Досадашњи председник, Мемљи Краснићи, изненада је поднео оставку у среду и заказао Конвенцију странке за понедјељак, 17. новембар, наводећи да је дошло време за нови моментум и прилику за “нашу демократску породицу”.
Дан касније, Бедри Хамза, кандидат странке за премијера на овогодишњим изборима, најавио је да ће се кандидовати за председника, обећавајући реформе како би вратио ПДК “као главну странку у земљи”.
Иако се чинило да све иде по плану, посланик и некадашњи вршилац дужности председника, Енвер Хоџај, изнео је примедбе.
Он је позвао да се Конвенција одложи за 23. новембар, наводећи да је потребно више времена за квалитетнију трку и да демократска странка треба да има више од једног кандидата.
“ДПК треба ново водство, а не старе шеме, треба му нова визија, а не промена улога. Ово је тренутак да се отвори пут ка правој промени”, написао је Хоџај на Фајсбуку.
ПДК није одговорио на питања Радија Слободна Европа (РСЕ) о томе хоће ли се Хамза суочити с противницима у трци за водство странке.
РСЕ је такођер контактирао Хоџаја, али он није рекао хоће ли бити део трке.
Но касније у петак, Хоџај је, говорећи у емисији “Рубикон” на Клан Косова, наговијестио да ће се борити да увери странку да одгоди Конвенцију, како би осигурао подршку страначких делегата за кандидатуру.
Према статуту ПДК-а, кандидат мора имати потписе 50 делегата и мора поднијети своју кандидатуру до пет дана прије Конвенције.
То значи да ако се Конвенција одржи у понедјељак, Хоџај се неће моћи кандидирати.
“Људска је природа борити се у таквим ситуацијама. Борићу се до краја”, рекао је Хоџај.
Артан Мухаџири, социолог и политички аналитичар, каже за РСЕ да је, иако је Краснићијева оставка била изненађујућа, “то био исправан чин”.
Верује да би избори за градоначелника могли постати “импулс за промене у ПДК-у, ако се испуне остали потребни услови”.
По његовим ријечима, за ПДК ће бити важно како ће се трка водити, јер ако је процес само формалност, онда би могло бити последица.
“ПДК-у је хитно потребна ревитализација водства, структура за тражење професионалних ресурса унутар странке, као и промена имиџа и утицаја у јавности, јер с предстојећим изборима не може наставити с овом инерцијом”, наглашава Мухаџири.
Могућа кандидатура Хоџаја
Енвер Хоџај није учествовао ни на Конвенцији 2021. године, када је Мемљи Краснићи први пут изабран за председника, иако је више од 200 дана водио странку као вршилац дужности.
Ове године био је гласнији у ставовима који су се разликовали од оних саме странке, јер је летос изјавио да би подржао коалицију са Куртијевим ЛВВ-ом, те нагласио да би могао имати улогу када је говорио о могућим унутарстраначким изборима.
Ако му се омогући да се кандидује, према мишљењу Мухаџирија, мора имати тим иза себе и платформу са “свежим и креативним идејама”, којима би уверио и чланове ПДК-а да може да се супротстави Куртију.
Мухаџири верује да је Хоџај и даље важан део ПДК-а, иако више нема онај утицај који је имао док су странком руководили Хашим Тачи и Кадри Весељи, којима се сада суди у Хагу за ратне злочине, што они негирају.
“Ипак, он је веома значајан део ПДК-а и, ако има платформу и тим, може да изазове Хамзу, али изгледа да је ова трка већ завршена и да Хоџај покушава да изгради имиџ побуњеника унутар ПДК-а који се не слаже са свим одлукама”, рекао је Мухаџири.
Може ли Хамза донети промене?
Мухаџири сматра да је ПДК показала “искреност” расписивањем избора за председника како би се суочила са тренутним стањем и тражила прилику да се врати на власт.
“Јер више нема смисла да ПДК остане у овој позицији, далеко од Покрета Самоопредјељење и без јасне идеје како да се супротстави великој моћи Куртија”, каже Мухаџири.
Под вођством Краснићија – од 2021. године – ПДК је на парламентарним изборима у фебруару завршила друга, знатно иза ЛВВ-а.
На локалним изборима освојила је шест општина, уз благи пад на локалном нивоу.
Унутар ПДК-а дошло је до подела у Глоговцу, што је постало јасно када странка није кандидовала Рамиза Ладровција за председника општине, човека који је водио ову општину од 2016. године.
Ладровци се кандидовао као независни и убедљиво победио кандидата ПДК-а, Петрита Хајдарија, већ у првом кругу 12. октобра.
Мухаџири наглашава да ПДК није имала стратегију, план нити идеју како да се супротстави Куртију и ЛВВ-у у протеклим годинама.
“Као што се видело на локалним изборима, Курти је само проширио власт на нове општине. То је велики ризик за ПДК, јер ако господин Курти поново освоји парламентарне изборе са око 40 одсто гласова, то ће значити да апсолутно нису успели да му смање моћ ни за милиметар, и то је неопростиво ако потраје шест или седам година”, каже Мухаџири.
Косово би могло изаћи на парламентарне изборе најкасније у децембру, будући да ниједна странка нема потребну већину, нити вољу за заједничко управљање након фебруарских избора.
А ако Хамза буде изабран за председника ПДК-а, што изгледа неизбежно с обзиром на то да је добио и јавну подршку Краснићија на дан његове оставке, тада ће имати само један задатак, према Мухаџирију.
“Да упорно тражи унутар структура ПДК-а широм Косова нове људе, нова лица, младе професионалце и да их истакне као представнике нове генерације ПДК-а, јер само на тај начин може да се створи нада да се странка може реформисати и повећати своју моћ”, каже Мухаџири.
ПДК, основана крајем 1999. године, била је део власти у периоду 2001–2004, док је 2007. први пут изашла као најгласнија странка на Косову.
Владала је седам година са Хашимом Тачијем као премијером Косова.
Пуних 17 година ПДК је водио Тачи, који је у различитим фазама обављао функцију премијера и председника Косова.
Године 2016, када је Тачи постао председник, странку је преузео Кадри Весељи, све до одласка у Хаг 2020. године.
Тамаара Марковић
