Косовски премијер у техничком мандату Аљбин Курти најавио је почетак интеграције институција здравства и просвете који функционишу у оквиру система Србије, док истовремено европски нацрт статута Заједнице српских општина држи у фиоци више од две године. Без документа који би их на нешто обавезао, и уз пасивност Европске уније и Америке, званичници из Приштине ће за прокламовану намеру пред собом имати широко поље, због чега саговорници Косово онлајна указују да је на међународним актерима велика одговорност.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
За Србе на Косову, небројено пута се чуло претходних година, здравство и образовање су црвене линије. Од међународних представника за њих сада не стижу речи охрабрења, ни после две недеље откако је Курти акредитоване амбасадоре на Косову обавестио о неопходности почетка постепене интеграције здравственог и образовног система.
Како је наведено у саопштењу његовог кабинета, Курти је рекао да ц́е се процес интеграције спроводити у координацији са Европском унијом и уз осигуравање да се узму у обзир забринутости и савети невећинске српске заједнице на Косову.
Тог истог дана специјални посредник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен боравио је у Београду где му је пренето да здравство и школство представљају окосницу опстанка Срба на Косову и средиште Заједнице српских општина.
По теми коју је пред дипломатама покренуо Курти, Соренсен се, међутим, није оглашавао.
Према договорима из Брисела из 2013. и 2015, подсетимо, Заједница српских општина, осим других надлежности, треба да обавља пун надзор ради унапређења примарне и секундарне здравствене и социјалне заштите, као и пун надзор у области образовања.
Европски нацрт статута ЗСО јавности никад није званично представљен, а када га тумаче представници невладиног сектора, обично наводе да је за српске образовне и здравствене институције предвиђено да буду приватне, финансиране из Београда, стављене под надлежност ЗСО и под контролом Приштине.
На питање Косово онлајна да ли ЕУ подржава најављену иницијативу косовског премијера у вези са интеграцијом здравственог и образовног система, из Канцеларије ЕУ у Приштини нисмо добили одговор до објављивања овог текста.
Без одговора су бројна питања: да ли интеграција подразумева да здравствене и образовне институције имају дозволе за рад у систему Косова или и да спроведу промене у функционисању јер се српски и косовски системи образовања и здравства значајно разликују, како ће се имовински-правно третирати објекти у којима се обавља настава или пружају здравствене услуге и да ли Приштина може да оде толико далеко да на њих ставља катанац? Најзад, да ли је намера Приштине да интегрише ова два система без претходно формиране ЗСО и сагласности Београда прављење рачуна без крчмара?
Аутономни статус
Доцент Факултета политичких наука у Београду Стефан Сурлић каже за Косово онлајн да је Европска унија јасно назначила кроз нацрт статута Заједнице српских општина да жели да образовање и здравство буду од виталног значаја за српску заједницу, да имају свој посебан аутономни статус и да тек оно што је прихватљиво за српску заједницу може да буде и нека врста интеграције.
„Наравно да је Заједница српских општина у оквиру косовског система и да ће морати да постоји одређена врста координације, али то никако не подразумава једностране активности које би значиле потпуно гушење веза образовног и здравственог система са институцијама Републике Србије и Београда“, истиче Сурлић.
Уколико би се тако нешто догодило, унело би, каже, још већу несигурност међу српском заједницом.
Истовремено додаје да је прича о спровођењу интеграције „у координацији са ЕУ“ само – флоскула.
„Оно што имамо као последње истраживање је да су Срби који и даље живе на Косову вољни да остану ту само уколико им је обезбеђена извесност пре свега у здравству и образовању. Уколико и ту постоји велики степен неизвесности, то ће и те како утицати на перспективу српске заједнице на Косову и зато мислим да међународни актери не могу никако да дозволе да дође до развоја таквог сценарија јер би то у ствари значило крај дијалога Београда и Приштине и потпуну неизвесност за српску заједницу на Косову“, наводи Сурлић.
Интеграција здравства и просвете, према речима аналитичара Неџмедина Спахиуа, предвиђена је статутом Заједнице општина са српском већином уз одређену аутономију здравства и просвете и он не верује да ће Влада Косова урадити нешто што иде преко те аутономије.
