Албанци из неколико држава Западног Балкана активни су у недавним борбама побуњеника у Сирији, које су довеле до свргавања тамошње владе. Верује се да су борци груписани у јединицу која говори албански у оквиру коалиције Хаиат Тахрир ал-Шам (ХТС), коју су САД и ЕУ прогласиле терористичком, што је довело до смењивања председника Башара ал-Асада почетком децембра, пише Радио Слободна Европа.
„Џемати Албан“ је назив којим се група албанских бораца идентификовала у јавности, посебно на друштвеним мрежама.
Албанци, међутим, чине само мали део од стотина страних бораца у редовима побуњеничке групе која је преузела власт. Верује се да сам ХТС и савезничке групе имају око 10.000 бораца.
ХТС је раније био повезан са Ал-Каидом. Пошто је недавно преузео власт, ова алијанса је обећала толеранцију и инклузивност, иако постоји забринутост због њихове повезаности са терористичким групама.
Ко је ХТС?
Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС) је милитантна исламистичка група чији су чланови углавном салафисти, ултра-радикална секта сунитског ислама. Ова група тражи успостављање државе у Сирији по исламском праву.
Група се појавила на сцени 2012. године, годину дана након почетка сиријског грађанског рата. У почетку се група појављивала под именом Јабхат ал-Нусра, или Нусра фронт, сиријски огранак Ал-Каиде.
Предвођена Мухамедом ал-Јуланијем, група је примала наређења од Абу Бакра ал-Багдадија, вође Ал-Каиде у Ираку. Багдади је тада прекинуо везе са Ал-Каидом и основао екстремистичку групу, Исламску државу (ИС), групу којој је Џулани одбио да се придружи.
Нусра фронт је постао једна од најсмртоноснијих група које се боре против Асада и користи тактике као што су самоубилачки бомбашки напади и импровизоване експлозивне направе.
Милитантна група је касније неколико пута мењала име и дистанцирала се од Ал-Каиде. У 2017. години придружила се другим опозиционим групама на северозападу Сирије како би формирала ХТС.
Ову групу су Сједињене Државе и савезничке групе прогласиле терористичком организацијом.
Ко је албанска скупштина и какав је њен значај у Сирији?
Стручњак за спољну политику и безбедност Адријан Штуни који делује у Вашингтону и сарадник Међународног центра за борбу против тероризма у Хагу, каже да је ова група активна у Сирији од 2012. године, иако незванично под овим називом Конгрегација Албанаца.
„Али његове компоненте, људи који су формирали ову групу су касније користили ово као име“, рекао је он.
Према његовим речима ова група се састоји од десетина људи, има командну структуру етничких Албанаца и ради се о „џихадистичкој и добро структурираној исламистичкој групи“.
„Људи који су чланови ове групе долазе углавном са Косова, из Северне Македоније, али и са других албанских територија на Балкану, као и из дијаспоре“, каже он.
Вођа тамошње албанске групе је, истиче, 48-годишњи мушкарац из Скопља познат као Абу Катаде ал-Албани.
Његово право име је Абдул Јашари и имао је високе саветодавне функције код команданта ХТС-а, навео је Штуни.
Абдул Јашари је под санкцијама САД од 2016. Према одлуци Министарства финансија, овај војни саветник је санкционисан као један од вођа Ал-Нусре, огранка Ал-Каиде у Сирији, и помогао је у прикупљању средстава за породице бораца Нусре.
Конгрегација Албанаца је у последње време прилично активна на друштвеним мрежама, посебно на Телеграму, објављујући токове борби, па чак и видео снимке и фотографије војника, углавном маскираних.
На видео снимку, од 30. новембра, види се војник који говори албански како стоји на бедему у старом граду Алепа, другом по величини у Сирији.
Видео је снимљен на дан када је ХТС преузео контролу над градом на северозападу те земље.
Неидентификовано лице, на албанском језику, говори о ослобођењу Алепа, молећи се за друга ослобођења од „великог угњетавања”, како се назива на Асадов режим.
Исти војник носи обележје „Албанске тактике“, за које се верује да је подгрупа албанске конгрегације усмерена на обуку.
„Албанска заједница је подељена у неколико група које су специјализоване: једна за бацање мина, друга је група снајпериста, а онда имамо и ову групу за обуку која се зове Албанска тактика“, каже Штуни.
Он додаје да група Албанаца и њено руководство имају посебан значај у оквиру ХТС-а.
РСЕ је идентификовао неколико Телеграм група у распону од стотина до хиљада пратилаца које објављују активности милитантних војника у Сирији.
Већина садржаја објава је на албанском језику, а има и видео снимака на којима војници говоре албански и приказују сцене из различитих градова Сирије, посебно након недавних акција рушења тамошње власти.
Косовске власти нису одговориле о броју актуелних бораца са Косова у Сирији, нити њиховом учешћу у коалицији ХТС.
Међутим, претходни подаци показују да се верује да је више од 350 људи отишло у Сирију од 2011. године, углавном да би се придружили екстремистичкој групи Исламска држава.
