Са самита Европске политичке заједнице, први пут организованог у некој од земаља Западног Балкана, региону је јуче из Албаније, како за Косово онлајн оцењују аналитичари из Тиране, Приштине, Београда и Скопља, поручено да ЕУ за њега држи отворена врата, мада је очито да је њена брига број један безбедност континента и како ће се окончати рат у Украјини. Својеврсна завршна реч самита, са којом би се можда сагласили сви његови учесници, могли би да буду стихови Елвисовог евергрина „Суспициоус Миндс“, који је Еди Рама одабрао као музичку подлогу за видео о самиту постављен јутрос на његовом Фејсбук налогу.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Шести састанак Европске политичке заједнице, одржан у Албанији, окупио је 47 лидера из целе Европе, под слоганом „Нова Европа у новом свету: јединство – сарадња – заједничка акција“.
Председник Европског савета Антонио Кошта изјавио је у Тирани да је за Европску унију проширење са земљама Западног Балкана највећа геополитичка инвестиција. Сличну поруку имала је и италијанска премијерка Ђорђа Мелони.
„Европска интеграција Западног Балкана је инвестиција у европску безбедност. Важно је да земље региона имају јасну европску перспективу, иако то доноси нове изазове“, навела је она.
Председник Француске Емануел Макрон, иначе иницијатор Европске политичке заједнице као политичког оквира, истакао је јуче да треба предузети веће кораке на интеграцији земаља Западног Балкана у ЕУ, али и да се координира поводом претњи које долазе споља. Домаћин самита, албански премијер Еди Рама указао је да процес проширења ЕУ сада може да се убрза, али и да се може успорити ако се не искористи постојећи замах.
Сумирајући поруке европских лидера у вези са регионом, директорка Центра за спољну политику и бивша амбасадорка Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић каже за Косово онлајн да су се у Тирани чуле охрабрујуће поруке у контексту фокуса Европске уније на процес проширења, који је примарно исказан приликом конституисања новог сазива Европске комисије.
Тема Западног Балкана и проширења ЕУ, како истиче, спада у корпус безбедности који је у овом тренутку кључан за Европску унију која жели да у потпуности заокружи своје границе.
„Рекла бих да ће ЕУ инсистирати да се до краја мандата актуелне Комисије деси ново проширење. У овом тренутку фаворити за проширење су Црна Гора и Албанија, што је у оквиру скупа и констатовано. Србија јесте била у групи фаворита, али у овом тренутку је исклизнула због различитих проблема које има у вези са питањима владавине права и у вези са усаглашавањем са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Чули смо и да постоји могућност да у наредном периоду Србија направи одређене искораке који ће је поново довести у бољу позицију у овом процесу. То би била охрабрујућа вест, дакле, још постоји могућност да се Србија придружи онима који имају изгледа да се нађу на листи следећих земаља чланица“, наводи Јоксимовић.
Теме самита, како указује биле су фокусиране на оно што Европу у овом тренутку највише окупира – безбедност, економија и миграција, а посебан акценат био је на безбедности, односно на ситуацији у вези са Украјином.
Имајући у виду покушај преговора између Русије и Украјине, организован у Истанбулу, велики број гостију у Тирани је, указује Јоксимовић, фокус својих дискусија стављао на потенцијални исход тих преговора.
Европска политичка заједница, као платформа, како објашњава, има недефинисани оквир јер нема секретаријат, али се лидери врло радо одазивају овом формату, па ове године нико није одбио позив да дође у Тирану.
„Уобичајени формат је да самит једном буде у земљама ЕУ, а једном ван њих. Ово је било први пут да је Европска политичка заједница организована у Тирани, на Западном Балкану и само место одржавања је већ значајна порука“, истиче Јоксимовић.
Осим тематских дискусија које су европски лидери водили на три округла стола, одржан је и велики број билатералних сусрета, а наша саговорница каже да су они, као пропратни део већих самита, увек добродошли.
„Неформални разговори не могу довести до решења, али могу довести до размене информација и планирања некаквих будућих активности на обострану корист или разјашњавања неких тема које су у претходним сусретима можда остале недоречене. Тако да је у том контексту свакако јако добро размишљати и о томе са ким ће лидери моћи да о одређеним темама разговарају у четири ока, а да то не буде претерано формално“, истиче Јоксимовић.
Предавач на Универзитету „Епока“ у Тирани и политички аналитичар Арманд Пљака каже да је иницијатива Европске политичке заједнице у почетку дочекана са скептицизмом, али да се чини да је она ефикасна у одржавању наде земаља у региону у чланство у ЕУ.
„Земље Западног Балкана изгледа имају отворена врата, упркос скептицизму који постоји у Европској унији, наравно, имајуц́и у виду да морају да заврше свој ‘домац́и задатак’. Не заборавимо да су бројне дебате о чланству наших земаља у Европској унији постале један од подстицаја који су створили оно што се назива Европском политичком заједницом“, навео је Пљака за Косово онлајн.
Чињеница да је самит ЕПЗ одржан у Тирани, како оцењује, посебно је значајна за наш регион, нарочито за Албанију, за коју је као домаћина, састанак био својеврсна потврда онога што се може назвати достигнуц́има Албаније.
Пљака указује да је потребно уједињење ставова у вези са кризом у Украјини и „сутрашњим миром“, а да је током година, од избијања кризе у Украјини један од највец́их проблема у Европи или за атлантске партнере био недостатак кохезије или промена ставова различитих земаља.
„Генерално је постојало јединство, али постоје и земље попут Мађарске, Словачке или неке друге, које су с времена на време ‘дизале главу’ ставовима који се разликују од званичног става ЕУ. У том погледу, уједињење ставова земаља Западног Балкана је од посебног значаја, наравно поред других земаља ЕУ и ван ње. То би био главни мотив овог састанка. И међу земљама које теже ЕУ као што су Албанија, Црна Гора или Србија, имамо неуједначене ставове. Овде имам у виду посебно став званичног Београда у вези са улогом Русије, који није исти као став Албаније или других земаља које теже чланству у ЕУ“, навео је Пљака.
Према оцени политичког аналитичара из Приштине Бљерима Бурјанија главна порука Самита ЕПЗ била је потреба очувања мира и стабилности и заустављања рата у Украјини, док је проширење ЕУ на балканске земље, како сматра, тема која ће још бити на чекању.
По питању проширења ЕУ, Бурјани не очекује ништа ново до 2030. године
„Најзначајнија тема Европске уније је одбрана ЕУ. Европска унија ће ускоро бити наоружана до зуба. Мир и стабилност је за сада најбитнија тема, док проширење ЕУ није тема, оно је на чекању“, рекао је Бурјани за Косово онлајн.
На другој страни, аналитичар из Скопља Петар Арсовски сматра да је одржавањем самита ЕПЗ у Тирани послата јасна порука да је ЕУ и даље заинтересована за европске интеграције у овом региону, али и да Албанију сматра лидером у овом процесу.
„Порука је релативно јасна. Ради се о томе да постоји извесна жеља да се Западни Балкан даље крец́е ка Европској унији и да је Албанија релативни лидер у том процесу. Апетит Европске уније за проширењем или боље речено апетит за успешним причама на Балкану у погледу проширења, фокусирац́е се само на Црну Гору и Албанију“, изјавио је Арсовски за Косово онлајн, али како наглашава, домац́и задатак остаје на земљама у региону.
