Коктел негативних емоција. Тако жене у Северној Митровици које су биле жртве сексуалног узнемиравања од стране непознатих мушкараца на улицама тог града описују своја осећања. Страх, осуда, неповерење и неразумевање су само неки од разлога због којих о тој, све учесталијој појави, ћуте, а оне које сакупе храбрости да помоћ затраже од надлежних институција, неретко добијају одговор да је реч о лажној пријави. Траума за цео живот за жртаве сексуалног узнемиравања у Северној Митровици до сада је кажњена двема новчаним казнама од 300 евра.
Пише: Милена Миладиновић
„Најболнији звук није увек јаук, то је тишина. Ова тема је више од наслова. То је позив да се прекине циклус насиља“, поручила је председница Косова Вјоса Османи на Међународном форуму о женама, миру и стабилности који већ трећу годину организује у Приштини, говорећи о сексуалном насиљу над женама.
Јаук жена на северу Косова које су постале жртве сексуалног узнемиравања је гласан, али се услед неповерења у надлежне институције, најчешће у полицију, некажњавања починиоца и осуде околине, претвара у безизлазну, најболнију тишину.
Једна од жртава сексуалног узнемиравања у Северној Митровици, граду у коме је рођена, описала је за Косово онлајн непријатну ситуацију у којој се нашла.
Немоћна да се одбрани, истиче, осетила је велики страх.
„Пре неко вече када сам се враћала од пријатељице, било је можда око 21, 21.30 часова, на путу ка Техничкој школи, заправо од Техничке школе ка Уједињеним нацијама, десило се да је возило који има албанске регистрационе ознаке ишло за мном, пратило ме, и добацивали су ми из аута, у смислу, лепа си, уђи у кола. Како сам била сама у том делу, узела сам телефон као да причам са неким, а заправо сам осетила велики страх. Нисам знала како да се одбраним, нити на који начин да њему кажем било шта. Сматрала сам да ће, ако му се обратим наставити још више са провокацијма, а што се тиче полиције, није је било нигде у близини”, испричала је она.
Као да страх који је осетила није био довољан, пар дана након тог инцидента, њена ћерка је доживела сличну ситуацију, док је још био дан, а улице Северне Митровице пуне.
Због сексуалног узнемиравања ова жртва размишља да потражи стручну помоћ, како би лакше превазилазила такве ситуације, јер је убеђена да ће их и у наредном периоду бити.
„Такође, десило се да мојој ћерки у пет сати поподне добацују из кола, намамљивали су децу. Наравно она је окренула главу и потрчала ка нама. Све су учесталије провокације Албанаца који су се усудили да дођу у наш део града, да нам прете и провоцирају нас, и на тај начин да нам дају неку несигурност. Ја и дан данас, верујте ми, да осећам изузетну узнемиреност након тог инцидента који се десио. Чак сам размишљала да потражим медицинску помоћ како бих се смирила. Само што је тај део прошао, мени се десило то са дететом, тако да ћу највероватније отићи до здравственог центра и потражити помоћ психијатра или неког лица које је овлашено за то, како би ми помогли да што безболније превазилазим такве инциденте и таква дешавања, јер сам сигурна да ће их у будућности бити и још више”, казала је она.
Истичући да се осећа беспомоћном, наводи да жене у Северној Митровици, а међу њима и она, градом ходају са страхом.
„Оно што је најбитније од свега, можда и најжалосније је да ја немам коме да се обратим за помоћ. Уколико се обратим, као што су моје пријатљице радиле пар пута, обраћали су се полицији, и остало је на томе само да се упише када се десио догађај, у колико сати, шта су добацивали, и све је остало на томе. Жене и данас ходају са стахом, чак и ја, па и када је јутро, идем улицом поред зграда како не бих доживела још неку непријатност. Деци саветујем да, чим падне први мрак буду у кући, или са родитељима”, додала је жртва.
Како је нагласила, раније се такви проблеми нису дешавали, а сада су све учесталији. Како каже, сексуално узнемиравање жена је још један начин Албанаца да застраше Србе и натерају их да напусте Косово.
„Раније нико од нас није имао проблема. Дешавало се да неки ауто прође кроз центар северног дела Косовске Митровице, али није било већих проблема. Међутим, сада је то учестило, сада је то сваког дана, не бира се ни место, ни време, ни да ли су деца у друшву, да ли су жене старије или млађе, да ли су девојчице. Не бира се жртва, само им је циљ да се застраши српски народ, како бисмо што пре напустили овај простор, и отишли. Надам се да ће релевантни чиниоци пронаћи начина да ово сузбију”, поручила је жртва сексуалног узнемиравања.
