За последње две и по деценије на Косову је оскрнављено и порушено више од 150 цркава и храмова, а покушаји да се затру српске светиње настављени су прекрајањем историје и њиховим приписивањем албанском културном наслеђу. Однедавно, Српска православна црква је изложена новој фази напада – криминализацији, упозоравају аналитичари за Косово онлајн. Док из Епархије рашко-призренске наглашавају да такве оптужбе подстичу верску и етничку мржњу, наши саговорници оцењују да, осим што отварају пут за прогон Срба, за циљ имају и отимање манастирске и црквене имовине.
Пише: Петар Росић
Прве такве оптужбе на рачун СПЦ стигле су од британске парламентарке Алише Кернс која је у јулу 2023. изјавила да се шверцовано оружје из Србије „складишти“ у црквама на Косову.
Иако се Форин офис оградио од те изјаве, Кфор саопштио да нема доказа за тако нешто, то није омело власт у Приштини да створи наратив о „терористичкој СПЦ“.
Албански политичари и аналитичари су се смењивали оптужујући СПЦ у медијима и на друштвеним мрежама, а недавно је то урадио и Сељим Пацоли, званичник партије „Нови савез Косова“ и бивши градоначелник Приштине, који је изјавио да је СПЦ била главни организатор насиља над Албанцима уз позив да Србе треба етнички очистити са Косова.
Ништа мање опасну изјаву дао је за ТВ Кљан Геракућит Кучи из Института за студије хибридног ратовања „Октопус“ који је прошле недеље поновио тврдње да се у српским православним црквама скрива оружје.
Због ових изјава реаговала је Епархија рашко-призренскае која се најпре огласила саопштењем у којем је упозорила да је ширење лажних информација о СПЦ подстицање верске и етничке мржње, а потом и поднела тужбу.
„Кључно је видети да ли ће овакво понашање бити адекватно санкционисано, или ће – као што је то често био случај – изостанак казне, односно изрицање неприхватљиво благих санкција, послужити као прећутно одобрење за даље ширење мржње и стварање атмосфере погодне за нове злочине над Србима и Српском православном црквом”, казали су из Епархије рашко-призренске уз позив међународним актерима да реагују и помно прате поступање косовских институција, посебно правосудних.
Да овакве оптужбе имају за циљ наставак прогона Срба слаже се и историчар Александар Раковић. Он за Косово онлајн оцењује да нападима на СПЦ, као стожера српске заједнице, Приштина покушава да оствари свој план о етнички чистом Косову и упозорава да напади неће престати.
„Они неће стати, јер је то притисак да се Срби иселе, да им се живот учини несигурним, јер је Српска православна црква у овом моменту ипак стожер Срба на Косову и Метохији. Такав неподношљив живот требало би, по албанском мишљењу, да утиче на Србе да што пре оду са Косова и Метохије и да практично оно постане етнички чисто албанско“, наводи он.
Сматра да СПЦ, и српски народ с њом, треба да се стрпи и сачека евентуалну шансу која би могла да се укаже доласком Доналда Трампа на власт.
Верује да Европа може много тога да уради и заустави нападе, али, додаје, питање је колико то жели.
„Међународна заједница је суштински део проблема. Они су бомбардовали нашу земљу, окупирали Косово и Метохију, тако да ће они и даље водити рачуна да никада не буде опуштања за српски народ и да се српска државност не врати у пуном обиму на територију Косова и Метохије, то је њима циљ. А нама је циљ да сачекамо тај нови геополитички расплет, који ће се, надамо се, указати са Трампом, и да онда у том контексту решавамо наше национално питање“, каже Раковић.
Да се напади неће зауставити оцењује и његов колега Александар Гуџић. Он наводи да власт у Приштини користи сваку прилику да нападне Српску православну цркву и тражи непријатеље тамо где их нема.
Истиче за Косово онлајн да још од средњег века Српска православна црква представља савршен склад световне и духовне власти.
„Уколико је, пак, живела и функционисала под државама и властима на чијем челу нису биле српске политичке елите, она је имала улогу предводника српског народа и ни у каквим условима се није бавила терористичким акцијама. У неким тренуцима су се поглавари СПЦ стављали на чело неких побуна, али то су били устанци који су захтевали побољшање живота српског народа у оквиру појединих држава“, објашњава историчар.
