Србљак је истакла случај свог клијента који служи затворску казну, а болује од карцинома. Како тврди, терапија му касни, одузима се, а медицинску документацију не добија. Због тога су се и притворено лице и она жалили управи затвора, надлежним судовима, па и институцији Омбудсмана.
„Писала сам и одређене захтеве Врховном суду, то још стоји, чекамо одлуку. Затражила сам помоћ и од Омбудсмана, где сам јасно ставила до знања да је дошло до грубог кршења људских права, чак и због тога што је он из напредног нивоа, у ком је био, кажњен и враћен у основни ниво. Наводно су му пронађени лекови. Он је тежак болесник који има константне болове и који мора да пије лекове против болова, било то у три ујутру или у пет ујутру. Враћен је, да кажемо, уз образложење да је прокријумчарио лекове и да је већа количина тих лекова против болова пронађена код њега у соби“, каже Србљак, наглашавајући да су у питању лекови које је добио од затворског лекара.
Ускраћивање терапије је равно убиству, упозорила је адвокатица на конференцији о стању у корективним установама на Косову, коју је организовао Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ).
„Ви сами знате да, уколико установа нема могућности да лечи тешко болесне осуђенике и притворенике, она је у обавези да дозволи да се лече са слободе и у центрима који су способни да им обезбеде то лечење. Држати онколошког болесника без терапије равно је убиству. Они су унапред осуђени на смрт, самим тим имамо крај овде.“
Адвокатица Бојана Србљак (Фото Ким)
У последње две године, наглашава, лекови са српском декларацијом нису дозвољени у казнено-поправним установама на Косову, иако за то не постоји никаква званична уредба.
„Дође породица из централне Србије, донесе лекове, они их врате и кажу: ‘Не може, лек има српску декларацију, не може да прође’. Мислим да би требало да добијемо званичну уредбу, уколико постоји, да ти лекови не могу да се приме. Такође, додатни проблем је што су поједини лекови, замене са словеначком, хрватском или неком другом декларацијом, петоструко скупљи. Имате одређене лекове за дијабетес који са српском декларацијом коштају око пет или шест евра, док са другом декларацијом или од другог произвођача достижу цену и до 45 или 50 евра. Ти лекови се не обезбеђују притвореницима. Колико сам ја упућена, у мојим случајевима знам да се не обезбеђују“, тврди Србљак.
Осим тога, каже она, притвореницима би коришћење кантине требало да буде омогућено у року од 48 сати након уплате, међутим, у пракси то није случај.
„Шта се дешава сада? Новац који се уплати чека се месец, месец и по, некад и до два месеца. У чему је проблем? Ми немамо одговор. Проблем постоји, проблем се не решава, али немамо одговор ни од Корективне службе, ни од казнено-поправне установе. Нико не одговара на то. Други проблем је право на позив. То се константно понавља – судија претходног поступка тврди да је захтев одобрен, зове се управа, управа каже: ‘Није, ми чекамо судију’. Очигледно је да не постоји координација између судије и управе“, казала је она на конференцији у Приштини.
Са конференције (Фото Ким)
Осим ових навода, поједини учесници који су инсистирали на анонимности сведочили су о медицинском и хигијенском запостављању затвореника српске националности, као и о вишечасовном физичком малтретирању.
Маља: Боље него у земљама региона
На та сведочења реаговала је представница Канцеларије Омбудсмана на Косову, Шћипе Маља, која је истакла да је медицинска документација притвореника поверљива и да о томе не би требало коментарисати на овом скупу. Међутим, претходно је и сама потврдила да су „једва пронашли лекарку“ која би обављала прегледе затвореника. Њу је, како наводи, ангажовала управо НВО АЦДЦ уз подршку Унмика.
Шћипе Маља из Канцеларије Омбудсмана (Фото Ким)
Ипак, упркос признању да је стање у појединим затворима лоше, Маља каже да је ситуација, у поређењу са земљама у окружењу, знатно боља.
„Ситуација је много боља у Републици Косово. То не значи да нема места за рад и побољшање, али ми смо видљиво бољи од држава у региону. У другим државама нисмо имали могућност да посетимо затворенике, као што је Северна Македонија, која то није дозволила, као ни Србија, са којом немамо ни комуникацију да добијемо информације шта се дешава са ухапшеним лицима која се налазе у тим затворима“, рекла је она.
Дибрани: Није идално, али…
Исто тврди и Исмаиљ Дибрани, директор затвора Косова, који каже да су корективне установе на Косову најбезбедније институције, те да су развијеније и са бољим условима него у окружењу.
„Ми знамо да то стање није идеално, али ако говоримо о особама које крше закон, могу да вам кажем да се у затворима на Косову свако лице, без обзира на националност и независно од кривичног дела које је починило, третира достојанствено, на основу међународних правила, закона и упутстава која важе у нашој држави.“
Исмаиљ Дибрани (Фото Ким)
Каже да се рад корективних установа надзире од стране десет домаћих и међународних организација. Истиче да последњи извештаји потврђују да не постоји ниједан случај злоупотребе лица која се налазе у затвору.
„Наравно, свака забринутост која долази од породица третира се са великом озбиљношћу. У свакој истрази или случају, посматрачи који долазе из Еулекса присутни су од почетка истраге до њеног краја. Нема тајних истрага, већ је свака истрага отворена онолико колико закон дозвољава“, каже Добруни.
Директор затвора наводи да се у 11 корективних установа на Косову тренутно налази близу 1.800 притворених и осуђених лица. Капацитет притворских центара предвиђен је за 2.700 особа.
Зорица Воргучић
