Док се званични Београд бусао да Аљбин Курти неће ниједног Србина оставити без прихода, наставник математике Младен Перовић добио је отказ у школи у Звечану. По свему судећи, јер се некоме није свидело што води децу на утакмицу Партизана као и што се тамо скандира против председника
Младен Перовић (33), млади наставник математике у основној школи „Вук Караџић“ у Звечану, ових дана је добио решење о отказу.
На његовом Фејсбуку има много слика са три подигнута прста, из посета манастирима или објава против шиканирања Срба на Косову. У новембру је добио ћерку, а одељење В2, чији је разредни старешина био, сликало се са натписом: „Срећна ћерка, разредни“.
Перовић је велики навијач Партизана. Више пута је водио децу са Косова на кошаркашке утакмице у београдску Арену, стотине њих, то је звао хуманитарним екскурзијама.
Ко то скандира против Вучића
Невоље су почеле средином децембра, након што је водио децу на утакмицу Партизана и подгоричке Будућности. „Било је 170 деце, од тога 85 из Звечана које сам ја водио, остали из Лепосавића и Зубиног Потока“, прича Перовић за „Време“.
Са трибина се и тада, као и увек, у једном тренутку зачуло погрдно навијање упућено председнику Србије Александру Вучићу.
„Били смо на трибини где су обично ватрени навијачи, који тада нису били. У једном тренутку се повело скандирање председнику. Тешко је рећи да ли су се нека од деце укључила, посебно јер су она коју сам лично водио, из Звечана, најмлађа, махом пети и шести разред. На трибини су били и други људи, који су дошли у приватној режији“, наводи наставник.
„Углавном, како бих ја могао на то да утичем или да спречим неког?“, каже Перовић, а онда описује муке које су тада почеле.
У понедељак, дан после утакмице, директорка школе Слађана Фићовић му је тражила списак деце коју је водио на утакмицу. „Тај одлазак у Београд није имао везе са школом па сам мислио да ми имена тражи јер смо стигли у понедељак ујутру са пута, па да некој деци треба оправдати часове.“
Али, директорка је заправо хтела да зове родитеље на састанак. Ту је тематизовала одлазак на утакмицу као и скандирање Вучићу и пропитивала Перовићеву улогу у томе. Родитељи су наводно били на страни наставника, и тражили од директорке да прекине обрачун са њим.
„Онда су почеле небулозне оптужбе како би ми дали отказ“, наставља Перовић. „Рецимо, да не уписујем редовно оцене у дневник, ствари бирократске природе због којих би онда половина наставника морала да остане без посла.“
Шта је званични разлог отказа?
У решењу о отказу, у које „Време“ има увид, наводи се да је Перовић изгубио посао „због повреде радне обавезе“ и „непоштовања радне дисциплине“.
Поступак је покренут крајем децембра, а тврди се да је Перовић уписивао оцене са писмених провера у електронски дневник касније од предвиђеног рока од осам дана.
Да је повремено каснио, Перовић не спори. Али, каже да никад због тог кашњења неко није остао неоцењен нити да је због њега било застоја у раду наставничког већа.
Такође, у решењу о отказу пише да је „злоупотребио положај наставника“ тако што је „непримерено уредио школску учионицу“ тако да „продуби“ разлике између деце и код њих „развије насилничко понашање“, као и да је малолетне ученике доводио у везу са навијачким групама према „личним афинитетима“.
Зидове учионице је Перовић, уз добровољну помоћ деце, офарбао тако да је доњи део зида прекривен масном црном фарбом, а горњи кречен у бело. То је очито некоме превише вукло на Партизан, пошто је идућег дана црна замењена жутом.
У одговору на упозорење које је добио пред отказ, Перовић је навео и преписку са директором Фићовић у којој се види да је она одобрила улепшавање учионице и да је била задовољна њеним изгледом.
Не сме Партизан
Перовић сматра да је и директорка била под притиском.
„Неки људи из сенке одавде су у организованим навијачким групама Звезде. Њима смета што неко води децу на утакмице Партизана. То је тешко објашњиво некоме ко није одавде“, тврди Перовић.
„Они врше притисак на политичаре, директоре. А мала је средина, све се зна. И сад кад су неке моје колеге кренуле да потпишу петицију подршке мени, звали су их познаници да упозоре и прете да ће и њих оставити без посла“, наводи он.
И родитељи деце из одељења којем је разредни старешина покренули су петицију у којој позивају да се наставник врати на посао те кажу да на његов педагошки рад немају никаквих примедби. Перовић каже да му и деца шаљу поруке подршке.
Директорка школе „Вук Караџић“ Слађана Фићовић није одговарала на поруке и позиве новинара „Времена“ до објављивања овог текста.
Перовића посебно боли што се, истог дана када му је уручен отказ, из Београда громогласно чуло да нико неће дозволити Куртију да оставља Србе без прихода. „Баш кад сам добио решење о отказу читам у вестима… здрав разум ми није довољан да разумем. Једно се прича, друго се ради.“
И шта сада? „Овде ми је угрожена егзистенција. На конто посла сам подигао и кредит, недавно добио дете“, прича Перовић. Не размишља да оде из Звечана.
„Ангажовао сам адвоката, пишемо тужбу. Морам да идем до краја. Ко год се ишта разуме у радно право каже да овај отказ не може овако да им прође“, закључује наставник разговор за „Време“
