Кршење Закона о употреби језика у готово свакој прилици, најкраћи је, али уједно и најпрецизнији закључак након анализе званичног сајта и друштвених мрежа Министарства инфраструткуре Косова. Одсуство српског језика није условљено само техничким пропустима или спорадичним преводима – оно је систематско и свеобухватно.
Министарство инфраструктуре, као једно од кључних тела извршне власти, има посебну одговорност да обезбеди једнак приступ информацијама за све грађане, без обзира на језичку припадност. Поштовање Закона о употреби језика у овом случају није само формалност, већ конкретна потврда институционалне једнакости и инклузивности.
Кључни документи који се тичу запошљавања, тендера, законодавства и унутрашње организацијеМинистарства инфраструктуре доступни су искључиво на албанском језику, док су у српској верзији сајта категорије често празне или непотпуне. Иста пракса преноси се и на видео садржаје, који се без изузетка пласирају само на албанском језику. Тако се корисницима који се ослањају на српски језик не оставља ни минимум могућности за равноправан приступ информацијама.
Када један део популације не може да приступи основним информацијама о конкурсима, тендерима, законодавству или активностима министарства, јавља се осећај искључености и маргинализације. Тиме се не нарушава само Закон о употреби језика, већ се крше и основни принципи транспарентности и једнакости који би требало да буду темељ сваког друштва који тежи ка демократији.
Стога, НГО Актив, Радио Ким, Нова друштвена иницијатива (НСИ), Радио Гораждевац и Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ), настављају кампању јавног заговарања са циљем да се институције подстакну на решавање овог вишегодишњег проблема.
Шта смо открили на сајту Министарства инфраструктуре?
Министар – У српској верзији сајта, у делу у којем су приложене информације о министру, изостављене су информације о истом, укључујући и фотографију, док су у албанској верзији сви детаљи уредно доступни.
Заменици министра – Идентичну ситуацију уочили смо и у овом сегменту. Наиме, осим категорије која је насловљена на српском, не постоји никакав пропратни садржај. У албанској верзији сајта све информације уредно су приложене.
Кабинет министра – Уочена је још једна неусаглашеност између српске и албанске верзије садржаја. Док албанска верзија садржи детаљне информације о службеницима, у српској верзији, осим наслова, ти подаци изостају. Сличан случај је и са категоријом генерални секретар, која, поред тога што нема додатни опис, садржи граматичку нетачност у самом наслову.
Огранограм – Празна категорија (осим наслова) уочена је и у овом сегменту. Наиме, док је у албанској верзији сајта приложена детаљна шема, у српској , осим наслова, не постоји никаква информација о структури овог министарства.
Вести – И у овој категорији примећена је језичка недоследност – у српској верзији сајта изостају линкови који се односе на активности министарства, а сам назив категорије насловљен је на албанском језику. Насупрот томе, у албанској верзији сви подаци су јасно приказани.
Фото галерија – Кршење Закона о употреби језика уочено је и у овом сегменту, будући да су информације, али и пропратни текстови приложених фотографија у српској верзија сајта насловљени на албанском језику.
Видео галерија – Још драстичнија ситуација је уочена у овој категорији. Наиме, у српском делу сајта приложен је само један видео – и то на албанском језику. Насупрот томе, у албанској верзији сајта приложено је више десетина видео материјала који се тичу општих информација, информативних кампања и осталих информација о активностима предметног министарства.
Департмани – Овај сегмент илуструје најозбиљнији степен неусклађености, односно директно кршење Закона о употреби језика. У српској верзији сајта сви називи категорија насловљени су на албанском језику, а садржаји тих категорија, који се односе на путну инфраструктуру, друмски саобраћај, администрацију итд, у потпуности су изостављени, а странице су празне. Такође, док је на албанском језику доступно 11 категорија, у српској верзији их је свега осам. Уједно, корисници који приступају сајту на српском језику немају на располагању информације о раду појединачних одељења Министарства инфраструктуре, које су у албанској верзији сајта јасно представљене и доступне.
Конкурс – Драстичан дисбаланс у доступности информација у две језичке верзије видиљив је и у овој категорији. Док је на албанском језику доступно више од стотину докумената који се односе на запошљавање, у српској верзији сајта корисницима су понуђена свега четири документа. Оваква диспропорција практично онемогућава припадницима заједнице која се ослања на српски језик да равноправно приступи информацијама о конкурсним процедурама и отвореним радним местима при Министарству инфраструктуре.
Законодавство – Овај сегмент такође готово у потпуности илуструје једносмерну информисаност. Док корисници албанске верзије сајта имају приступ широком спектру правних и административних докумената кроз 13 јасно означених категорија, корисницима који се ослањају на српску верзију остаје да се крећу кроз осам, од којих су многе непреведене и без икаквог садржаја. Штавише, одсуство основних информација, попут закона, подзаконских аката, лиценци, стратегија, правилника, апликација, као и информација о међуградском и међународном превозу на српском језику, оставља утисак да је овај део сајта пре нужно, али провизорно постављен, него што је функционално осмишљен.
Тендери – Ова категорија представља још један пример потпуне информационе празнине у српској верзији сајта. Осим преведеног наслова, цео сегмент је без икаквог садржаја, односно ниједан документ, обавештење или податак о расписаним тендерима није доступан на српском језику. Насупрот томе, у албанској верзији сајта налази се више од десет релевантних докумената, што јасно указује на неједнак приступ информацијама и озбиљно одступање од законских обавеза у вези са двојезичном комуникацијом јавних институција.
