Све је почело разговором међу особљем Опште болнице у Урошевцу.
Првих месеци 2026. године ова болница је заменила сигурносне камере новијим моделима.
„Било је речи о томе да су постављене камере са звуком“, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Садат Хаџиу (Хаxхиу), техничар радиологије у овој болници.
Хаџиу, који је такође председник Федерације синдиката здравствених радника за Урошевачки округ, каже да је, чим је чуо те информације, одлучио да реагује.
„Обавестио сам Федерацију на централном нивоу. Они су интервенисали код Агенције за заштиту података (Агенција за информисање и приватност)“, каже он.
Жалба у вези са овим случајем стигла је у Агенцију за информисање и приватност још 9. марта.
Агенција је потом покренула инспекцију и утврдила да је жалба основана.
АИП је 27. априла наложила болници да обустави ову врсту надзора.
Хаџиу потврђује за РСЕ да је налог спроведен и да су уклоњене камере које су снимале звук.
Зашто су постављене ове камере?
До објављивања овог текста, руководство болнице није одговорило на питања РСЕ о разлозима постављања камера које могу да снимају звук.
Хаџиу каже да не верује да је управа имала било какву лошу намеру.
„Не верујем ни да је неко слушао то (звукове са камера). Ни управа… не верујем да је знала да су те камере са звуком“, каже он.
Међутим, према јавно доступним подацима о набавкама, могућност снимања звука била је посебан критеријум наведен у тендерској документацији која је објављена у новембру 2025. године.
У тој документацији, у којој је тражена набавка 32 камере, наводи се да оне морају имати „1 цх Аудио Ин/Оут“ – канал који омогућава двосмерну комуникацију звуком.
Болница у Урошевцу није одговорила ни на питања о разлозима тражења ове спецификације, нити о томе како су камере касније замењене, након уклањања оних са функцијом снимања звука.
Да ли је дозвољено снимање звука сигурносним камерама?
Према Агенцији за информисање и приватност – веома ретко.
„Имајући у виду да технологије препознавања лица и аудио-снимања представљају посебно инвазивне (наметљиве) облике обраде личних података, њихова употреба треба да се сматра изузетком, а не правилом“, навели су из ове агенције за РСЕ.
Агенција је такође оценила да ова врста обраде података представља „дубоко задирање у приватност појединаца“ те да се „не треба сматрати уобичајеним делом система видео-надзора“.
Напредне камере у болницама, школама и на улицама?
Болница у Урошевцу није једина институција која је, барем у захтевима за куповину камера, тражила техничке спецификације за снимање звука.
РСЕ је анализирао тендерске документације објављене последњих година за куповину система камера. У њих најмање 10 техничке спецификације предвиђале су и аудио-функцију.
Штавише, у некима је тражено и „препознавање лица“ и могућност „интелигентне анализе“.
Један од тих тендера расписала је Општина Глоговац у октобру 2025. године за камере које су већ постављене на неколико улица у тој општини.
У одговору за РСЕ, из ове општине наводе да, иако инсталиране камере имају техничку могућност за аудио и видео снимање, тренутно је активирана само опција видео-снимања.
Такође су појаснили да неке камере нуде могућност препознавања регистарских ознака возила, „у циљу идентификовања сумњивих возила или возила која крше саобраћајна правила на улицама центра града“.
Из општине нису објаснили шта конкретно значе тражене спецификације у тендерској документацији, укључујући оне за „дубоко учење за класификацију људи и возила“, као и за „препознавање максимално 50 лица у јавним просторима“.
Захтев за камере у школама и вртићима
Око 50 километара од Глоговца, Општина Јужна Митровица припремила је нови тендер.
У овом тендеру који је отворен 18. јуна и још у почетној фази, тражи се куповина камера за неколико образовних институција, укључујући школе и вртиће.
У спецификацијама овог тендера, између осталог, тражи се да систем камера има „аудио улаз и излаз за (двосмерну) комуникацију“.
Поред тога, према наводима из општине, овај систем би требало да подржи до 300 записа лица (или еквивалент томе) и до 100.000 слика за препознавање лица.
До објављивања текста, општина није одговорила на питања РСЕ зашто набављају камере са овим спецификацијама.
Зашто паметне камере могу бити опасне?
Стручњак за сајбер безбедност Кораб Кећекоља (Кеqеколла) оцењује да укључивање функција попут препознавања лица и снимања звука у камере које набављају јавне институције захтева јасну законску основу и транспарентност.
„Постоји велика разлика између камере која документује безбедносни догађај и система који идентификује људе у реалном времену… Прво је класичан надзор, друго је масовни биометријски надзор“, каже он за РСЕ.
Према његовим речима, препознавање лица може да се користи само у ограниченим случајевима, као што је контрола приступа осетљивим зонама, и само уз поштовање захтева Закона о заштити личних података.
„Када се ови системи уведу у школу или болницу без овог процеса… прелазимо са физичке безбедности на општи надзор грађана“, каже Кећекоља.
Он упозорава и на то да снимање звука у болницама може нарушити приватност пацијената.
Такође изражава забринутост и због сајбер безбедности ових система.
„ИП камере су рачунари повезани на мрежу, а не пасивни уређаји“, каже он.
Према Кећекољи, јавне институције треба да схвате да систем камера није само набавка опреме, већ дугорочна обавеза да годинама штите осетљиве податке грађана.
„Ако немамо капацитете да преузмемо ову одговорност, онда ни системи не би требало да имају ове функције. Почетак са минималним функцијама и постепено повећавање тамо где постоји стварна потреба и јасни законски оквир јесте много здравији приступ него куповина свега што је ‘паметно’… само зато што је доступно у каталогу“, додаје он.
РСЕ је идентификовао и неколико сличних тендера у другим институцијама, укључујући Центар за ментално здравље у Пећи, Стоматолошки клинички центар у Приштини, Општину Вучитрн као и општине Јуник, Гњилане и Ораховац.
У овим тендерима за куповину камера – некима већ уговореним, а некима још у процесу – тражене су спецификације за снимање звука, као и за интелигентне анализе и препознавање лица.
Већина ових институција до објављивања чланка није одговорила на захтев РСЕ за коментар.
Општина Вучитрн навела је да тендер, који је у почетној фази, има одређене спецификације зато што ће набавка бити извршена за Полицијску станицу у Вучитрну.
Међутим, у тендерској документацији предвиђа се и набавка за здравствене центре и школске објекте. И за ове објекте траже се интелигентне функције, укључујући детекцију и поређење лица.
На питање зашто су ове функције предвиђене и за школе и здравствене институције, из општине су одговорили да је циљ јачање безбедности у јавним објектима у којима се креће велики број грађана и где се чувају медицинска опрема, документација и вредан инвентар.
„Објекти главних центара породичне медицине и центара породичне медицине и школе су у прошлости били мета крађа, оштећења и неовлашћених улазака ван радног времена“, наводи се у одговору.
Према општини, функција детекције лица помаже и у смањењу лажних аларма, јер разликује људске упаде од других покрета.
Општина је додала да систем није намењен за надзор ученика током наставе или пацијената током лечења.
„Камере се постављају на улазима и излазима, ходницима и спољашњем ободу објеката, а не у учионицама или просторијама за прегледе“, наводи Општина Вучитрн.
Општина Ораховац, која је 17. јуна 2026. отворила тендер за набавку камера за јавне објекте, тражила је да неке од њих имају уграђене микрофоне, али није објаснила разлог иза овог захтева
У одговору је рекла РСЕ да „поступак још није завршен“ и да „није закључен уговор са економским оператором“.
Матеја Агатоновић
