Након што је Специјално тужилаштво јутрос саопштило да је против особе са иницијалима Ф.Ш. подигло оптужницу за шпијунажу и уцену, косовски медији су током дана, готово листом и у наставцима, почели да објављују детаље оптужнице за коју наводе да су је прибавили. Оптуженог идентификују као Фатмира Шехолија, чије име Тужилаштво званично није објавило. Од наводног оперативног плана српске службе за компромитовање и регрутовање Аљбина Куртија док је био у затвору, документа „Топ секрет 2“ о стварању слике Косова као радикализованог друштва, преко Бојана Димића и БИА, до материјала против Ненада Рашића, локалних избора 2025. и новца датог новинару Миљаиму Зеки – то су само неки од детаља које данас из оптужнице преносе Коха, Каллxо, РТК, Кљан Косова, Заклетва за правду, ТВ Дукагјини… Шехоли, према истим медијским извештајима, не негира део контаката и прослеђивање појединих материјала, али одбацује тврдњу да је радио за БИА и против интереса Косова.
Рано јутрос Специјално тужилаштво саопштило је да је подигло оптужницу против Ф.Ш. за кривична дела „шпијунажа“ и „уцена“.
Тужилаштво његово име није објавило, али га косовски медији идентификују као Фатмира Шехолија, ухапшеног 9. октобра прошле године под сумњом за шпијунажу.
Према јутрошњем званичном саопштењу, Ф.Ш. се терети да је, од за сада неутврђеног датума до хапшења, као особа коју је према тврдњама Тужилаштва регрутовала Безбедносно-информативна агенција Србије, помагао активности БИА и поступао по налозима њених службеника.
На терет му се ставља прикупљање, обезбеђивање и прослеђивање података, информација и докумената о политичким активностима, безбедносној ситуацији и функционисању институција у Приштини.
За друго кривично дело – уцену – Тужилаштво тврди да је од 2022. до децембра 2025. године од оштећеног А.Ј. изнудио више од 13.000 евра, уз претњу да ће у медијима објавити видео-снимке и информације које би могле озбиљно да наруше његов углед.
То је био обим званично саопштених информација.
Током дана, међутим, уследио је читав низ текстова косовских медија који тврде да су прибавили оптужницу или делове тужилачког досијеа.
„Лептири“ – наводни план српске ДБ за Куртија у затвору
Један од детаља који је данас привукао највећу пажњу објавила је КОХА.
Овај медиј наводи да је у Шехолијевом телефону пронађен документ назван „Лептири“, који се у оптужници описује као материјал израђен 2001. године у структурама тадашње Државне безбедности Србије – РДБ.
Према делу оптужнице који Коха преноси, документ описује оперативни план за компромитовање и регрутовање Аљбина Куртија док је издржавао казну у затворима у Србији.
Тужилаштво, према Кохи, оцењује да је план предвиђао притисак на Куртија како би био придобијен за сарадњу са РДБ.
У оптужници се, како преноси овај медиј, наводи да је анализом Шехолијевог телефона утврђено да је он документ „Лептири“ прослеђивао другим особама и захтевао да исти буде преведен са српског на албански.
Посебно је значајан део његовог исказа који КОХА преноси. На питање одакле му документ, Шехоли је, према овом медију, одговорио: „Овај документ ми је послао Бојан Димић на мој телефон.“
Наводи се и да га је потом прослеђивао на више адреса.
И Заклетва за правду преноси део оптужнице према којем је Шехоли признао да му је Димић директно послао „Лептири“, описан као план српске службе за дискредитовање Куртија, и да га је потом прослеђивао другим особама на Косову и ван њега.
Курти је ухапшен у Приштини 27. априла 1999. године. Након боравка у затворима у Приштини, Липљану и Пожаревцу, пребачен је у Ниш, одакле је пуштен у децембру 2001.
„Топ сикрет 2“ – џамије, радикализација и „Косово као Кандахар“
Други документ који се данас нашао у фокусу више косовских медија означен је као „Топ сикрет 2“.
Каллxо, РТК и Кљан Косова наводе да је његова фотографија пронађена у заплењеном Шехолијевом телефону и да ју је Тужилаштво уврстило међу доказе.
Према Каллxоу, у полицијском извештају од 31. марта ове године наводи се да је током анализе 20.914 фотографија и слика са телефона пронађена и фотографија документа „Топ сокрет 2“, исписаног на српском језику.
Тужилаштво овај документ, према медијским извештајима, посматра у склопу других доказа о природи Шехолијевих контаката и активности у односу на структуре БИА.