Информације – Диспропорција у количини информација и докумената који се тичу разних обавештења – од јавних питања, преко обавештења о одређеним уговорима, до асфалтирања путева пристутна је и у овој категорији. Наиме, док је у албанској верзији сајта приложено преко 100 докумената, на српском језику је доступно свега 15.
Друштвене мреже
Фејсбук – Пракса Министарства инфраструктуре на друштвеној мрежи Фејсбук одражава исти образац једностране комуникације – српски језик је потпуно изостављен. Сам назив странице, као и готово све објаве које се тичу активности, састанака, саопштења и других информација, било да су у текстуалној или видео форми, доступни су искључиво на албанском језику.
Јутјуб (Yоутубе) – И на овој платформи примећено је потпуно одсуство садржаја на српском језику. Сав доступни материјал објављен је искључиво на албанском, без икаквог покушаја језичке синхронизације. Српски језик у овом дигиталном простору остаје у потпуности невидљив.
Зашто је ово важно?
На проблем систематског кршења Закона о употреби језика на Косову указује се годинама, али он и даље опстаје упркос правном оквиру који гарантује равноправну употребу српског и албанског језика. С тим у вези, невећинске заједнице, у овом случају оне које се споразумевају српским језиком, остају ускраћене за кључне информације. Штавише, ово је констатовано и у Извештају Европске комисије за Косово за 2023. годину, где се у више тачака указује на овај проблем.
Као што смо у више наврата указали у претходним анализама, и овај наставак наше кампање потврђује да је систематско занемаривање српског језика у косовским институцијама озбиљан проблем. Оваква пракса онемогућава равноправно информисање невећинских заједница и представља директно кршење Закона о употреби језика.
Овај закон јасно прописује да су албански и српски равноправни званични језици на Косову, те да се са вишегодишњом праксом игнорисања овог проблема и ћутањем на континуирано кршење језичких права, грађанима српске националности и других невећинских заједница које се ослањају на информације доступне на српском језику ускраћују Уставом и законима гарантована права на једнак приступ информацијама од јавног значаја.
У светлу анализа које смо у претходном периоду приложили, намеће се низ легитимних питања. Пре свега – шта, заправо, финансирају порески обвезници Косова, међу којима се налазе и припадници невећинских заједница, укључујући и српску? Како је могуће да се из јавних средстава, у које равноправно улажу чак и они којима садржај није доступан, финансира систем који их информативно дискриминише? Ћутање Канцеларије повереника за језике додатно продубљује забринутост, а изостанак реакције од стране политичких и институционалних представника заједница које се ослањају на српски језик отвара питање одговорности и истинског представљања интереса грађана које заступају.
Такође, имамо и питање за многобројне представнике међународне заједнице – шта се конкретно подржава и финансира на Косову када су овакви и слични облици системског непоштовања закона очигледни, али остају прећутани, без конкретне реакције? На крају, сасвим је логично упитати и чему служи званична, тројезична интернет презентација Министарства инфраструктуре, када је садржај на једном од службених језика готово у потпуности недоступан, површан или симболичан, те одаје утисак непоштовања, а неретко и отворене институционалне ароганције. Ћутање над оваквим примерима престаје да буде технички проблем и постаје порука да равноправан приступ информацијама није приоритет, већ пука формалност.
Зато је важно да се уместо праксе коришћења услуга неквалификованих преводилаца или Гоогле превода, иста замени квалификованим преводиоцима који ће осигурати квалитетан и недвосмислен превод садржаја на српском језику. Успостављањем функционалног система превода, обезбедиће се несметан приступ информацијама од јавног значаја, и још важније, инсититуције ће у пракси доказати своју посвећеност пуном поштовању не само језичких, већ и основних људских права – право невећинских заједница гарантовано Универзалном декларацијом о људским правима.
Док невладине организације, са ограниченим ресурсима, редовно обезбеђују тројезичну презентацију својих активности, Министарство инфраструктуре које располаже буџетом од 260 милиона евра за 2025. годину, засигурно је имало довољно средстава како би се обезбедио адекватан превод на српски.
Стога позивамо Министарство инфраструктуре да у најкраћем року започне процес усаглашавања језичких верзија објављених информација на њиховој веб страници и друштвеним мрежама и омогуће једнак приступ кључним информацијама на оба званична језика.
И овог пута позивамо Канцеларију премијера да избегне политичку реторику без стварних резултата, напусте принцип декларативног залагања за поштовање права невећинских заједница, те да наложи институцијама да ускладе језичке норме на свим законски прописаним нивоима.
Истовремено, још једном апелујемо на Канцеларију повереника за језике да отпочне примену законских прописа у оквиру својих надлежности. То укључује изградњу институционалног окружења које поштује уставне и законске обавезе, као и заштиту, промоцију, очување и спровођење језичких права свих грађана Косова.
Још једном охрабрујемо све грађане да се активно укључе у овај процес и пријаве све уочене језичке неправилности надлежним институцијама, попут Канцеларије повереника за језике (зкгј.кпј@гмаил.цом) и канцеларије Омбудсмана (инфо.оик@оик-ркс.орг). Такође, и овог пута позивамо грађане да, уколико наиђу на одређене језичке аномалије, контактирају НГО Актив (оффице@нгоактив.орг), и тиме нам се прикључе у апелу надлежним институцијама на поштовање законски прописаних норми.
