потребу да се споразуми са ЕУ, као што је План раста, одобре у првом могућем тренутку.
Према његовим речима, време је такође изгубљено тиме што се нису бавили техничким аспектима европских интеграција. Косово је поднело захтев за чланство у ЕУ 2022. године, али његов захтев никада није разматран, остављајући га једином земљом на Западном Балкану без статуса кандидата за чланство у блоку. Герги сматра да је, поред недостатка комуникације, гласање у Централној изборној комисији против учешћа српске листе, највеће српске странке на Косову, у парламентарној трци такође допринело повећању степена оклевања у неким земљама.
Колико је Косово оштећено овим мерама?
Према анализи Института за напредне студије – ГАП , мере ЕУ коштале су Косово око 613,4 милиона евра у обустављеним или на неодређено време одложеним пројектима. Због пропуштених рокова, 7,1 милион евра је у потпуности изгубљено.
Најпогођенији сектори укључују животну средину са 350 милиона евра, енергетику са 114 милиона евра, дигитализацију са око 57 милиона евра и културу са 15 милиона евра.
Од ових средстава, око 218 милиона евра је намењено пројектима у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА ИИ и ИПА ИИИ), а око 395 милиона евра пројектима у оквиру Инвестиционог оквира Европске уније за регион Западног Балкана (WБИФ).
