Аљбуљена Хаџију, као председавајућа десетим сазивом Скупштине Косова, почела је да обавља дужност председника 4. априла, када је истекао петогодишњи мандат Вјосе Османи, пише Радио Слободна Европа (РСЕ).
Пошто парламентарне партије нису успеле да постигну консензус о следећем председнику Косова, озашло се на ванредне парламентарне изборе.
Скупштина проистекла из избора 7. јуна није конституисана, упркос томе што је уставни рок за тако нешто прошао, а изгледа да су политички субјекти и даље далеко од договора о председнику.
Шта ако нови председник Косово не буде изабран до 4. октобра? Ко би управљао Косовом после тог датума?
Тумачења се разликују, а оваква ситуација није предвиђена највишим косовским правним актом.
Стручњаци за политичка дешавања и право на Косову сматрају да не постоји уставни основ да вршитељка дужности председника настави да обавља ту функцију после истека шестомесечног периода.
Међутим, Покрет Самоопредељење, партија која је победила на последњим изборима, оцењује да би ту функцију могао да обавља нови председник Скупштине Косова, све до избора новог председника.
Еуген Цаколи, истраживач у Демократском институту Косова, каже за Радио Слободна Европа да шестомесечни период за вршење дужности председника представља апсолутни рок и као такав се не може поновити ни у једном сценарију.
Изостанак избора новог председника до 4. октобра, према Цаколију, представља најопаснији уставни сценарио с којим би Косово могло да се суочи.
„У таквој ситуацији, земља би ушла на уставни терен који би, осим што би био озбиљан и опасан, морао безусловно имати поднесак пред Уставним судом“, каже он.
Мелос Кољши, правни истраживач у Косовском институту за правосуђе, каже за Радио Слободна Европа да би после 4. октобра сваки наставак вршења дужности председника био без уставног основа и да би озбиљно нарушио уставни поредак.
Он сматра да одсуство председника с уставним мандатом није формално питање, истичући улогу коју председник има у функционисању и формирању институција, у представљању Косова, у безбедности и одбрани, као и у другим процедурама које Устав додељује председнику.
„Одсуство особе која има уставни основ за вршење ових овлашћења довело би земљу до нове институционалне и уставне кризе, за коју Устав не нуди јасан механизам решавања“, каже он.
Самоопредељење за новог ВД председника
Ситуација се у Покрету Самоопредељење види другачије.
Посланик Самоопредељења Аднан Рустеми каже да позиција вршиоца дужности председника зависи од позиције председника Скупштине Косова.
Према његовим речима, после избора, нови председник Скупштине Косова почиње да врши дужност председника до избора новог председника. Рок од шест месеци, утврђен Уставом, почиње да тече испочетка избором новог председника Скупштине, каже он.
„У духу је и садржају, али и у функцији Устава, да се гарантује институционални континуитет. Никада, и ни из било ког разлога, земља не може остати без председника или вршиоца дужности председника. Не може бити институционалног вакуума ни у каквим околностима“, изјавио је Рустеми за РСЕ.
Цаколи каже да тумачење да се шестомесечни мандат аутоматски обнавља избором новог председника Скупштине не стоји у уставном смислу.
Он оцењује да би то било и опасно, јер би се релативизовао значај избора председника.
„Ако бисмо могли да бирамо председника Скупштине Косова кад год истиче шестомесечни рок, имали бисмо само вршиоца дужности председника у континуитету, што као такво није идеја нити циљ зашто постоје предметне уставне одредбе“, каже Цаколи.
Према речима Кољшија, уставни рокови се не могу третирати као оријентациони рокови, док Скупштина не може нормализовати доношење одлука ван њих.
„Ако се ипак дође до ситуације да шестомесечни рок истекне, а нови председник не буде изабран, онда имамо озбиљну нејасноћу“, каже он.
У потрази за договором о председнику, Покрет Самоопредељење није предложио свог кандидата за новог председника Скупштине, остављајући на чекању конституисање 11. сазива законодавне власти, што би такође отворило пут за формирање нове владе.