Сам садржај документа описује наводни дугорочни план да се Косово представи као радикализовано и екстремистичко друштво.
У тексту се говори о прикупљању новца преко „исламских амбасада“ у Београду, изградњи великог броја џамија на уочљивим местима – уз путеве, школе и тржне центре – као и ширењу медреса.
Спомињу се Митровица, Вучитрн, Качаник, Драгаш и Призрен, али и ангажовање људи из Северне Македоније, Босне и Херцеговине рашко/санџаџке области.
У документу се тврди и да би требало ширити утицај на људе из спорта, медија, музике и политике, као и на албанску дијаспору у западној Европи.
Најексплицитнији део представља пројекцију по којој би се на Косову створила атмосфера због које би се један део младих иселио, док би се други снажније идентификовао са исламом.
„После 20 година Косово ће изгледати као Кандахар“, наводи се у документу, након чега би, према том тексту, западне силе промениле свој однос према Косову и подржале његов повратак под јурисдикцију Србије.
Тужилаштво, како преносе медији, овај садржај тумачи као наводни политичко-стратешки план за дестабилизацију Косова, подривање његовог међународног положаја и мењање перцепције западних земаља.
Ови медији наводе и да је Шехоли 5. августа 2025. године документ „Топ сикрет 2“ послао особи која се у оптужници појављује под именом „Виктор Македонија“.
Ни постојање овог документа на телефону, нити његово прослеђивање, сами по себи не доказују порекло или аутентичност његовог садржаја. Тужилаштво их, према медијима који су имали увид у оптужницу, користи заједно са другим доказима у прилог својој тези о везама оптуженог са БИА.
Локални избори 2025. и покушај компромитовања Рашића
Велики део оптужнице који данас објављује Заклетва за правду односи се на период непосредно уочи локалних избора 12. октобра 2025. године.
Према овом медију, Тужилаштво тврди да је Шехоли учествовао у спровођењу оперативног плана званичника БИА чији је циљ био компромитовање политичких званичника и директно мешање у изборни процес.
У фокусу овог дела оптужнице је тадашњи министар за заједнице и повратак Ненад Рашић.
Према Заклетви за правду, Тужилаштво тврди да је Шехоли прибавио аудио-снимке и транскрипте разговора високих званичника Министарства за заједнице и повратак, намењене њиховом компромитовању, и да је за то добио 5.000 евра.
Материјале је, према оптужници, потом предао новинару Миљаиму Зеки, уз 1.000 евра и инструкције о начину и времену објављивања, свега неколико дана пре гласања.
Према оптужници коју је објавила „Заклетва за правду“, Тужилаштво тврди и да су Шехоли и Бојан Димић разговарали о начину достављања материјала, њиховом чувању, избегавању откривања и надзора, али и координацији објављивања у медијима и на друштвеним мрежама како би њихов садржај имао што већи јавни одјек.
У комуникацијама је Шехоли, према оптужници, материјале за које Тужилаштво тврди да су потицали од БИА називао шифрама „кисели краставци“ и „шљиве“. Тужилаштво наводи и да су састанак са Зеком, предаја материјала и новца документовани применом посебних истражних мера – аудио-надзором и снимцима сигурносних камера.
Према истој реконструкцији, план је почео да се реализује 30. септембра 2025. године, када је на Зекином профилу „Па Рротлла“ најављено објављивање материјала, а исте вечери објављен и први аудио-снимак који је, према Тужилаштву, претходно доставио Шехоли у координацији са Димићем.
Овај део приче није потпуно нов.
Одмах након Шехолијевог хапшења у октобру прошле године медији у Приштини пренели су тадашње тврдње Тужилаштва да је он наводно поступао по налозима БИА и учествовао у пласирању компромитујућих материјала о запосленима у Министарству за заједнице и повратак. Данашња оптужница, према писању медија, сада даје знатно детаљнију наводну реконструкцију тих догађаја.
Зека: Речено ми је да материјал потиче од ГИЗ-а, нисам знао за БИА
У оптужници се налази и полицијски исказ Миљаима Зеке од 8. октобра 2025. Зека је казао да га је Шехоли претходно позвао и рекао му да поседује ексклузивне материјале које је наводно обезбедио немачки ГИЗ, а који се односе на коруптивну аферу Ненада Рашића.
Према Зекином исказу, на једном састанку добио је УСБ, а потом и око 17 страница материјала на српском језику.
Шехоли му је, како је Зека рекао полицији, казао да те материјале имају и други медији, али да „не смеју да их објаве“.
