Покрет за одбрану Косова и Метохије

Ђурић: Србија жели у ЕУ што је пре могуће – Вадефул: Кључан напредак у дијалогу са ’’Косовом’’

Фото: Косово онлајн

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић поручио је данас, након састанка са немачким колегом Јоханом Вадефулом, да Србија жели да у најскорије могуће време постане чланица Европске уније, која је стратешки циљ државе, додајући да је саговорнику пренео у каквој се ситуацији налази српски народ на Косову, као и да је Србија посвећена очувању стабилности.

Вадефул је истакао да је на путу Србје ка чланству у Европској унији кључан напредак у дијалогу са Косовом, те да је Охридски споразум обавезујући за обе стране. 

 

 

„За Србију је ЕУ стратешки циљ јер је видимо као прилику за промену парадигме односа у региону, прилику за стварање нове, другачије будућности у којој ће тај највећи мировни пројекат у историји континента трансформисати међудржавне и међунационалне односе на континенту“, рекао је Ђурић.

Да би се до тог циља стигло, како је рекао, реформски напредак се мора удвостручити, па и утростручити.

„Оно што смо постигли у сарадњи са Немачком у економији, доприноси укупним реформама. Заједнички смо констатовали да су наши односи изразито развијени, уз спремност за њихово даље унапређење“, рекао је Ђурић.

Нагласио је да је немачког колегу упозао са позицијом српског народа на Косову, али и са посвећеношћу Србије ка очувању стабилности у региону и тежњи да се промени парадигма међунационалних односа и створи другачија, европска перспектива за све људе који овде живе.

„То је посебно важно у контексту тешке и поларизујуће године, посебно у контексту потребе да створимо перспективу за млађе генерације у региону. Партнерство са Немачком је од кључног значаја у том смислу, јер уз подршку можемо европску перспективу учинити врло блиском, опипљивом и достижном“, подвукао је шеф српске дипломатије.

Истакао је да Србија жели да најскорије могуће постане чланица ЕУ.

„Можемо то, и с обзиром на наш људски капацитет, и на чињеницу да Србија чини 52 одсто регионалне економије, али и нашим укупним друштвеним потенцијалима. Верујемо да је место и будућност Србије у ЕУ“, рекао је Ђурић.

Он је указао и да је немачки министар Јохан Вадефул одличан познавалац балканских прилика, али и снажан заговорник и адвокат продубљивања сарадње са регионом и стварања нових односа.

Ђурић је изразио захвалност Немачкој на свој помоћи коју је пружила Србији, подсетивши да две земље обележавају 25 година сарадње у области развојне помоћи.

Подсетио је да у Немачкој живи велика српска заједница, која представља мост две земље и може да допринесе укупном јачању односа.

Ђурић је рекао и да је Вадефула замолио за подршку у отварању Кластера 3 и складу са извештајем ЕК која је то препоручила.

Указао је и да је Берлински процес један од најважнијих инструмената за регионалну сарадњу.

„Понудили смо Немачкој да и Србија игра активнију улогу у регионалној сарадњи у оквиру Берлинског процеса. Одлучни смо да у наредним годинама урадимо много више. Да наставимо да унапређујемо политичких, економских и укупних односа у региону, да јачамо и продубљујемо везе са Немачком, према којој гајимо поштовање и захвалност због чињенице да је Србија удвостручила БДП, у великој мери и захваљујући немачким компанијама. Наше повезаност није само економска, већ је и вредносна и сарадња ће наставити да јача“, поручио је министар Ђурић.

Нема двосмислености –  наш  пут је у ЕУ, али имамо у виду своје националне интересе

Ђурић је, поново подвукавши да је Србија опредељена за приступање ЕУ, указао да то подразумева прихватање Заједничке спољне и безбедносне политике Уније и активно учешће у њеном формулисању.

Истакао је да Србија и данас, док није чланица ЕУ, у значајној мери, имајући у виду величину земље и број становника, доприноси Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ.

„Данас је проценат усаглашавања на рекордно високом нивоу. Прошле године је био око 50 одсто, сада је близу 70 процената. Желим да убедим и српску и немачку јавност да ће тај проценат наставити да расте“, рекао је Ђурић.

Напоменуо је, међутим, да се Србија не придружујемо алгоритму већ систему вредности у ЕУ, јер жели да буде тип друштва попут западних демократија.

„То захтева реформе, али треба да имамо у виду да Србија има одређене националне интересе у региону и питања која се везују за деценије за нама, које уз посредовање ЕУ и сарадњу са партнерима у ЕУ настојимо да решимо на конструктиван начин како би се остварио пун потенцијал Сбије за учешће у Заједничкој спољној и безбедносној политици. Нема двосмислености, наш пут је у ЕУ“, закључио је Ђурић.