За рехабилитацију и реинтеграцију лица осуђених за тероризам, Министарство правде Косова је 2018. године потписало споразум са Исламском заједницом Косова.
Косово је 2015. године усвојило Закон о забрани учешћа у оружаним сукобима ван територије Косова, док је од 2019. године организовано више операција репатријације, којима је враћено више стотина људи.
У Казнено-поправној служби Косова за Радио Слободна Европа кажу да су након судских процеса кроз њене казнено-поправне установе прошла око 42 затвореника за учешће у страним ратовима. Тренутно их је седам у казнено-поправним установама.
Раније је речено да око 100 грађана и даље остаје на територији Сирије и Ирака.
До пораза Исламске државе крајем 2017. године, већина грађана Косова у Сирији живела је на територијама које контролише ова група.
Лавдрим Мухаџери, милитант Исламске државе, који је проглашен убијеним, био је познат као вођа Албанаца у терористичким формацијама Исламске државе.
„То је било самоубиство“, препричавају своја искуства у Сирији бивши борци са Балкана
Такође из других земаља у региону, етнички Албанци су хрлили у Сирију да би се придружили екстремистичкој групи Исламска држава (ИС) и Нусра фронту, сиријском огранку Ал Каиде.
Међу њима је био и етнички Албанац из Северне Македоније који се борио у Сирији четири године до 2020. године, а затим се вратио у Европу.
„Био сам млад, преварили су нас снимци на интернету“, рекао је он за Радио Слободна Европа, под условима анонимности из безбедносних разлога.
„Онда смо ступили у контакт са некима из Турске и отишли (за Сирију). То је било самоубиство. Једва смо успели да се извучемо одатле“, додао је човек, који није открио групу којој се придружио.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Северне Македоније, на ратиштима у Сирији и Ираку тренутно учествује укупно четири држављана те земље.
Ово министарство је такође потврдило да постоје етнички подељене групе, укључујући у овом случају албанску конгрегацију, са албанским члановима из неколико балканских земаља.
Самет Шабани, из организације Хоризон Цивитас, која се бави пуним спровођењем слобода и људских права, каже да је феномен регрутације Албанаца у ратовима на Блиском истоку „у значајном паду у последњих осам година”.
Северна Македонија је такође категорисала учешће у страним оружаним сукобима као кривично дело .
„Због тога процењујем да ће, уколико буде нових анексија на Блиском истоку, то бити више из разлога вечне миграције у такозване ‘обећане земље’ него из разлога рата“, каже Шабани.
Поред активних албанских бораца, у Сирији су и чланови њихових породица.
Међу њима је и Ева Думани из Албаније, која је имала осам година када ју је њен отац Шкељзени 2013. одвео у Сирију и придружио се Исламској држави.
Верује се да је њен отац, иако је легално гоњен у Албанији, убијен у Сирији.
Где се Ева, која сада има 19 година, налази непознато је, иако се сирочад и удовице милитаната ИС често држе у камповима од стране ривалских група.
Џетан Ндрегјони из Тиране, Евин ујак, рекао је за РСЕ да повремено разговара са својом нећакињом „иако она нерадо открива своју тачну локацију или ситуацију“.
„Неколико пута сам желео да одем у Сирију, али не знам да ли је моја нећака под притиском и не усуђује се да каже да жели да оде или је радикализована и не жели да оде“, рекао је Ндрегјони.
Министарство унутрашњих послова Албаније је саопштило да верује да се у Сирији „тренутно налази 30 албанских држављана“, али нису навели више детаља.
Босански држављани су такође учествовали у борбама у Сирији.
Један од њих, који у Сирији живи од 2013. године, налази се међу неколико десетина Бошњака за које се верује да се тамо налазе.
Говорећи под условом анонимности из безбедносних разлога, он је себе описао као бившег „хипија“ који се окренуо салафизму, ултрарадикалној секти под сунитским исламом.
Рекао је да се преселио у Сирију да би се борио против Асадове владе и помогао „ослобађању народа Сирије“.
„Био сам у неколико бендова.Мислим да ми је било лакше јер нисам имао појма о рату“, рекао је он не прецизирајући.
Човек је рекао да је одустао од борби 2018. године, оженивши се локалном женом. Прешао је у цивилни живот у северозападној провинцији Идлиб, упоришту ХТС-а.
Многи Европљани који су се придружили оружаним групама у Сирији били су радикализовани на интернету или су их намамили локални регрути.
Други су били мотивисани верским уверењима и идејом џихада, или светог рата, док су неки били привучени новцем који су нудиле милитантне групе.
Адријан Штуни из Међународног центра против тероризма не верује да се интереси албанских бораца за повратак у своје земље сада могу повећати, чак и након пада Асадовог режима.
„Нисам сигуран да би желели да се врате, пошто су ти људи фокусирани, имају џихадистичко порекло, ризиковали су животе за своје идеолошке циљеве које нису крили“, каже он и додаје да неки од њих можда имају амбиције за позиције у новој влади у Сирији.