Зека је изјавио да тада није знао Шехолијев циљ и да је сматрао да се ради о садржају од интереса за јавност.
Међутим, према оптужници коју преносе медији у Приштини, Зека је полицији признао и да је са Шехолијем имао наводни договор о 2.000 евра за објављивање материјала – 1.000 унапред и још толико по завршетку објављивања.
Зека је нагласио да није знао нити претпостављао да би материјали могли да буду повезани са БИА.
Сам Шехоли је, међутим, према оптужници изнео другачију верзију договора. Тврдио је да је Зеки рекао да материјали потичу од бившег радника немачког ГИЗ-а и да Зека није знао за његову комуникацију са Димићем. Истовремено је навео да је Зека од њега затражио 3.000 до 4.000 евра за превод, уређивање и објављивање материјала.
Тако се у самом предмету појављују различите верзије о намени и висини новца – од Зекиног полицијског исказа о укупно 2.000 евра за објављивање, преко његове данашње тврдње да је 1.000 евра било намењено преводу, до Шехолијевог исказа да је Зека тражио између 3.000 и 4.000 евра за превод, уређивање и објављивање.
Данас другачије објашњење за 1.000 евра
Прича о тих 1.000 евра добила је данас још један наставак.
Миљаим Зека је у емисији „ФИВЕ ТВ Дукагјини“ казао да новац није представљао плаћање за објављивање, већ да му га је Шехоли дао за превођење материјала са српског језика, који сам не говори.
Према Зекиној данашњој верзији, преводилац није желео да узме новац, па је он 1.000 евра вратио особи блиској Шехолију и то пре његовог хапшења.
Међутим, „ТВ Дукагјини“ наводи да оптужница коју је овај медиј прибавио приказује другачију хронологију.
У тужилачком извештају о посети Шехолију у притворском центру у Гњилану 10. новембра 2025. године, дакле месец дана након хапшења, описује се разговор Шехолија са сином Имером управо о тих 1.000 евра.
Према оптужници коју преноси „Дукагјини“, Шехоли је наводно критиковао сина због тога што је примио новац од Зеке, наводећи да тај новац није намењен породици, већ „плаћању новинара“ ради објављивања материјала.
Тако између данашњег Зекиног исказа и хронологије коју, према „Дукагјинију“, садржи оптужница постоји очигледно неслагање које тек треба разјаснити у судском поступку.
Рашић о „Панти“ и претњама сарадницима
У оптужницу је, према Заклетви за правди, уврштен и исказ Ненада Рашића дат полицији 26. јануара ове године.
Рашић је тада казао да током обављања политичких и институционалних функција није имао директне притиске, али да су претње и уцене стизале његовим сарадницима и преко породице.
Према његовој изјави, 24. јула 2025. чак пет његових сарадника позвала је особа која се представила као службеник БИА под надимком „Панта“.
Од њих је, како тврди Рашић, наводно захтевано да дођу у Београд на разговор, уз упозорење да би у супротном могли „лоше да прођу“.
Један од његових сарадника разговор је наводно снимио и снимак је потом предат полицији.
Рашић је казао и да је исти број 10. августа отворио Вибер групу у којој су били он и петорица сарадника и објавио наводно компромитујуће материјале о Министарству.
Уз снимке је, према његовом исказу, стајала порука да се то не би догодило да су се одазвали позиву за разговор, уз најаву да ће материјали бити послати Тужилаштву, амбасадама, медијима и ГИЗ-у.
Рашић тврди да су ти материјали затим крајем септембра објављени код Миљаима Зеке.
Шехоли: Радио сам у Државној безбедности до 1993.
Оптужница, како данас преносе косовски медији, садржи и опширније исказе самог Шехолија.
Према оптужници, он је у полицији и Тужилаштву навео да је од почетка деведесетих до 5. маја 1993. године наводно радио у Државној безбедности Србије као аналитичар.
Његова ранија повезаност са српском безбедносном службом такође није нова информација у јавности. О Шехолијевој биографији и ранијем раду за државну безбедност писали су косовски медији још након његовог хапшења.
Ново су, међутим, детаљи о контактима са Бојаном Димићем, које оптужница сада описује.
Контакти са Бојаном Димићем
Шехоли, према оптужници коју преноси Заклетва за правду, није негирао да је годинама одржавао контакте са Бојаном Димићем.
Казао је да је са њим у контакту још од 2013. или 2014. године. У једном исказу Димића је описао као службеника кабинета Александра Вучића.
Међутим, у изјави Тужилаштву од 14. августа ове године, како преносе медији у Приштини, идентификовао га је као званичника БИА и некадашњег човека задуженог за Косово у тој служби.
