Покрет за одбрану Косова и Метохије

Штрпце, трн у оку албанским екстремистима

Штрпце (Фото: „Википедија”/IvanJzov)
Ова општина одувек је била настањена махом житељима српске националности
 

На само 36 километара од царског града Призрена, на самим обронцима Шар-планине, налази се варошица Штрпце. У више од петнаестак села нанизаних на обронцима Шаре, у овом прелепом крају Метохије, одувек су живели вредни, предузимљиви и гостопримљиви људи, који су се одвајкада бавили махом сточарством.

Општина Штрпце одувек је била настањена махом житељима српске националности (у само три села живе Албанци). Јуна 1999. године ова варошица раширених руку је примиле протеране Србе из Призрена, Приштине, Урошевца… који су спас од албанских екстремиста потражили у њој. Сви овдашњи хотели и мотели претворени су у колективне центре у којима је кров над главом нашао протерани српски живаљ. У Штрпцу више нема колективних центара, јер је за протеране Србе држава Србија саградила станове.

Миран живот Срба у Штрпцу, где је настањено више од 13.000 српских душа, пореметио је такозвани премијер Албин Курти, који је упутио своје специјалце да ухапсе невине Србе – „ратне злочинце”, који су у селу Рачак недалеко од Урошевца, учествовали у сукобима са „цивилним становништвом”, иако се зна да је Рачак био највеће упориште албанских терориста. До зуба наоружани Куртијеви специјалци упали су у села Готовуша, Севце и Пећинце, где су ухапсили четворицу Срба, наводно због почињених злочина у селу Рачак, где је убијено четрдесетак албанских терориста, који су током ноћи преобучени у цивилна одела, што је био повод за бомбардовање Србије 1999. године.

Хапшење четворице Срба није узнемирило храбре житеље Штрпца и околине, који веома добро знају да су поодавно трн у оку познатом србомрсцу Албину Куртију, чији је циљ протеривање Срба из ове највеће српске енклаве у Метохији. Српски живаљ из ове општине подно Шар-планине ни по цену живота нема намеру да оде са својих вековних огњишта.

Након последњих избора у овој јужној српској покрајини отпочело је масовно хапшење Срба, јер резултати гласања нису по вољи Куртију. У опасности од хапшења су многи Срби који су 1999. године били пунолетни. Довољна су само два лажна сведока, како би се било ко Срба у овој покрајини нашао иза браве.