„Тај процес видим као припрему за стварање Заједнице општина са српском већином, поготово ако се то ради у сагласности са Европском заједницом, јер они имају на уму шта је предвиђено статутом ЗСО“, навео је Спахиу за Косово онлајн.
Према његовом мишљењу, Влада Косова треба да прогласи Заједницу општина са српском већином у истом тренутку када се буду отварала стална дипломатска представништва Косова у Београду и Србије у Приштини.
Једностране акције увод у нове есклације
Решавање питања интеграције просвете и здравства, према оцени Лазара Стевића, новинара из Северне Митровице није могуће док се не седне за преговарачки сто, да се путем дијалога пронађу најбоља решења која ће пре свега одговарати српској заједници и никако другачије.
Он каже да изненађује да нико из међународне заједнице није реаговао на излагање Аљбина Куртија пред амбасадорима и да није стигла нити осуда а ни потврда да ли су за то или не.
„То је оно што брине и интересује Србе овде на простору Косова – каква ће бити реакција међународне заједнице“, нагласио је Стевић у изјави за Косово онлајн.
Председник Србије Александар Вучић и Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ Владе Србије, додао је Стевић, много пута су рекли да овакве велике одлуке једино могу да се доносе кроз дијалог у Бриселу и никако другачије.
„Не верујем да ће Срби тек тако лако пристати да се та тема реши без учешћа представника Београда, односно председника Александра Вучића. Много је ту проблема и не верујем да ће међународна заједница ћутати на то. Курти је испитивао ситуацију и рекао да мора да спроведе одлуке које су по Бриселском споразуму. Међутим он спроводи само оне одлуке које му одговарају и оно што му иде у корист, а не спроводи оно што је веома битно за српску заједницу, а то је Заједница српских општина. О томе ћути“, истиче наш саговорник.
Због свега, према његовој оцени, кључни фактор за решавање овог питања биће међународна заједница.
„Уколико они буду прећутали, као што су ћутали на затварање привремених органа широм Косова, пошта, банака, то ће њему дати ветар у леђа да крене са спровођењем циља да интегрише здравство и просвету и то ће заиста бити огроман проблем, поред постојећих који је донео Закон о странцима и возилима. Једностране акције које Аљбин Курти спроводи и које је спреман да уради и овај пут, неће донети ништа добро. Може доћи до нове ескалације на терену“, сматра Стевић.
Без чврсте поруке ЕУ
На питање да ли би покушај једностране интеграције ова два система довео до нове конфронтације Приштине са међународном заједном, Сурлић каже да се ни до сада нису виделе јасне и чврсте санкције међународних актера јер међу њима нема консензуса.
„Они имају јединствену поруку да је потребно имати дијалог, да и Београд и Приштина треба да праве одређене уступке, али нисмо до сада чули да је Приштина та која заправо кочи процес, да мора да га откочи, да мора да дозволи пре свега формирање Заједнице српских општина и да не сме да предузима једностране акције“, указује он.
Не виде се, додаје, никакве назнаке да би могле да буду уведене неке оштрије санкције, док се укидају и оне благе које су на снази.
„Нажалост, нема чвршће поруке, осим наде да би можда Вашингтон био ангажованији, а за сада не примећујемо то да су САД посебно заинтересоване да изврше кључан притисак на Пришину да промени политику и омогући наставак дијалога“, закључује Сурлић.
Спахиу је мишљења да Влада Косова неће имати комоцију да се конфронтира са међународном заједницом по питању начина интеграције здравства и просвете и да јој није у интересу да дође до сукоба по ово теми.
„Ако гледамо поступке Аљбина Куртија у последњих пет година, изгледало је да је он ишао тврдоглаво на неке поступке, али на крају видимо да је то у крајњој линији ипак било договорено и урачунато са међународном заједницом. Исто је било и око, рецимо, обећања за отварање моста када је међународна заједница била строго на томе да он то не уради, и он то није урадио. Тако да не верујем да ће у овом случају ићи преко утврђених оквира“, навео је Спахиу.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
