Студенти у блокади поручују да се институција доводи у стање у којем јој се административним и правним мерама постепено одузима могућност рада, те ограничава се приступ простору, условљава се статус запослених и студената, намећу се рокови који фактички онемогућавају наставу.
“Крај се не објављује, али се производи кроз механизме који институцију остављају без услова за опстанак”, саопштили су.
Студенти у блокади огласили су се у сусрет 15. марту када се очекује завршетак информативне кампање за спроводјење Закона о странцима и Закона о возилима. У медјувремену Факултету техничких наука у Северној Митровици добио је допис од косовског универзитета у Приштини да напусти просторије у року од 30 дана или да потпишу уговор са косовским универзитетом о коришћењу просторија. Српска листа затражила је правне олакшице за најављене законе. Изостао је јавни захтев када је у питану ФТН.
Студенти у блокади подсећају да Универзитет у Приштини функционише у оквиру система Републике Србије, финансира се из њеног буџета, те формулише студијске програме и издаје дипломе у њеном оквиру.
Истичу да спроводјење Закона о странцима у пракси значи да професор са дугогодишњим стажом мора да добије дозволу боравка и рада од институција које универзитет не признаје као део свог система.
“У случају да не добије дозволу, нема право да предаје. Без професора нема наставе, а без наставе универзитет суштински престаје да постоји, те читав један народ остаје без кључног ослонца свог образовног, друштвеног и демографског опстанка. Студенти без докумената привремених институција пролазе кроз исти поступак, а без регулисаног статуса губе могућност редовног студирања” – додају.
“Међународне институције су већ упућене и упозорене да би примена оваквог закона могла да доведе до фактичког гашења установе, не кроз формалну забрану, већ кроз административно онемогућавање рада, чиме би се директно довели у питање право на образовање и право на рад хиљада грађана Републике Србије“.
Осврнули су се и на ситуацију у вези са ФТН-ом:
“Овај случај представља недвосмислен институционални удар на Универзитет и намеће питање да ли је реч о изолованом потезу или о почетку ширег процеса који би могао да захвати читав систем високог образовања на српском језику”.
“Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици остаје једина највећа високошколска институција за српску заједницу на територији АП Косова и Метохије. На њему студирају млади из Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока, Лепосавића и из енклава јужно од Ибра. Не постоји друга установа која би могла да преузме толики број студената нити да обезбеди све студијске програме на простору АП КиМ”.
Додају да је једна од алтернатива прелазак на универзитете у Београду, Новом Саду, Нишу, Новом Пазару или Крагујевцу, што подразумева селидбу, додатне трошкове и одвајање од породице.
“У таквим околностима део студената би одустао од студија, а простор би остао без значајног дела младих и образованих људи” – истичу.
“Овај развој догађаја не сме се посматрати одвојено од ширег процеса интеграције српских институција у систем привремених институција самоуправе у Приштини, изазваног неуставним споразумима и неформалним договорима прихваћеним од стране тренутног режима у Београду, који је већ захватио поједине сегменте управе и безбедности, а посебно здравствени систем” – додају даље.
Зато студенти постављају и питање:
“Ми се питамо да ли је овај процес и тренутни развој догађаја већ био испланиран у оквиру француско-немачког споразума, који је тренутна власт Републике Србије прихватила”.
Додају да грађани Републике Србије немају увид у овај споразум, те оцењују да постоје назнаке да су тренутна дешавања управо његова имплементација.
“Студенти Универзитета у Београду дају безрезервну подршку колегама са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и њиховом праву да заврше своје студије тамо где су их уписали, као и праву српске заједнице на Косову и Метохији да опстане у својим домовима, чувајући своју традицију и културни идентитет. Позивамо институције Републике Србије и надлежне међународне институције да хитно стану у заштиту студената и спрече угрожавање њихових права и будућности” – закључују.
Зорица Воргучић