Према том исказу, Димић га је претходно обавестио да постоје материјали о наводним злоупотребама у Министарству за заједнице и повратак.
Шехоли је затим, како је изјавио, материјале добио од непознате особе у Северној Митровици, заједно са 5.000 евра.
Након пријема поново је контактирао Димића, а потом материјале предао Миљаиму Зеки.
Током њиховог објављивања, према Шехолијевом исказу, комуникација са Димићем је настављена, а Димић је затражио да се коригују одређена имена и подаци.
Шехоли је, према оптужници, признао и да је Димићев број у телефону чувао под различитим именима, како друге особе не би знале са ким разговара.
Међу доказима наведеним у оптужници налази се и „транскрипт разговора Фатмира Шехолија са Миланом Радоичићем у Радоичићевој канцеларији у близини ресторана ‘Греј’ у Северној Митровици“, који је, према Заклетви за правду, заплењен приликом претреса Шехолијеве куће. Тужилаштво као део доказног материјала наводи и Шехолијеве раније јавне изјаве о Радоичићу, укључујући оне у којима је изражавао уверење у његову невиност у вези са истрагом убиства Оливера Ивановића и представљао га као особу са позитивним утицајем на Северу.
Тужилаштво наводи и да су у Шехолијевим заплењеним бележницама пронађени записи о безбедносним питањима, политици и поверљивим информацијама, као и имена, бројеви телефона, оперативни подаци и финансијски прорачуни. Тужилаштво ове белешке, заједно са осталим материјалом, тумачи као део доказа којима поткрепљује оптужбу за шпијунажу.
Не негира контакте и материјале, негира шпијунажу
Упркос овим исказима, Шехоли је одбацио централну тврдњу оптужнице.
Према овим извештајима, негирао је да је деловао против интереса Косова или радио за неку страну обавештајну службу, односно БИА.
Изјавио је да се не сматра кривим за шпијунажу.
То је важна разлика у односу на поједине данашње медијске наслове: према доступним изводима из оптужнице, Шехоли не спори сваки контакт, документ или комуникацију коју Тужилаштво наводи, али спори њихово тумачење као шпијунске активности у корист БИА.
Ко је А.Ј. из оптужбе за уцену
Тужилаштво је јутрос идентитет оштећеног у другој тачки оптужнице навело само иницијалима А.Ј., док га Заклетва заправду и други косовски медији, позивајући се на оптужницу, идентификују као Арбена Јетулахуа, власника предузећа на Косову.
Тужилаштво тврди да га је Шехоли од 2022. до децембра 2025. године, укључујући и период док се налазио у притвору, уцењивао ради прибављања имовинске користи и на тај начин оштетио за више од 13.000 евра. Према оптужници, тражио је новац наводно на име позајмице, уз претњу објављивањем видео-снимака и информација које би могле озбиљно да наруше Јетулахуов углед.
Тужилаштво наводи и да је тајним истражним мерама забележено Шехолијево поступање док је већ био у притвору. Према анализи разговора пресретнутог током посете у Притворском центру у Гњилану 8. децембра 2025., Шехоли је наводно члановима породице давао инструкције да преко особе идентификоване као Лорик контактирају Јетуллахуа и изврше притисак на њега коришћењем компромитујућег видео-снимка.
Шта даље следи
Специјално тужилаштво је предложило да се Ненад Рашић позове у својству оштећеног/сведока, а Миљаим Зека као сведок. Затражено је и да Шехоли остане у притвору до окончања судског поступка, као и да по правоснажном завршетку поступка буду одузети заплењени предмети и имовина, међу којима Тужилаштво наводи и 3.185 евра.
Случај праћен још од хапшења
Фатмир Шехоли ухапшен је 9. октобра 2025. године, а читав низ навода косовских институција и медија о његовом случају изашао је у јавност.
Већ тада су објављене тврдње Тужилаштва да је наводно поступао по налозима српске БИА, као и детаљи о компромитујућим материјалима који су се односили на Министарство за заједнице и повратак.
Косовски медији су након хапшења интензивно писали и о његовој ранијој биографији, укључујући наводни рад у српској Државној безбедности почетком деведесетих, каснији политички и јавни ангажман, као и његове контакте са различитим политичким и безбедносним структурама.
Шехолију је након хапшења одређен притвор, који је у међувремену продужаван.
НАПОМЕНА: Особе поменуте у овом чланку сматрају се невиним, осим ако се њихова кривица не докаже правоснажном одлуком суда.