Да је сексуално узнемиравање жена у Северној Митровици последњих неколико месеци повећано указују и бројне невладине организације на северу. Међутим, изостаје званична пријава жртава, и адекватно реаговање надлежних институција у случају када се узнемиравање пријави.
О овој теми је министарка правде Косова у техничком мандату Аљбуљена Хаџију приликом посете Северној Митровици разговарала са представницима полиције, тужилаштва и суда.
„Свака пријава сексуалног узнемиравања и насиља, без обзира на етничку припадност или локацију жртве, биц́е обрађена професионално. Позивам све који доживе или буду сведоци оваквих случајева да то одмах пријаве надлежним институцијама“, поручила је Хаџију.
У том граду је крајем маја месеца одржана и дискусија о безбедности на северу Косова на којој су учествовале бројне организације цивилног сектора, представници Еулекса, градоначелник Северне Митровице Ерден Атић и заменик командира за регион север Ветон Ељшани, а сексуално узнемиравање жена било је једна од тема.
Ељшани је у изјави за Косово онлајн рекао да је састанак био добар и да је дао предлог да се на двонедељном или месечном нивоу састају како би заједно радили на побољшању живота грађана. Он је навео да је полиција појачала патроле у Северној Митровици.
До сада су забележена свега два случаја кажњавања насилника због сексуалног узнемиравања жена у Северној Митровици, и то новчаном казном од 300 евра.
Заменик Омбудсмана Срђан Сентић је у интервјуу за Косово онлајн, између осталог, говорио и о питању сексуалног узнемиравања жена на северу Косова. Према његовим речима, Институција Омбудсмана са великом пажњом третира то питање, које се, како оцењује мора хитно решити.
„Институција Омбудсмана редовно има састанке и са организацијама цивилног друштва и са удружењем жена и девојака које су имале директно или индиректно сексуално узнемиравање. Ми са високом пажњом ово питање третирамо и тражимо од надлежних органа да ово питање такође третирају са високим степеном одговорности. Сама чињеница да се и Министарство правде недавно укључило и да је полиција усвојила посебан оперативан план, указује на чињеницу да је ово питање прихваћено као проблем и да мора адекватно да се реагује. Ми смо имали, као што сам поменуо, више разговора са разним удружењима, директно са женама које су доживале сексуално узнемиравање, са девојкама које су доживале сексуално узнемиравање и сматрамо да ово питање мора хитно да се решава“, рекао је Сентић.
Међутим, како решити то питање ако је код жртава присутан страх од различитих сценарија исхода случаја, али и од осуде околине, и неповерење у институције?
Према речима саговорника Косово онлајна, од жртава се у том процесу тражи много. Због недостатка доказа и сведока, што је врло често проблем да се обезбеди, јер никада ниједна жртва није довољно спремна да реагује у таквој ситуацији, долази се до самоувереног закључка надлежних да је пријава лажна.
То, кажу наше саговорнице, обесхрабрује жртве да наставе са процесом, а служи и као пример осталим жртвама да се одлуче за ону најболнију тишину.
Значајну улогу игра и окружење које нема разумевања за жртве којима су нанете трауме за цео живот.
Програмска менаџерка за борбу против насиља Мреже жена Косова Адељина Бериша истакла је за Косово онлајн да је сексуално узнемиравање жена кривично дело кажњиво затвором, те да би жене на северу Косова требало да искористе своје право и затраже правду за себе.
Бериша је истакла да је сексуално узнемиравање један од најраспрострањенијих облика родно заснованог насиља на Косову, али и широм света.
„Веома нам је жао што чујемо да су у последње време ови случајеви све чешц́и у Северној Митровици. И желимо да обавестимо све те девојке, све те жене, да имају сва права да пријаве злочин. Сексуално узнемиравање је кривично дело према кривичном законику Косова. Кажњиво је затвором. Зато би требало да искористе све правне аспекте које имају у рукама да пријаве ове случајеве и да траже правду за себе. Истовремено, морамо да сарађујемо са нашом заједницом, нашим друштвом, да бисмо разумели шта је сексуално узнемиравање и последице које сексуално узнемиравање има на жртве“, наводи Бериша.
Према њеним речима, доказе о сексуалном узнемиравању је тешко сачувати, због чега је процес пријављивања случаја још тежи за жртве.
