Право на здравље је основно људско право, али за многе грађане Косова који се лече у установама које раде у систему Србије, оно би могло бити доведено у питање применом закона о странцима и возилима од 15. марта. Последње недеље пред ступање закона на снагу грађани страхују да ће им то додатно закомпликовати свакодневни живот, па и приступ здравственим услугама, а њихове стрепње потврђују и саговорници Косово онлајна указујући да би нова правила могла десетковати кадрове у здравственим установама остављајући пацијенте чак и без санитета.
Пише: Петар Росић
Закон о странцима на Косову усвојен је још 2013. године, али ће његове одредбе о боравку на Косову, према најавама, почети да се примењују 15. марта.
Срби који живе на Косову, а немају косовско држављанство, и они који долазе да ту раде или да се школују мораће да се региструју у полицији и „уђу у даљу процедуру“ како би добили дозволу за боравак дужи од три дана.
Од када је најављена примена закона о странцима и возилима, саговорници Косово онлајна упозоравали су да нова правила немају везе са успостављањем реда, већ да представљају механизам за вршење притиска над Србима.
Аналитичари су за Косово онлајн истицали и да закони вешто заобилазе све обавезе из споразума постигнутих у дијалогу и да би његова примена могла да изазове „ланчану реакцију“ и довести до етнички чистог Косова.
На то су указивали и политички представници Срба с Косова оцењујући да готово 10.000 Срба, пре свега студената, професора и лекара, неће моћи да борави на Косову, јер не поседују косовска документа или ће им бити онемогућен долазак.
Грађани: Биће све теже и теже
Велику забринутост због најављене примене нових закона за Косово онлајн су исказали и сами грађани Северне Митровице.
„Они су решили то да ураде и неће одустати од тога. Само ће живот на Косову бити још тежи, ништа друго. Све је теже и теже. Нема лекова, нема новина, нема ничега. Нема ни валуте. Немамо ништа“, рекао нам је Драган Митровић.
Милан Савић сматра да ће велики број грађана бити у проблему и да би људи могли да буду ускраћени за основна људска права.
„Постоји једна бесмислена ситуација. Мислим да је то изузетак у свету – да у једној породици неко може да оствари право на косовска документа, а онај ко није успео у томе неће моћи и биће странац у својој држави, нажалост“, навео је Савић.
Бранислав Баровић очекује додатне притиске. Посебно га брине питање образовања, а страхује и да ће доктори отићи.
„Све ће бити другачије. Биће ултиматума и уцена. Могуће је и да ће наше школе бити забрањене. То ме посебно погађа. Ћерка ми је четврта година средње медицинске школе, а српске дипломе се не признају. Доктори ће отићи и остаћемо на маргинама, нећемо моћи ништа да урадимо. Мој лични став је да, ако дође до тога, ја сам већ спреман – селим се. Немамо право да узмемо лекове, немамо право да купимо храну, немамо право да трошимо новац. Све су нам укинули. А некада смо све имали заједно – јели смо, пили, лечили се, ишли заједно у школу. Све смо делили. Ово се сада ради плански, да бисмо се иселили“, рекао је Баровић.
Упитне и радне дозволе
Да њихови страхови нису безразложни за Косово онлајн указује политиколог Огњен Гогић. Он објашњава да један број здравствених радника који раде у здравственим установама Србије на Косову долази из централне Србије и борави на основу исправа које Србија издаје.
„Они у смислу овог закона постају странци и време које они могу да проведу на Косову јесте ограничено законом. Штавише, они су обавезни и да у оквиру тог времена пријаве свој боравак, тако да ће они најпре морати да ограниче време које проводе на Косову, дакле да не прекораче тај законски праг који имају, али исто тако биће приморани да се пријављују Косовској полицији уколико дуже бораве и у оквиру тог периода“, навео је Гогић.
Додаје да се са Законом о странцима паралелно може поставити питање радних дозвола, односно да ли те особе током периода у којем бораве на Косову могу и да раде у установама које нису правно препознате на Косову.
„Паралелно са ограничавањем времена које они проводе на Косову, може се ограничити и њихово право да раде, тј. право на активности, што онда доводи у питање пружање здравствених услуга. То заправо доводи до потенцијалног смањења кадровских капацитета тих установа које зависе између осталог од радника из централне Србије“, рекао је Гогић.
Додао је да су и возила која користе здравствене установе, попут санитета, регистрована у Србији и да су то возила која су у власништву Министарства здравља Србије.
„Тако ће се заправо заједно са питањем овлашћења за физичка лица отворити питање да ли возачи могу да возе та возила и на основу којих овлашћења. Дакле, и санитет може да буде доведен у питање“, додао је Гогић.
Угрожени рад, транспорт и доток санитетског материјала
Гогићеве тврдње потврђује и специјалиста ортопедије и професор на Медицинском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици Александар Божовић. У изјави за Косово онлајн он је указао да ће нови закони у два смера утицати на запослене и пацијенте КБЦ-а Косовска Митровица. Први проблем је, како каже, долазак на посао лекара и медицинског особља које нема косовска документа, док је други проблем транспорт пацијената, јер сви санитети имају регистарске ознаке градова у централној Србији.
„Прво, велики број колега нема косовска документа и они ће од 15. бити практично онемогућени да извршавају своје радне обавезе. Међутим, много важнија ствар су евентуални транспорти због закона о саобраћају, односно о возилима, јер су наша санитетска возила регистрована на Рашку или на Београд, управо због немогућности да се адекватно региструју у систему привремених институција Косова. Тако да је забринутост огромна. Поставља се питање правилног и адекватног 24-сатног функционисања здравственог система“, каже Божовић.
Истиче и да су пацијенти веома забринути да ли ће лекари бити у могућности да пружају здравствене услуге адекватно и квалитетно као што су то радили до сада.
„Ви знате да ми терцијарну повезаност имамо са установама у Београду и другим клиничким центрима у Србији. Тако да функционисање у смислу отежаног транспорта пацијената нашим возилима још више компликује ситуацију правилног начина лечења. Тако да су ту два проблема. Један је проблем личних карата, односно докумената Републике Косова или привремених институција, а други је адекватан транспорт. Трећи аспект је доток санитетског материјала и свега оног што нам је потребно за нормалан рад. Неко моје мишљење и мишљење свих колега који су запослени у клиничком центру, где ја радим, јесте да ћемо ми свакако остати овде да живимо и радимо као и до сада и сачекати неке нове моменте или неку нову одлуку која ће бити повезана са овим законима о возилима и странцима“, наводи наш саговорник.
Божовић је сигуран да свако ко је до сада радио предано свој посао, како у КБЦ-у тако и на Универзитету, тако треба да настави и у наредном периоду, а све на добробит пацијената и студената.
„Ми отприлике знамо шта треба да радимо, значи радићемо још чвршће, још јаче и у раду са пацијентима и у раду са нашим студентима, сачекаћемо политичке одлуке које су везане и за политичко руководство Срба и за политичко руководство наше земље Србије и у складу с тим ћемо се понашати, живећемо и радићемо, јер то вековима радимо на овим просторима“, закључио је Божовић.
