Михајло Кијаметовић био је учитељ, обавештајац и државни службеник који је, поред просветног и културног рада, активно учествовао и у политичком и друштвеном животу на Косову током првих деценија XX века.
Приређивач Марко Марковић истакао је да је Кијаметовић с правом носио титулу националног радника, јер је свој живот више пута доводио у опасност због националног ангажмана, стављајући чак и породицу у други план зарад општег интереса.
“Михајло Кијаметовић је са правом могао да понесе титулу националног радника због свега онога што је радио. Његов живот је стотину пута био у опасности због свог националног рада и деловања. Он своју породицу и децу ставља по страни зарад општег државног интереса, а рођен је у Вучитрну у преиоду када је најтеже било бити Србин на простору Косова и Метохије, он ту завршава четворогодишњу школу”, истакао је приређивач Марко Марковић
„Мемоари су објављени у изворној форми, онако како их је Кијаметовић написао и предао историјском архиву. Ништа није додато, ни одузето, а последња верзија највероватније је настала у години његове смрти“, додао је приређивач Немања Димитријевић.
Историчар Александар Гуџић оценио је да је реч о великом имену наше историје, човеку који је много урадио за Србе на простору Косова и шире.
“Говорим о једном великом имену наше историје, неком ко је задужио и пуно урадио за Србе на простору старе Србије, не само Косова и Метохије, него и много шире. Човек који је неправедно запостављен након свега што је урадио у различита времена, а урадио је много. После Првог светског рата, а нарочито после Другог, није било популарно говорити о Кијаметовићу, тако да шира јавност није упозната са његовим ликом и делом и то негде пристојно попуњују и ови мемоари. Михајло Кијаметовића је једна јака личност, човек који је национални радник, човек који је све своје друштвене интересе подредио националним интересима”, рекао је Гуџић.
Списе Михајла Кијаметовића приредили су стручњаци Архива Косова и Метохије, са циљем да истраживачима и широј јавности приближе његове записе који осветљавају сегменте националне историје с краја XИX и почетка XX века.
Тамара Марковић
