„Минуће године, векови ће проћи, ал’ теби чесмице неће нико доћи. Ал’ доћи ће сени палих другова, да својим жубором, урликом вукова, треском громова, одјеком лугова, певају славу српских пукова“ – натпис је на спомен чесми коју је Радољуб Кнежевић из Лепосавића пронашао након 17 година потраге на планини Ниџе.
Радољуб Кнежевић, оснивач Планинарског клуба „Копаоник“ из Лепосавића, активиста Савеза потомака ратника Србије 1912-1920, истраживач, писац, активиста и ентузијаста, годинама је обилазио и истраживао планину Ниџе у потрази за српским војничким гробљима и спомен обележјима из Првог светског рата. Једна од његових највећих водиља за којом је трагао била је спомен чесма са стиховима српских јунака са Кајмакчалана.
На ову тему је, открива за КоССев, управо завршио писање књиге, коју ће, нада се, ускоро и објавити.
Књига је посвећена заборављеним јунацима са Кајмакчалана, Горничева, Сиве стене, Црне реке, Чука, Коте 1212, Грунишког виса, Коте 1050, Ветреника, Сокола, Доброг поља… Заборављених, како нам је Кнежевић казао и од „свога рода и од отаџбине Србије“.
Он је књигу још раније написао, али без сада пронађене чесме и података о њој, „једноставно није била потпуна“ и спремна за објављивање.
Након 17 година труда, Кнежевић је 9. новембра 2024. године успео да пронађе тражени споменик у области ратног положаја Милетина коса.
Овај споменик носи заветне стихове о слави српских војника и припадника Дринске дивизије, који су се борили на једном од најтежих положаја током Пробоја Солунског фронта.
Поред спомен чесме, Кнежевић и његов тим наставили су потрагу за војним гробљима. У септембру су пронашли 13 гробних места, као и једно војничко гробље у близини још једне чесме коју су претходно пронашли у мају месецу. На овом локалитету сахрањени су војници из 4., 5. и 6. пука Дринске дивизије, открива Кнежевић.
Извод из извештаја радне акције у септембру
Радна акција и експедиција претраге терена на деловима једних од најистуренијих положаја у току Великог рата где је била распоређена Дринска дивизија одржана је у периоду од 10. до 15. септембра.
Организатори овог традиционалног подухвата поводом 110 година од почетка Великог рата и 106 година Пробоја Солунског фронта били су Савез потомака ратника Србије 1912-1920 и Планинарски клуб „Копаоник“ из Лепосавића.
„Првог дана обишли смо нове делове терена у подножију планинског масива Ниџе, у подножију Белог гротла и Сокола, у долини Беле реке. Овог пута циљ је био обилазак из ратних дана положај Љубин вис, да би се спустили Каменитом косом у самом подножију гребена Соко. На све стране, ровови, бункери, разни докази о ратним положајима…“, прича овај планинар.
Циљ радне акције био је, каже, обнова друге спомен чесме која је потпуно била зарушена, али и даље истраживање на новооткривеном гробљу у близини чесме.
„Поделили смо се у две групе. Извориште Спомен чесме пронашли смо у мају ове године и по карти лоцирали. У раскопавању и припреми пронашли смо аутентичну плочу са натписом који је био исклесан у камену на којој је записано: ‘За спомен палим друговима израдише другови 2. чете 2. батаљ. 17. пука. 25.ИИИ.1917.г. Љ.Т.’“, наводи.
Каже да је то за њега био дирљив моменат.
„Био је то дирљив моменат када смо је пронашли. Замислите, испод пања од стабла које смо посекли, жиле су као канџе обухватиле стену на којој је у земљи био окренут натпис. Проналаском записа добили смо и доказ да је ово тачна локација“, казао је Кнежевић.
Чесмицу су озидали, те и узидали аутентичну плочу са натписом.
Друга група радила је на новооткривеном српском војничком гробљу у близини, на којем су сахрањени војници, припадници 4., 5. и 6. пука Дринске дивизије.
У мају ове године пронашли су 6 гробних места, али, наводи Кнежевић, са сумњом да је ово већи локалитет.
„Тако је и било. Пронађено је 14 гробних места, али и још један локалитет у близини, што се није могло сада све одрадити. То је разлог да дођемо ускоро на још једну радну акцију, па ко жели нека изволи да се јави“, каже.
Последњег дана акције у повратку су обишли Грунишки и Старавински вис, где су поставили спомен плочу са ликом Војводе Вука, на место где је, како нам је казао Кнежевић „пао од проклетог куршума“.
Поручио је да је захвалан свима који су узели учешће на овој радној акцији на којој је учествовало 12 добровољаца, а који су се окупили од Косова, Краљева, Горњег Милановца, Крагујевца, Петровца на Млави до Зајечара.
Захвалност дугује и „браћи“ Македонцима на гостопримству и помоћи у логистици, без којих, како тврди, не би успели по плану.
И после 17 година – успех
Иако је било великих открића током ове акције, Кнежевић није пронашао оно за чим 17 година трага, те се почетком новембра, овај планинар, а уједно и водич, са своја два пријатеља упутио на планину Ниџе, да још једном окуша срећу.
Тог дана је, како је казао, напокон пронашао оно за чим трага.
„У суботу 9. новембра 2024. године око 12 часова, на обронцима планине Ниџе и ратних положаја Милетина коса, откривена је спомен чесма са заветним стиховима српских јунака са Кајмакчалана и многих других ратних кота који су током Пробоја Солунског фронта на овим једним од најтежих ратних положаја држали припадници Дринске дивизије – фронт две године од 1916. до 1918. године“.
Признаје да је, након толико година био скептичан поводом тога да ли ће овај споменик и пронаћи.
„Пронашли смо остатке три локалитета гробља и лоцирали још четири локалитета на којима није остало неког обележја. Али, допунском претрагом једног терена пронашли смо на левој обали Беле реке, дуго тражену спомен чесму, већ на ивици сумње да је никад нећемо пронаћи“, истиче Кнежевић.
Минуће године, векови ће проћи, ал’ теби чесмице неће нико доћи. Ал’ доћи ће сени палих другова, да својим жубором, урликом вукова, треском громова, одјеком лугова, певају славу српских пукова
Поред стихова исписаних на спомен плочи чесме, у потпису је јединица у саставу Дринске дивизије: 1.Чета, 2. Батаљон, 4. Пук.
Уз емотивну тежину овог открића, Кнежевић је напоменуо да је за њега највећи успех то што је, након толико година, успео да пронађе оно што је тражио: спомен чесму са заветним стиховима и потписом јединице Дринске дивизије.
„Емоције приликом открића биле су неописиве, да ни сам нисам могао веровати да смо је пронашли, после толико година трагања. Аутентичност записа када сам видео, а сањао је данима и ноћима, разматрајући где је све могла бити та јединица у потпису. Чекало се и напокон дочекало. Благодарим свима који су до сада учествовали у потрази које сам годинама организовао. Посебно благодарим Богу и свим Светима, којима смо се молили да нас прате у потрази. Ето, дочекасмо“, закључује Кнежевић.
