Специјално тужилаштво Косова најавило је да би до краја године могло да подигне више оптужница за ратне злочине почињене током рата 1999, а међу њима и за догађаје у Рачку. Може ли се до истине после 26 година и чињенице да је овај догађај већ био предмет истраге хашког тужилаштва? И док у Приштини тврде да је то могуће, стручњаци из Београда тврде да је реч о политичким процесима без материјалних доказа о умешаности српских снага у наводни ратни злочин почињен 15. јануара 1999.
Пише: Ђорђе Баровић
„Специјално тужилаштво Косова улаже максималне напоре да до краја ове године подигне оптужнице за масакре у Рачку и затвору у Дубрави, као и за случај протеривања албанских цивила са Косова“, изјавио је руководилац Одељења за ратне злочине у Специјалном тужилаштву Косова Иљир Морина за Косова прес.
Објаснио је да су на Косову обављене истражне радње, а да је половина доказа у Србији и Хашком трибуналу.
Такође, Морина је казао да је планирано да се саслушају и бројни међународни сведоци.
Један од њих већ јесте.
„Радујем се сведочењу“, изјавио је крајем јануара бивши шеф Верификационе мисије на Косову Вилијем Вокер након што је позван у Специјално тужилаштво.
Управо захваљујући његовом извештају Рачак је проглашен масакром и био повод за Нато бомбардовање тадашње СР Југославије.
Вокер је касније, 2017. у Рачку добио споменик, али и новац Владе Косова, 70.000 евра како би завршио књигу о Рачку.
На промоцији „Рачак: Историја ратног злочина“, јануара ове године оценио је да је тај догађај био историјски тренутак који је променио судбину Балкана.
Међународни званичници на Косову сваког 15. јануара редом тврде да би одговорни за догађаје у Рачку требало да одговарају.
Овај догађај је био и један од кључних тачака оптужнице против екс председника СРЈ Слободана Милошевића, али и „шесторке“ – групе српских политичара, војних и полицијских генерала.
Тадашњи председник Србије Милан Милутиновић ослобођен је свих оптужби.
Остали су пресуђени, али не и за Рачак.
На Косову је ситуација нешто другачија.
У првом суђењу у одсуству, крајем прошле године, Чедомир Алексић је осуђен на 15 година управо због догађаја у Рачку, али и другим селима око Штимља.
Истовремено, али годину дана раније, 15. јануара 2023, Аљбин Курти је саопштио да је Специјално тужилаштво Косова расписало међународне потернице за 18 Срба због наводног учествовања у догађају у Рачку.
„Позивајуц́и се на сведочења тог времена у изјавама 63 саслушана сведока и доказима Хашког трибунала, Специјално тужилаштво Косова расписало је међународне потернице за 18 српских лица осумњичених за учешц́е у масакру у Рачку“, рекао је Курти.
Докази из Хага
Бивши истражни судија у Приштини Даница Маринковић један је од сведока у Хагу. Тамо је 2003. говорила управо о Рачку.
„И суд и тужилаштво су схватили да нема основа да било ко буде оптужен“, истиче у разговору за Косово онлајн Маринковић.
Када је реч о истрази у Приштини и могућим новим доказима које су прикупили, наглашава, ништа се у међувремену није променило.
„Они за Рачак немају ни један материјални доказ, и у случају да подигну оптужницу, који би поткрепили. Материјалне доказе везано за догађаје у Рачку прикупили смо ми, ја као истражни судија, у току спроведене истраге: од увиђаја на лицу места, пронађеног оружја, ровова, униформи, њиховог штаба… Чињеница је, то сви знају да је Рачак било велико упориште терориста. Чак и њихови команданти који су се појавили као сведоци у Хашком трибуналу сведочили су о њиховој организацији, о њиховом учешћу – о нападима на цивиле, убиствима полицајацаја“, истиче Маринковић за Косово онлајн.
То тврди на основу доказа које је прикупила, али и свега што је видела током увиђаја који је радила као дежурни истражни судија.
„Тела која смо пронашли у џамији, 18. јануара 1999, након извршене обдукције која је спроведена као истражња радња у току истраге, утврђено је да су сви погинули од повреда нанетих из ватреног, ручног оружја, тако да ни један доказ да се десио масакр над недужним цивилима, како је тада лажно сведочио амерички шпијун Вокер, није било – нити има и дан-данас. Дакле, масакра у Рачку није било“, децидна је Маринковић.
Упитана због чега се приштинско тужилаштво бави тим случајем 26 година касније уколико нема доказа, Маринковић каже да је то покушај да се оправда теза о „српским злочинима над албанским цивилима“.
„Они не могу да пређу преко чињенице да нису успели сценаријом који је био смишљен зато што смо ушли у Рачак пре њих. Иако су нас спречавали, пуцали три дана на нас да не бисмо ушли – успели смо и пронашли материјалне доказе да тамо није било масакра него да су погинули припадници ОВК у анти-терористичкој акцији коју су извели припадници српске полиције“, сматра Маринковић.