„Знамо да, пошто је веома тешко сачувати доказе о сексуалном узнемиравању, жене које пријављују случај пролазе кроз веома строге процедуре, јер морају да пронађу доказе да су биле узнемираване, а починилац би требало да буде тај који треба да преузме терет доказивања. И ово је веома тужно, јер тренутак када се суочите са таквим третманом институција где вас питају како се то догодило, где се догодило, можете ли пронац́и доказе да се то догодило, то може обесхрабрити жене и натерати их да одустану од пријављивања“, додаје она.
Бериша наглашава да, уколико жртве наиђу на неразумевање од стране надлежних институција, морају прећи на виши ниво, односно да пријаве недолично понашање одговорних институција.
„Дакле, ово је нешто о чему морамо обавестити све девојке, све наше жене, без обзира на њихову етничку припадност, њихову вероисповест, све оне имају право да пријаве сексуално узнемиравање и све треба да знају да је сексуално узнемиравање злочин. То може бити реч, додир, или гест. Дакле, када осец́ате да сте застрашени, да сте узнемиравани, имате сва права да то пријавите. Након тога, ако видите да институције не раде свој посао, требало би да идемо на више нивое и пријавимо недолично понашање ових институција, јер знамо да је и у Приштини, када су жене пријавиле сексуално узнемиравање, вец́ина ових случајева одбачена због недостатка доказа. То је веома тужно, јер на овај начин остављамо починиоце на слободи, а сексуално узнемиравање постаје нормална ствар, што није. То је злочин и треба га третирати као злочин“, казала је Бериша.
Бериша истиче да Мрежа жена Косова уско сарађује са свим невладиним организацијама и удружењима која се боре за родно право на северу Косова, у циљу подршке жртвама. Како додаје, потребно је изградити поверење између грађана и институција.
„Знамо да север има другачије специфичности и да постоји потреба за изградњом поверења између грађана и институција и то би требало да буде наш фокус, да повец́амо поверење и да користимо оне који имају законске обавезе да нас заштите“, изјавила је Бериша.
Она је у име Мреже жена Косова, изразила подршку женама на северу, поручујући да та организација правним путем може да пружи помоћ.
„Показале смо солидарност са свим женама на Косову, посебно са женама на северу. Разумемо њихову бол и желимо да им ставимо до знања да смо овде да их подржимо. Мрежа жена Косова има адвоката са којим заступамо све случајеве родно заснованог насиља, укључујуц́и сексуално узнемиравање. Ако жене сматрају да им је потребна правна подршка, могу слободно да нам се обрате, и ми ц́емо им пружити подршку да се подигне оптужница против починиоца, али и да затражимо одговорност од институција које нису обавиле свој посао“, поручила је Бериша.
Такође је нагласила важност образовања младих у вези са овим питањем. Како каже, неопходно је да се дечацима и девојчицама још у раној доби сексуално узнемиравање представи као кривично дело.
Тања Игњатовић из Аутономног женског центра сматра да се жене одлучују да не пријаве сексуално узнемиравање због неповерења у институције у којима доминирају мушкарци.
„Жене не пријављују сексуално узнемиравање институцијама, јер немају поверења углавном због тога што су то институције у којима доминирају мушкарци. Жене се осећају нелагодно због тога, насиље према женама мушкарци неће довољно озбиљно схватити. Са друге стране, то су обично дела која се дешавају без сведока. Тако да оне заправо имају искуство, али немају довољне доказе да би им се веровало. Дакле, оне мисле да им институције неће веровати, да ће умањивати оно што је њихово искуство, да ће га нормализовати и да неће ништа предузети, па одустају од тога да се јаве институцијама, јер ако ви пријавите, а на крају се ништа не деси, имате само непријатности. Од тога да вас излажу непријатним испитивањима, да вас оптужи страна за коју сте ви рекли да вас је узнемиравала, да измишљате“, рекла је Игњатовић за Косово онлајн.
Према њеним речима, Омбудсман би требало да се бави питањем зашто нема пријава сексуалног узнемиравања, јер знамо да појаве има.
„Када сам поредила број пријава сексуалних деликата у Србији и Шведској, то је је десет пута више у Шведској него у Србији, а нешто мало имамо мање становника него у Шведској. То не значи да су тамо мушкарци насилнији и нападнији, него да су тамо жене свесније и да имају више поверења према институцијама, и зато више пријављују. Омбудсмани треба да се баве тиме зашто се насиље уопште не пријављује и треба да заправо настоје из својих улога да институције развију процедуре. Нарочито је проблематично закључити да су то лажне пријаве. Не можемо да кажемо да нешто што није пријављено, није се десило. Знамо из искуства, знамо из рада са женама, да оне пропусте велики број насилних догађаја. Реше се да пријаве онда када стварно више не могу да издрже“, поручила је Игњатовић.
