Уколико се у недељу, 26. октобра, ипак не изабере Влада, након фебруарских избора и вишемесечних напора око формирања нових институција, Косово би се могло суочити са новом институционалном кризом.
На парламентарним изборима 9. фебруара Покрет Самоопредељење је добио највише гласова, али ипак недовољно да самостално формира Владу. Сада је неизвесно да ли ће ова партија у недељу успети да обезбеди гласове посланика из других партија за избор Владе.
Самоопредељење је раније искључило могућност разговора са Демократском партијом Косова, док је оставило отворена врата за сарадњу са Демократским савезом Косова.
За сада, бар у јавности, не постоје информације да је на помолу коалициони договор.
Шта даље?
Аљбин Курти је почетком недеље већ наговестио да можда неће успети да формира нову владу, те оценио да је алтернативно решење одржавање нових избора.
Међутим, Устав Косова предвиђа да уколико предложени састав нове Владе не добије неопходну већину посланика, председник Косова у року од десет дана именује другог мандатара који има највеће шансе да формира Владу.
Нови мандатар поново има 15 дана да предложи састав владе и програм рада Скупштини.
На основу пресуде уставног суда Косова из 2020. године, други мандатар може бити и из другопласиране партије, у овом случају Демократске партије Косова.
Председник нове изборе расписује уколико се Влада не изабере ни из другог пута и они морају бити одржани у року од четрдесет дана од дана расписивања. До тада Влада на дужности обавља своје обавезе.
Шта каже пракса из 2020. године?
Тадашњи председник Косова Хашим Тачи (Хасхим Тхаци) је априла 2020. године дао мандат за формирање Владе Косова Авдулаху Хотију из Демократског савеза Косова – тада другопласиране странке на изборима – јер Самоопредељење као победник избора није искористио своју уставну прилику за именовање мандатара.
Самоопредељење је тада излаз из политичке кризе, која је настала услед изгласавања неповерења Куртијевој Влади, непуна два месеца након што је изабрана, видео у ванредним изборима.
Неповерење Куртију је иначе изгласано због незадовољства његових коалиционих партнера из Демократског савеза Косова, начином на који је водио земљу током пандемије, као и због заоштравања односа са САД.
Уставни суд Косова је тада донео одлуку да је декрет председника Косова Тачија о одређивању Хотија за мандатара нове владе у складу са Уставом.
Шта кажу бројке?
Покрет Самоопредељење је на фебруарским изборима добио 48 од 120 места у Скупштини Косова, а потом следи Демократска партија Косова са 24 места, Демократски савез Косова са 20 места, те коалиција Алијанса за будућност Косова – Нисма са осам места.
Српска заједница има десет загарантованих места од који је девет у руке Српске листе, док је једно место добио Ненад Рашић из странке За слободу правду и опстанак.
Још десет посланичких мандата је резервисано за остале мањинске заједнице признате Уставом Косова – Бошњаке, Турке, Горанце, Роме, Ашкалије и Египћане.
За избор нове Владе неопходно је да мандатар обезбеди најмање 61 глас.
Председница Косова Вјоса Османи је 20. октобра изјавила да има времена за постизање договора око избора Владе, али је критиковала Српску листу да “ствара препреке”.
Наиме, Српска листа се обратила Уставном суду Косова са намером да оспори избор Ненада Рашића за потпредседника Скупштине и чека се одговор.
Шта ако Уставни суд одлучи у корист Српске листе?
Уколико Уставни суд Косова прихвати као основану жалбу Српске листе, у пракси би то значило да Скупштина није конституисана. Тако би било немогуће направити било који корак ка формирање Владе и нових институција.
Уставни суд је већ једном донео одлуку у корист Српске листе да Скупштина није конституисана без избора потпредседника из редова српске заједнице.
Потом је изабран Рашић јер ниједан од девет кандидата Српске листе није успео да обезбеди потребне гласове.
Према Пословнику Скупштине, кандидата за потпредседника Скупштине из редова српске заједнице предлаже већина посланика из те заједнице – на шта се Српска листа и позива када оспорава Рашићев избор.
Скупштина Косова је конституисана осам месеци након одржавања избора.
Политичка и институционална криза најпре је настала због несугласица највећих албанских партија око избора председника Скупштине, а потом и због избора потпредседника из редова српске заједнице.
Зорица Воргучић
