Претресни панел Специјализованих већа одлучио је да сам води поступак за репарације жртвама након првостепене осуде Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, уместо да их упути да накнаду штете траже пред грађанским судовима на Косову. У одлуци донетој истог дана када и пресуда, суд наводи да косовски судови у конкретном случају не представљају „ефикасан и реалан пут“ за остваривање права жртава, указује на проблеме њихове заштите и подсећа на сопствени налаз да на Косову и даље постоји „распрострањена клима страха и застрашивања“ сведока, њихових породица и других који дају информације о наводним злочинима бивших припадника ОВК.
Одлука од 16. септембра отворила је нову фазу поступка након првостепене пресуде четворици бивших челника ОВК.
Претресни панел ИИ, којим председава судија Чарлс Смит, одлучио је да, уместо упућивања жртава на грађанске парнице на Косову, пред Специјализованим већима буде спроведен посебан поступак у којем ће бити одлучивано о репарацијама, односно накнади штете жртвама.
Према закону Специјализованих већа, суд након осуђујуће пресуде може непосредно да наложи осуђеном да жртвама појединачно или колективно надокнади штету, изврши реституцију, а у одређеним околностима могуће је и одузимање имовине и средстава повезаних са извршењем кривичних дела.
„Косовски судови не представљају ефикасан и реалан пут“
Кључан део одлуке односи се на процену могућности да жртве своја права остварују пред судовима на Косову.
Панел се позвао на наводе заступника жртава, али и раније стручне налазе из предмета Мустафа, према којима би жртве пред косовским грађанским судовима могле да се суоче са низом правних и практичних препрека.
Посебно је наведено да се косовски Закон о заштити сведока односи на кривичне, али не и на грађанске поступке, те да се у грађанским парницама не примењују процедуре анонимности нити постоји потребна техничка опрема за такве мере заштите.
Суд је навео и да косовски Закон о накнади штете жртвама кривичних дела не обухвата жртве кривичних дела из надлежности Специјализованих већа.
На основу свега тога, Панел закључује:
„Грађански судови на Косову не пружају ефикасан и реалан пут жртвама у овом предмету да траже правни лек за злочине за које су оптужени проглашени кривим.“
Суд поново о „распрострањеној клими страха и застрашивања“
Још озбиљнији део одлуке односи се на безбедност жртава и сведока.
Панел подсећа да је већ у пресуди утврдио да на Косову и даље постоји:
„распрострањена клима страха и застрашивања“ према сведоцима и потенцијалним сведоцима Специјализованих већа, њиховим породицама и, шире, према људима који пружају информације у истрагама и поступцима за злочине за које се сумњиче бивши припадници ОВК.
Суд сада тај налаз непосредно повезује и са жртвама које учествују у овом поступку.
Према оцени Панела, њихово упућивање на грађанске поступке на Косову не би им само створило додатне препреке, већ би неке од њих могло да изложи безбедносним ризицима.
Бројне жртве су Срби, многи више не живе на Косову
Панел је посебно узео у обзир и структуру групе жртава које учествују у поступку.
Заступник жртава претходно је указао да међу њима има велики број Срба, од којих готово сви више не живе на Косову, имају заштићен статус у трећим државама или су емигрирали, због чега би им покретање грађанских поступака на Косову било изузетно тешко.
Панел је тај аргумент изричито узео у обзир, наводећи да бројне жртве „јесу Срби, живе изван Косова или имају заштићен статус у трећим земљама“.
Истовремено, свим жртвама које учествују у овом предмету већ је одобрена анонимност у односу на јавност. Суд оцењује да би њихово упућивање пред косовске судове носило ризик да мере заштите које су им гарантоване пред Специјализованим већима буду угрожене, као и њихово право на репарацију.
Панел наводи и додатни проблем: потраживања за накнаду штете за ратне злочине могла би бити погођена роковима застарелости, док поједини косовски прописи можда уопште нису примењиви на жртве злочина из надлежности Специјализованих већа.
Због свега тога, суд закључује да су управо Специјализована већа „најпримеренији форум“ за одлучивање о репарацијама које произлазе из злочина утврђених пресудом.
Одбрана Весељија против „бланкетног одбацивања“ косовског правосуђа
Одбране су се раније противиле томе да се питање косовског правосуђа унапред затвори.
Одбрана Кадрија Весељија оценила је да би „потпуно, бланкетно одбацивање“ домаће јурисдикције било неправедно и навела да би, у зависности од налаза у пресуди, за неке жртве можда било одговарајуће да поступак воде на Косову, а за друге не.
Одбрана Јакупа Краснићија указивала је да је потребно проценити које мере заштите постоје у домаћим поступцима.
Панел, међутим, сада сматра да за одлуку о томе није потребно прибављати додатна стручна мишљења.
Одштета још није одређена
Важно је, међутим, да овом одлуком није одређено колико ће новца жртве добити нити колико би сваки од четворице осуђених евентуално морао да плати.
Тек следи посебан поступак.
Заступник жртава најавио је три стручна извештаја доктора Стефана Лерза, посебан стручни извештај о могућим облицима колективних репарација, као и могућност достављања додатних доказа самих жртава. За сада не планира извођење сведока уживо.
Панел је заступнику жртава оставио рок до 7. октобра за достављање предвиђених доказа, док захтев за репарације мора бити поднет до 14. октобра.
Специјализовано тужилаштво и одбране на тај захтев треба да одговоре до 4. новембра.
Одбрана још може да уложи приговор
Одлука још оставља одбранама могућност да оспоре закључак да жртве не треба упућивати пред косовске судове.
Рок за евентуалне приговоре је 22. септембар, а заступник жртава и Специјализовано тужилаштво могу да одговоре до 25. септембра.
Уколико таквих приговора не буде, Панел ће наставити поступак за репарације и на крају донети посебан налог.
Подсетимо, Специјализована већа Косова јуче су првостепено осудила Хашима Тачија и Јакупа Краснићија на по 25 година затвора, Кадрија Весељија на 18, а Реџепа Сељимија на 13 година, прогласивши их кривим за ратне злочине произвољног хапшења и лишења слободе, суровог поступања, мучења и убистава, док су ослобођени оптужби за злочине против човечности. Суд је утврдио одговорност за произвољно хапшење и притварање 385 људи, сурово поступање према 49, мучење 303 и убиство 96 особа, уз урачунавање времена проведеног у притвору.