 

 

Вадефул: На путу ка чланству у ЕУ, кључан напредак у дијалогу са Косовом

Министар спољних послова Немачке Јохан Вадефул поручио је да је на путу Србје ка чланству у ЕУ кључан напредак у дијалогу са Косовом.

Нагласио је да је Охридски споразум обаевзујући и да обе стране морају да га спроведу.

Вадефул је пренео да је имао отворене и конструктивне разговоре у Београду и подвукао да су Србија и Немачка економски и људски повезане, подсетивши да је Немачка највећи трговински партнер и да је у тој земљи велики број Срба нашао дом.

„Србија је део Европске породице и треба да учествује у породици европских врендости. Обећање које је ЕУ дала 2002. у Солуну важи и даље“, истакао је Вадефул.

Указао је да је са министром Ђурићем разговарао о заједничкој одбрани европских вредности.

„Појаснио сам да Србија као економски најјача држава у региону, са највећим бројем становника има највећи значај на Западном Балкану и мора се одлучити да се посвети свом европском курсу и усаглашавању спољне и безбедносне политике, јер у супротом шаље мешовите сигнале који су неспојиви са основним врендостима ЕУ“, поручио је Вадефул.

Навео је да су се сагласили да постоји много области за даље унапређење сарадње, посебно у сектору енергетике, а пре свега обновљивих извора, у циљу јачања независности од Русије.

Додао је да су разговарали и о безбедности у Европи, нагласивши да Украјини предстоји још једна тешка зима.

„Русија је повећала нападе на Украјину. Најјача гаранција против Путинове агресије је способност одбране Украјине. Морамо и даље да вршимо притисак на Русију како би се завршио овај агресорски рат. Рат који Путин води има високу цену. Важно је да у ЕУ останемо истрајни и да спроведемо и 19 пакет санкција. Помоћ Укрјаини није само финансијска, већ и политичка“, указао је Вадефул.

Ипак, рекао је да је рат у Украјини донео државама Западног Балкана нови замах на европском путу.

Подвукао је да је за чланство потребан напредак у реформама владавине права и борбе против корупције, као и да од Владе Србије очекује да ће убрзати рад на реформама.

„Потребно је и јасно изјашњавање по питању европских политика. Владавина права и слобода окупљања је нешто о чему се не преговара и без тога нема развоја демократског друштва“, казао је Вадефул.

Он је рекао да је у Србији дошло до насиља над демонстрантима и да је обавеза власти да осигурају право на миран протест.

Вадефул је нагласио да је на путу ка ЕУ Берлински процес важан катализатор и обећао да ће Немачка и даље играти главу улогу у томе.

„Кључно је да постигнемо конкретан напредак. Споразум о мобилности мора да се спроведе у потпуности у региону. Реч је о кокретним олакшицама за грађане. Они су важни јер ће доћи до правог приближавања уколико имамо порааст поверења. Наш циљ је јасан да више држава Западног Балкана треба да постану део ЕУ“, нагласио је он.

Вадефул је пренео и да је председник Србије Александар Вучић јасно рекао да се Србија налази на европском путу.

„Ту изјаву сматрам уверљивом и у потпуности је подржавам. За то је неопходно да Србија усагласи своју спољну и безбедносну политику, пре свега када је реч о Украјини. О томе смо интензивно разговарали и апеловао сам још једном да се на делу покаже подршка Украјини и јасно формулише да је Русија почела агресорски рат“, рекао је Вадефул и додао да Украјина води рат за све у Европи и да је неопходна јасна подршка и стајање на њену страну.

Поздравио резолуцију о Гази

Вадефул се осврнуо и на усвајање резолуције о Гази у Савету безбедности УН, која ће, како је објаснио, омогућити спровођење плана од 20 тачака и тиме створити услове за мировне снаге које би дале допринос за осигурање хуманитарне помоћи становништву.

„То је добра вест и показује да систем УН функционише. Немачка је увек била јасна да је та резолуција за нас кључ за мирну будућнност и мир између Израела и Палестине“, подвукао је немачки министар.

Истакао је да ће немачка влада наставити да помаже у процесу обнове Газе и да чека да Египат позове све актере.

„Спремни смо да идемо у Каиро и предузмемо мере да се побољша ситуација у Гази и да могу почети конструктивни разговори за мирни суживот“, рекао је Вадефул.

(Косово онлајн, 18.11.2025)