Упитана да ли би ова истрага и евентуални исход суђења могао да донесе истину шта се догодило тог јануара 1999, Маринковић је скептична.
„Они истичу да прикупљају доказе, да су већ прикупили неки број сведока… То је све знак питања. Ништа им не верујем. Што год буду покренули то ће бити импровизовано, лажно, намештено. Као и до сада. Све кривичне поступке који су вођени или се воде од стране органа такозване Републике Косово су намештени. Осуђени су Срби без икаквог основа. На основу сведока који су лажно сведочили. То је тужно и жалосно и непрофесионално. Разочарана сам у правосудни систем у Приштини, да судије и тужиоци себи дозвољавају да не суде по закону, већ да осуђују невине и то на велике казне за нешто што се није десило“, каже Маринковић.
Суђења у одсуству
Адвокат Амер Алија из Фонда за хуманитарно право из Приштине каже у разговору за Косово онлајн да је истрага о Рачку део истрага које је Специјално тужилаштво Косова покренуло након 2019. године и промене закона по коме су могућа и суђења у одсуству.
„Након ступања на снагу суђења у одсуству 2019. године, Специјално тужилаштво Косова почело је са истрагама у одсуству и имамо информацију да сада врши истрагу и за масакр који се десио у Рачку и на другим местима на територији Косова“, изјавио је Алија за Косово онлајн.
Према подацима са којима ФХП располаже до сада је, у оваквим судским поступцима, подигнуто 17 оптужница.
Када је реч о случају Рачак Алија каже да је међу саслушанима и бивши шеф верификационе мисије Оебса Вилијем Вокер.
„Имамо информација и од тужилаштва и од суда да они већ раде на томе, раде истрагу и такође су саслушали неколико сведока у посебним истрагама. Саслушан је и Вилијем Вокер у вези тих злочина и очекујемо да ће ускоро да се истрага заврши, па ћемо видети какви ће бити резултати, да ли ће бити оптужнице или не“, прецизира Алија.
Додаје да осим истраге овај и други процеси за ратне злочине подразумева и прикупљање одговарајуће документације, али и превод изјава сведока, а затим и обезбеђивања адвоката оптуженима у одсуству.
„У међувремену треба испунити и неке услове који се спроводе у истражној фази. Дакле, треба да се провери адреса осумњичених, да се пусти налог за хапшење, да се објави оптужница и позив за суђење… То ће да одузме одређени период који је предвиђен у кривичном поступку“, објашњава Алија.
„Лажна застава“
И некадашњи судија Окружног суда у Пећи и специјални истражни судија Министарства правде СРЈ за истраживање ратних злочина на територији Косова, а сада адвокат, Горан Петронијевић тврди да нема доказа о ратном злочину српских снага у Рачку.
Уверен је да иза покренуте истраге у Приштини стоје искључиво политички разлози – „покривалица“ за велику унутрашњо-политичку кризу на Косову.
„Ово дође као једна врста ‘покривалице’, маске. Било би нормално, ако је постојала било каква сумња или озбиљнији докази, да су то радили пре 20 или 15 година. Али, после 26 година потезати то очигледно постоје искључиво и само политички разлози“, каже Петронијевић за Косово онлајн.
Тврди да је случај Рачак део шире слике у којој се судски поступци користе за унутрашњо-политичку сврху.
„Измишљање тих судских поступака или њихова фабриковања иду постепено. Када се заврши један поступак онда креће други. Сада треба нови поступак који ће покрити више ствари. Прво, велику унутрашњу политичку кризу, незадовољство Куртијевим режимом, проблем прогона Срба и проблем који се јавља што се у Хагу, пред Посебним одељењем за ратне злочине, против високих функционера ОВК они оптужују за злочине и над Албанцима и на нешто мало и над Србима“, сматра Петронијевић.
Истиче да је хашко тужилаштво током свог рада избацило многе догађаје који су стављани на терет Слободану Милошевићу и групи високих политичких, полицијских и војних руководилаца Србије.
„Рачак није био у зони интересовања због тога што су у Хагу проценили да је исценирана ситуација. Тачније, они су добили поуздане информације од америчке обавештајне службе са којом су били у јако блиским односима да је Рачак исценирана ситуација, или класичан ‘фолсфлег’. Дакле, једна врста намештаљке да се напакости српској страни у том тренутку, да се она оптужи и да се то искористи као повод за бомбардовање које је раније и планирано. То нема више никакве дилеме. Рачак је искључиво исфабрикован у ту сврху“, тврди овај адвокат.
Упитан због чега је онда у Приштини покренута нова истрага и најављује оптужница, Петронијевић разлог види у политичким мотивима.
„Након што се то све догодило како се догодило, очигледно је да сада у Приштини недостају политички мотиви активностима Куртијевог режима. И сада се хватају за сламку. После 26 година они из нафталина ваде догађаје које су претресали и наши судови, и суд у Хагу и њихови судови доле и нико до сада то није окарактерисао као постојање могућности да је извршена било каква радња која би могла да се окарактерише као ратни злочин на страни српске полиције или војске“, закључује Петронијевић.
