Свет се данас суочава са последицама Нато бомбардовања СР Југославије, које је нанело огромну штету међународном праву и угрозило светски поредак, поручено је вечерас са трибине у Бечу поводом 27. годишњице почетка агресије.
Аустријски новинар Дитар Рајниш, који је водио програм, истакао је да је јасно да је Нато бомбардовањем СРЈ погазио међународно право и Повељу УН, као и да је све што се данас догађа у свету последица тога.
Скуп, у организацији Српско-аустријског покрета солидарности, основаног током 78-дневних протеста у Бечу током бомбардоавња СРЈ, био је посвећен пре свега цивилним жртвама, те је почео приказивањем краткометражног филма „Варварински мост”.
„Ратом против СРЈ су Нато и земље ЕУ не само нанеле огромну штету по међународно право и Повељу УН, већ је тај рат трајно угрозио светски поредак. Хиљаде цивила је убијено или повређено, а нападнута су и инфраструктура и привреда. Одговорни за овај напад до данашњег дана нису одговарали. Од 1999, сваке године се сећамо жртава и захтевамо повратак неутралности у Аустрији, као и праведни и мирни светски поредак“, поручили су организатори.
Током Нато агресије на СРЈ, Срби у Бечу су протестовали 78 дана, а Српско-аустријски покрет солидарности се труди да на сваку годишњицу почетка бомбардовања укаже да је то био злочин, како се не би поновило.
Преживела бомбардовање моста у Варварину Маријана Јовановић сведочила је о овом стравичном догађају, у којем је изгубила пријатеље.
Испричала је да је имала свега 15 година када је Варварин бомбардован, и да је имала срећу да је преживела напад.
„Ми смо преживеле, али је то преживљено дубоко урезано у нама и сваке године се тога сећамо. Боли, доноси бесане ноћи, пуне траума. То су дани када се борим сама са собом да будем мајка каква треба да будем, а коју требају моја деца. Али, сећање на три девојчице које су држећи се за руке прелазиле мост, враћају се стално“, каже Маријана.
Додаје да се са ранама на телу бори, али да оне на души и даље крваре.
„Питање зашто сваке ноћи ме мучи и тражи одговор“, искрена је она.
Рекла је да се о трагедији у Варварину чуло, али борба пред судовима и даље траје, већ четврт века.
„Надали смо се да ће право победити, али није. Политика је победила. Исти ти који су одлучили да нас бомбардују, одлучили су да ми жртве не можемо тужити државе за обештећење. Али, државе воде ратове, а цивили гину. Значи ли то, а видимо да је све више ратове, да се може из разних разлога убијати, а да они који изазивају ратове неће одговарати“, запитала је Јовановић.
Замолила је у име свих жртава да шире истину о злочинима и да се боре за правду и право малих народа, да би „самопрозвани велики борци за мир коначно били приведен правди“.
„Тиме се борите за будућност свих будућих покољења да се никада више не тако нешто догоди”, поручила је она.
Скупу се обратила и Гордана Милановић-Ковачевић, која живи у Берлину, а која је помогла подношење тужбе против Немачке за овај злочин.
Она је пренела садржај тужбе за злочин у Варварину, истичући да је мост био срушен у првом нападу и да је други напад био намеран злочин.
Истакла је да је тужба прошла четири инстанце у Немачкој и да је пресуђено да не могу појединци тужити државу и да се није радило о забрањеној агресији, већ о хуманитарној интервенцији, пошто је претио геноцид над Албанцима, те је заустављање тога било дозвољено.
Такође, додала је да је суд оценио да су мостови значајни инфрструктурни елементи, те тако дозвољени циљеви, па је и мост у Варварину био легитимна мета.
Колико је агресија Нато на СРЈ променила свет, и увела право јачег заменивши њиме међународно право, говорио је Давид Штокингер, аустријски мировни активиста.
Истакао је да је СРЈ била „прва жртва тражења нове улоге Натоа“ и позиционирања као светског полицајца, после пада гвоздене завесе.
„Након што је српска, југословенска делегација одбацила диктат из Рамбујеа почело је бомбардовање”, подсетио је Штокингер, додајући да је за њега Рамбује био истоветан као ултиматум Аустро-угарске пред Први светски рат.
Он је нагласио да је нападом на суверену државу Нато прекршио међународно право, и чак користио забрањено оружје.
„Нато, подржан од ЕУ, тим деловањем и отцепљењем Косова нанео је огромну штету међународном праву и отворио еру светског нереда, у којем територијални интегритет и суверенитет више не играју никакву улогу. То је био преседан”, подвукао је Штокингер.
Рекао је да је тај догађај довео до ширења Натоа на исток, па тако и до отварања базе на Косову.
„Све док се земље које су учествовале у овој акцији не покажу јавно и плате Србији обештећење од 100 милијарди евра и побрину се за нормалан живот Срба на Косову, лицемерна су њихова помињања међународног права”, подвукао је Штокингер.
Током вечери представљена је и књига Зорана Аврамовића „Срби у Нато демократији“, која је издата на српском и немачком језику.
Проф. Срђан Мијалковић представио је ово дело, наводећи да су у књизи сабрани чланци које је аутор објављивао током бомбардовања СРЈ.
„Књига се, уствари, бави бомбардовањем, геополитиком. Документарна је на неки начин, јер је настала у то време, али се бави тематиком која је и сада актуелна, јер оно што се тада дешавало, данас се дешава у другим земљама на други начин“, казао је Мијалковић.
У програму је учествовао и трио флаутискиња „Флорел“.
Скупу је присуствовао и посланик Слободарске партије Аустрије (ФПО) у бечком парламенту Илија Туфегџић, који је осудио Нато агресију на СРЈ и истакао да мора постојати правда за тај злочин.
Он је истакао да жртве морају имати право на обештећење, јер се радило о јасном кршењу међународног права, које је донело тешке псоледице по данашњи свет.
Туфегџић је оценио да неутрална Аустрија треба да осуди ово кршење међународног права које је донело право силе у свету и заложи се за жртве.
Иначе, скуп има и хуманитарни карактер, пошто су вечерас прикупљана средства за помоћ Србима у Гораждевцу на Косову.
Штокингер је рекао да ће средства бити коришћена за помоћ средњој школу у Гораждевцу, односно Културно-уметничком друштву у оквиру школе, како би наставили да негују традицију.
Та школа, напоменуо је он, функционише у оквиру српског система, те додао да Приштина покушава да угаси све српске институције, па тако и школе.
Средства су прикупљана добровољним прилозима и кроз продају књига.