Евентуално одсуство изабраног председника после 4. октобра, према Цаколију, онемогућило би многе процедуре које морају да уследе.
Осим што Косово не би имало врховног команданта КБС-а и орган који балансира власти, Цаколи каже да „не бисмо имали инстанцу ни за одређивање новог мандатара за позицију премијера, а још мање за преузимање радњи које се односе на, рецимо, питање расписивања евентуалних избора и друго“.
У међувремену, дебата је покренула и питање рока од 60 дана за избор председника, који почиње тек после конституисања Скупштине.
Посланик Демократског савеза Косова Авдулах Хоти рекао је новинарима да унутар тог периода партије морају „пронаћи кандидата који је прихватљив за све стране“.
Цаколи каже да је неуспех у конституисању Скупштине у року створио двоструки проблем с уставним роковима: „Што се више касни с конституисањем, то се овај (60-дневни) рок више помера иза 4. октобра, када се завршава шестомесечни рок вршиоца дужности председника“.
Према његовим речима, одлагање скраћује време које је Скупштини на располагању да реши питање председника пре истека шестомесечног периода током којег уместо изабраног председника постоји вршилац дужности.
„Ако председник не буде изабран и потроши се и рок од 60 дана, ствара се још озбиљнији проблем у погледу вршења надлежности за потенцијално заказивање избора, ако је у међувремену истекао и уставни мандат рок за вршиоца дужности председника“, каже Цаколи.
„То је ризик створен кашњењем. Имамо два уставна рока која више не теку паралелно и, у сценарију неуспеха избора председника, могу довести земљу у ситуацију за коју Устав не нуди решење“, упозорава он.
Кољши, међутим, каже да је „максимални шестомесечни рок за вршење дужности председника посебан рок и да није повезан с роком од 60 дана за избор председника“.
„Дакле, евентуални почетак рока од 60 дана не продужава нити суспендује шестомесечни рок вршиоца дужности председника“, наглашава он.
Шта би било решење?
Према Демократском институту Косова и Косовском институту за правосуђе, решење за целу ову ситуацију јесте да се питање упути Уставном суду.
Цаколи каже да би најмање десет посланика Скупштине Косова, после истека 4. октобра, требало да тражи од Уставног суда да, као прво, одреди привремену меру, и, као друго, утврди каква је правна последица неуспеха Скупштине Косова да изабере председника пре истека шестомесечног рока вршења дужности.
„Потом остаје суду да, било на основу припремних докумената Устава, било на основу мишљења која може добити из других земаља, утврди шта се даље дешава: да ли наставља председник Скупштине Косова или постоји нека друга инстанца која ће преузети ту позицију“, каже он.
Утврђивање уставних последица и начина функционисања институција у таквој ситуацији, према речима Колшија, такође би требало да буде кључно питање које би дефинисао Уставни суд.
„Стога решење треба тражити, пре свега, унутар постојећих уставних рокова, кроз избор новог председника. Допуштање да ови рокови истекну без избора председника увело би Косово на непредвиђену уставну територију, где се наставак вршења функције преко шестомесечне границе не може оправдати без јасне уставне основе“, каже он.
Према речима Рустемија из Самоопредељења, решење је избор новог председника, за шта, како каже он, мора постојати дијалог и политички договор.
Поводом мандата вршиоца дужности председника и поступака које треба следити у случају неуспеха избора новог председника до 4. октобра, Радио Слободна Европа је такође упитао питање канцеларији председника, али до објављивања овог текста није добио одговор.
Према Уставу Косова, председника бира Скупштина Косова тајним гласањем.
Избор се врши двотрећинском већином гласова свих посланика, односно са 80 од 120 гласова.
Процес избора председника може се организовати у највише три круга гласања. Ако ни у трећем кругу, када је потребан 61 глас од најмање 80 присутних чланова Скупштине Косова у сали, ниједан од кандидата не добије потребне гласове, она се распушта и расписују се нови избори, који се морају одржати у року од 45 дана.
Горан Аврамовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
