У реаговању објављеном на Фејсбуку наводи се да је Суд у ранијој пресуди заузео став да се исти кандидат за потпредседника не може предлагати више од три пута, док је у новијој одлуци, како тврде, „заузео супротан приступ“.
„У року од четири месеца, за исто уставно питање, Суд је променио досадашњу судску праксу без икакве нормативне или чињеничне промене“, наводи се у саопштењу.
Из Самоопредељења истовремено тврде да је тиме „нарушено начело правне сигурности“ и поверење грађана у уставни поредак.
„Уставни суд који мења став о идентичним уставним питањима, без икакве нормативне, чињеничне или системске промене, нарушава не само принцип предвидивости права, већ и поверење грађана у кохерентност уставног поретка“, стоји у тексту.
Како наводе, такав заокрет не може се тумачити као развој судске праксе, јер, како тврде, нису промењене ни друштвене ни нормативне околности, већ представља „формалну употребу судске надлежности ради производње новог нормативног резултата“, што су оценили као „класичан облик злоупотребе права“ („абус де дроит“).
Самоопредељење даље оцењује да Уставни суд „прекорачује своју уставну улогу“, наводећи да тај суд нема мандат да ствара нове норме, „измишља“ критеријуме представљања нити поставља услове које Устав не познаје.
„Када се Уставни суд позива на сопствене раније одлуке, а не кроз текст и сврху Устава, он излази изван уставних оквира“, наводи се, уз тврдњу да се на тај начин постепено формира „паралелни пол власти, невидљив грађанима“, који се, како тврде, „активира када политички процеси произведу институционалне тензије“.
У саопштењу Самоопредељења се ова одлука не посматра као изолован случај, већ као део „ширег обрасца“ деловања Суда.
Из ове партије такође тврде да је Уставни суд у претходном периоду „блокирао“ или делимично поништио низ реформских закона, укључујући, како наводе, закон о ограничавању цена основних производа, као и да је већ више од две године „блокиран Закон о Сувереном фонду Косова“.
Када је реч о самом питању избора потпредседника Скупштине из реда српске заједнице, из Самоопредељења поручују да је „Устав јасан“, те да предвиђа да се потпредседник бира из редова посланика те заједнице већином гласова у Скупштини.
„Он не говори о већини српских посланика, нити о унутрашњем заједничком легитимитету, нити о партијском ексклузивитету. Сваки додатни критеријум представља стварање норме, а не тумачење“, наводи се.
Самоопредељење такође критикује и начин на који Суд тумачи одредбе Ахтисаријевог плана, уз оцену да се тиме у пракси ствара „право вета за један политички субјект“, алудирајући на пример Српске листе.
„Одредбе Ахтисаријевог плана односе се на заједнице, а не на доминацију једног политичког субјекта над институцијама. Свако тумачење које жртвује функционалност институција зарад једног политичког субјекта, који притом не признаје државу Косово, не штити уставни поредак већ га нарушава“, наводи се у саопштењу.
На крају, из Самоопредељења истичу и да је Косово, према Уставу, „мултиетничко друштво, али не и мултиетничка држава“.
„Према Уставу, ми смо мултиетничко друштво, а не мултиетничка држава, јер смо демократска парламентарна република, а не федерација или конфедерација. То не може да промени ниједан суд, па ни овај уставни“, закључили су у саопштењу.
Хронологија случаја
Одлука Уставног суда Косова о избору Ненад Рашића за потпредседника косовске скупштине уследила је након вишемесечног правног спора који је покренула Српска листа, оспоравајући начин на који је спроведена процедура за избор Ненада Рашића.
Скупштина Косова је 10. октобра прошле године изабрала Рашића за потпредседника парламента из реда српске заједнице. У вези овог избора, Српска листа је уложила жалбу, тврдећи да је поступак био супротан Уставу и Пословнику Скупштине.
Уставни суд је потом разматрао предмет као уставно питање које се односи на процедуру избора потпредседника из реда невећинских заједница.
У одлуци објављеној крајем јануара, Суд је закључио да избор Рашића није био у складу са Уставом, оцењујући да право предлагања кандидата за ову функцију припада већини посланика из српске заједнице.
Суд је потом навео да су у конкретном случају коришћени механизми који, према његовом тумачењу, нису примењени у складу са „духом и сврхом уставних гаранција“.
Посебно је истакнуто да механизми попут жреба, могу бити коришћени само у „изузетним околностима“ и у функцији конституисања парламента, али не и на начин да већина посланика наметне представника једној невећинској заједници без њеног предлога.
У каснијем образложењу, Уставни суд је додатно прецизирао да само већина посланика из реда српске заједнице, односно других заједница које нису већинске, може да предлаже кандидате за потпредседника Скупштине из својих редова.
Њихов избор, како су прецизирали, потом потврђује већина гласова свих посланика, али уз поштовање процедуре предлагања која произилази из уставних одредби и Пословника Скупштине.
Уставни Суд је на крају нагласио да је овакво тумачење важно за очување уставне легитимности процеса конституисања Скупштине и за гарантовање представничких права невећинских заједница у оквиру парламентарног система.
Зоран Савић
