Какве поуке се могу извући из избора у Мионици, Неготину и Сечњу?
Унедељу 30. новембра одржани су избори (драматични у свом току), и то локални у Мионици, Неготину и Сечњу. Александар Вучић, носилац листе у све три општине, човек на чијој листи су посланици већине у народној скупштини Републике Србије, прогласио је победу. Победио је, заједно са страначким колегама, на повишеној излазности у Мионици и Сечњу, уз низ инцидената, укључујући и масовну тучу испред и у кафани „Ловац“ у мионичком селу Рајковић. Снимци дела инцидента, као и долазак полиције, која је дошла након што се група људи, која је према наводима Локалног фронта напала народног посланика опозиционе странке Зелено-леви фронт Богдана Радовановића, па и сама доживела одмазду окупљених мештана, раширили су се интернет порталима и друштвеним мрежама. Као и претходне локалне изборе у Косјерићу (такође у Западној Србији, као и у Мионици) карактерисало је присуство већег броја људи са стране, често са качкетима и тамним тренеркама, а који, нису из саме општине.
Какви су резултати на овим изборима, након којих је председник Републике, једна од ретких институција која ради седам дана недељно — да не улазимо у питање овлашћења — најавио изборе догодине?
РЕЗУЛТАТИ НА ЛОКАЛУ Победа листи Александра Вучића, јер тако су се звале све три, које су освојиле највише гласова, са варијацијама у називу места (Александар Вучић најбоље за Неготин, за Мионицу, за Сечањ), наставила је апсолутну доминацију владајућих странака на свим нивоима власти у Србији, уз по коју месну заједницу и једну општину (Медијана у Нишу) у којима то није случај.
Да кренемо редом са прелиминарним резултатима:
У Мионици је према бирачком списку регистровано 10.642 бирача, уз број становника које је Републички завод за статистику (РЗС) проценио у 2024. години на 11.925, од којих око 1700 малолетних. Дакле, бирача, као и другде, има више него пунолетних становника. У таквој ситуацији на изборе је изашло чак 75 одсто регистрованих, то јест 7.981 особа, или око 80 одсто процењене пунолетне популације. Председник Српске напредне странке је честитао листи Александра Вучића, која је освојила 52,09 одсто гласова и 22 мандата у локалној скупштини. Друга листа је по речима некадашњег премијера и садашњег председника СНС, блокадерска, а она је под називом Уједињени за Мионицу, освојила 38,93 одсто гласова и 16 мандата. Поред ове две листе само је још Социјалдемократска партија политички ‘вечног’ Расима Љајића освојила један мандат са 3,68 одсто гласова. Још три листе нису успеле да освоје мандат.
У Сечњу је број гласача у бирачком списку био сличан, са 10.226 уписаних. Излазност је била мања него у Мионици са 6.569 или 67,84 одсто изашлих. У општини Сечањ је према последњем попису живело 10.544 људи, а према РЗС процени је прошле године било 10.360 људи, од којих пунолетних нешто мање од девет хиљада. Дакле, од стварног броја пунолетних, гласало је најмање 75,7 одсто. То опет говори о високој мотивисаности људи да гласају. Овде је победа владајуће листе била убедљивија, на непотпуном узорку, јер ће се избори поновити на једном изборном месту у селу Јарковац (можда је Ана Брнабић на то мислили када је у једној кампањи у Јакову, рекла да се налази у Јаркову), са освојених око 59 одсто гласова, док је друго место заузела листа коју су подржали студенти и део опозиције, Глас младих који мења Сечањ са око 32,7 одсто и СПС са око 4,1 одсто.
Коначно у Неготину, највећој од поменуте три општине, изашло је и пропорционално најмање од броја уписаних у бирачки списак. Од званично 35615 уписаних, излазност је била нешто виша од 48 одсто. Међутим, ако погледамо последњи попис, према којем је у општини живело 28.261 становника, или процену РЗС о њих 27373, од којих око 3200 малолетника, тада и овде добијамо солидан број изашлих. Све у свему, власт је овде однела заиста убедљиву победу са 69,29 одсто гласова, а главна опозициона листа, Уједињени за Неготин, 26,76 одсто гласова.
Власт је упрежући све ресурсе успела да преброји победнички резултат и честита сама себи. Све ове победе, као и оне претходне у Зајечару и Косјерићу, са низом инцидената, говоре о наставку изузетних тензија у нашем друштву у којем званични органи, постају готово споредни, спрам неформалних и незваничних група, које улазе у обрачуне.
ШТА ДАЉЕ? Од разорених, оштећених, па делимично обновљених споменика српског присуства и некадашње славе, од призренске Каљаје до парка између Народне скупштине и председништва, са репликом кајмакчаланске осматрачнице, свуда су приметни знаци замирања српске државе. Разумљиво је да је у условима окупације, и почев од спровођења низа споразума, најважније првог Бриселског 2013. године, дошло до урушавања свих српских позиција на Косову и Метохији. Али, како је дошло до тога да недефинисани људи у импровизованом номадском насељу, на платоу испред Народне скупштине и у парку до председништва, легитимишу народне посланике и дају, како наводе из ЦРТА, посматраче на локалним изборима у две српске општине Мионици и Неготину? Шта још треба да нам се деси?
