У Гораждевцу – месту у општини Пећ – некада је живело 3.000 Срба. Тај број се у годинама након сукоба свео на нешто више од 500.

 

 

У селу, по српком систему раде школа и амбуланта, а они који су остали, опстају захваљујући платама из Србије, каже новинар у Радију Гораждевац Милић Петровић.

Такође, додаје он, опстају и захваљујући манастиру Високи Дечани и Пећкој патријарши, али и обрађују своја пољопривредна земљишта.

„Захваљујући манастиру Високи Дечани и Пећкој патријаршији, многи млади су из овога краја и целе Метохије запослени. Такође, захваљујући Влади Републике Србије, многи млади примају плате. Овде раде школа и амбуланта, тако да људи од тих примања опстају. исто тако обрађују своја пољопривредна земљишта. Многи раде и у иностранству и улажу новац у место где су рођени“, рекао је Петровић.

 

 

Петровић истиче да млади имају велику жељу за повратком, те обнављају своје старе куће. 

„Много више нас је било, али хвала Богу, и они који су отишли, у последње време радо се враћају у Гораждевац. Људи долазе викендом, проводе време овде, неки обнављају куће, граде се нове куће. Иако се може чути да људи одлазе са Косова, што се тиче Гораждевца, могу да кажем да нас има, да смо овде у Метохији и да опстајемо“, казао је Петровић.

 

 

Млади у овом месту окупљају се у локалним кафићима, порти цркве Рођења пресвете Богородице, или код споменика жртвама Нато бомбардовања и деци настрадалој на реци Бистрици.

Тај споменик подсетник је на трагедију гораждевчана, коју брзе воде Бистрице нису успеле да однесу у заборав.

Тринаестог августа 2003. године из аутоматског оружја пуцано је на децу из Гораждевца која су се купала у реци. У том нападу убијени су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић- Панто (12), док су још четворо деце – Ђорђе Угреновић, Богдан Букумирић, Марко Богићевић и Драгана Србљак – тешко рањени.

Да страдање деце никада неће бити заборављено истакао је и члан председништва Српске листе Игор Симић приликом обележавања Јеремијин дана у Гораждевцу.

Како је казао, прво на шта се помисли када је реч о тој трагедији, јесте одговорност које нема.

„Шта више, обустављена је истрага међународних тужилаца, и то говори о томе да српска рана и српска суза нема нема родитеља на овим просторима. Али ипак, ово село, захваљујући и тој жртви, је опстало и васкрсло. Све док постоји један Србин, где год он живео, а посебно овде у Гораждевцу, жртва и страдање те деце неће бити заборављена. Породице које су остале овде да живе, говоре о томе да жртва није била узалудна. И Пећка патријаршија и Дечани и све цркве у Метохији опстају захваљујући храбрости ових људи, али и чувајући успомену на оне који су страдали само зато што су били Срби“, казао је Симић.

 

 

Таква је судбина, али морамо да издржимо, говори са неизмерном тугом у очима, али достојанствено, отац убијеног Панта, Милисав Дакић.

„Није лако за нас Србе овде. Сваки одлазак у град је стрепња. Или нам огребу ауто, или га ударе, или скину нешто, на то смо већ навикли.  Али ми смо упорни, тврди, и ја се надам да ћемо издржати. Лично сам доживео велику трагедију, али шта ћу,  мој други син је ожењен, добио је два сина, ширимо се, деца расту. Такав је живот, тако нам је ваљда суђено. Али ми ћемо да истрајемо у свему овоме“, рекао је Дакић.

 

 

Нове генерације у њиховој породици испуниле су рањено срце Милисава Дакића и дале му снагу да издржи и покаже храброст.

„Мој син ради у здравственом центру, снаја ради у школу, имају два сина. Деца су као злато, расту, даће Бог да их буде још више. И моја ћерка има два сина, тако да се моје срце временом испуњава. И да вам најискреније кажем, кад у целини погледам, ја сам задовољан човек, јер имам могућност да кажем свакоме ко смо ми, шта смо. Никога се не плашим, верујте. Идем у Пећ, говорим у очи свакоме све, јер не може нико да побије моју причу“, додао је Дакић.

 

 

Снага и упорност Дакића свакако су пример и за остале гораждевчане да истрају и преброде све буре у Гораждевцу – светионику наде и опстанка.

Политиколог Огњен Гогић кога смо у Гораждевцу затекли на прослави празника Светог пророка Јеремије, послао је поруку да је опстанак могућ када влада заједништво, а да је ово место пример који би требало следити.

„Могућ је опстанак онда када се људи држе заједно, када се подржавају, када се помажу, а то мештани Гораждевца најбоље показују. Томе сведочи осмех и дечја граја. Када се направи топла атмосфера и подршка, могућ је опстанак било где, па и у Гораждевцу и генерално на Косову у српским срединама, али и шире, у свету. Гораждевац треба да нас учи томе. Гораждевац има и добре односе са својим комшијама из албанске заједнице. У прошлости је било разних проблема, али данас Гораждевац има добре односе са својим окружењем и то је допринело томе да опстане и да буде светионик Срба у овом делу Косова“, рекао је Гогић.