Додаје да је оптуживати данас Српску православну цркву да финансира тероризам „класична замена теза“ и то у изборне сврхе.
“То не одговара истини, али рачуница актуелне власти у Приштини је да ће овакве ствари допринети побољшању рејтинга и донети као крајњи резултат већи број гласова на предстојећим парламентарним изборима“, оцењује наш саговорник.
Наводи да међународне институције могу и треба да реагују због ових напада.
“Пре свега мислим на водеће земље западне Европе и Сједињене Америчке Државе, јер су они главни покровитељ косовске државности и независности и мислим да они могу да ураде пуно на обуздавању режима у Приштини“, каже Гуџић.
Историчар Лука Јовановић констатује да се од доласка Аљбина Куртија на власт води агресивна кампања против СПЦ на Косову, односно против Епархије рашко-призренске.
„Приштина је покушала на многе начине да оспори постојање СПЦ на КиМ, да одузме њене културне споменике, односно верске објекте, тако да целу акцију која се води против Срба на КиМ паралелно прати и акција против СПЦ“, каже за Косово онлајн.
Наводи да је своје намере Приштина јасно показала у пар наврата, али да је међународна заједница спречила да их спроведе у дело.
„Једини начин да се СПЦ уклони са КиМ је управо тај да се она прикаже као терористичка организација, као организација која води ка побуни и непослушности према централним властима у Приштини, али и према међународном фактору. Тако да је то још једна шира кампања у којој се цео српски народ и српски политички лидери на Косову покушавају приказати као извесне терористичке вође, а црква као елемент, односно механизам који служи у финансирању таквих екстремистичких подухвата“, наводи наш саговорник.
Додаје да Приштина СПЦ настоји да прикаже као ратоборну и терористичку како би присвојила манастирску и црквену земљу, што доказује и питање имовине манастира Високи Дечани.
„Високим Дечанима је враћено свега 20 хектара, иако манастир има право на повраћај више стотина хектара земље, како у самој манастирској околини, тако и на целом простору Косова“, подсећа он.
Упозорава да се не сме заборавити да манастир Високи Дечани није једини српски манастир који је имао огромна имања до 1945-1946. и да постоји још низ цркава и манастира којима у процесу реституције треба да се поврате значајне површине земљишта на Косову.
„За само 20 хектара ми смо видели да се водила једна агресивна кампања против Високих Дечана, а можемо замислити каква би се екстремна кампања водила када би се покренуло питање сваке манастирске шуме, оранице и куће. Не смемо заборавити да је велики број Срба како некада, тако и сада, своја имања остављао и завештавао СПЦ и да је огроман део тога одузет 1945. године, а да након тога ни 1999. ни 2004. ни 2008. године, до дана данашњег, није враћен манастирима. Мислим да је ту по среди једна значајно шира прича која има више елемената у тој акцији која се тиче и манастирског богатства, односно земље, и самог окршаја са државом Србијом, али и са свим припадницима српског народа на КиМ“, сматра Јовановић.
Наглашава да једини заштитник СПЦ, односно српског народа на Косову може бити међународна заједница, која се и по међународним споразумима на тако нешто више пута обавезала.
Према његовим речима, међународни представници, нарочито представници Кфора, имају активне контакте како са игуманима многих манастира, тако и са призренским митрополитом Теодосијем.
„То је нешто што улива наду. Увек волим да нагласим позитивну улогу италијанског контингента Кфора који је често стајао у одбрану српских светиња, конкретно манастира Високи Дечани, а који је по свим извештајима међународних организација и даље угрожен“, истакао је историчар.
Појашњава да Кфор не може да реагује превентивно, већ, као и што се очекује од једне војне силе, може реаговати тек онда када извесни објекат дође у непосредну опасност.
„Нажалост, сведоци смо да све води ка томе и сматрам да међународна заједница мора бити спремна да у сваком тренутку делује и заштити како објекте СПЦ, тако и њене свештенике, монахе, монахиње и све друге припаднике Митрополије рашко-призренске“, поручио је Јовановић.
