Некадашњи југословенски амбасадор у Азербејџану Дарко Танасковић оценио је да је мировни споразум између те земље и Јерменије постао могућ тек након војне реинтеграције Нагорно-Карабаха, али да овај сукоб има само привидне сличности са случајем Косова и да ту не треба очекивати „брза решења“.
Танасковић је уверен да ће се САД, као што су посредовале у мировном споразуму Азербејџана и Јерменије, у једном тренутку укључити и у решавање питања Косова.
„Улога САД, без довођења у питање оног основног става да су они признали самостално проглашену независност Косова, могла бити мање пристрасна у том смислу што би била прагматичнија, рационалнија у складу са том трговачком логиком којом се Трамп иначе служи: да се види шта у неком евентуалном споразуму неко добија, а неко губи. Али, нисам сигуран да би америчка администација, и под Трампом, могла да уважи онај наш разлог свих разлога, а то је да је Косово за нас нешто специфично. Косово је за нас парадоксално, оно што је за Јермене Нагорно-Карабах. Са становишта историје, традиције и националних вредности“, изјавио је Танасковић за Косово онлајн.
Додаје да разлог прагматичнијег приступа питању Косова треба тражити у чињеници да Трамп „не гаји никакву велику и посебну идеолошку љубав према Албанцима“.
„Сигурно ће настојати на ономе што је и поменуто у писму двеју конгресменки, а што је доведено у питање – међусобно признавање двеју држава. Али, тек на крају тога пута. Мислим да није реално очекивати некакво брзо решење овога типа, јер је између Азербејџана и Јерменије све завршено, завршено на бојном пољу“, наводи Танасковић.
Додаје да су се САД укључиле у питање мировног решења за Азербејџан и Јерменију тек када су припремљене све појединости мировног споразума ове две земље.
„У нашем случају мислим да ће администрација бити прагматичнија, да неће у већој мери бити емотивно и идеолошки наклоњена ни Приштини ни Београду што се показало и приликом првог Трамповог мандата. Али, то неће олакшати долажење до решење које би за нас било прихватљиво“, уверен је Танасковић.
Упитан због чега је амерички председник и током церемоније потписивања мировног споразума Азербејџана и Јерменије апострофирао да је „спречио рат Србије и Косова“, бивши дипломата поручује да све његове изјаве треба „пажљиво случати“, а да је ова „енигматична“.
„Није сасвим јасно на шта је мислио и на какав рат, зато што су сви обавештени фактори у међународној заједници, а и код нас тврдили да заиста никакве идеје није било о покретању било каквог рата у овом тренутку, поготово од стране Србије. Мислим да је он у општем смислу сматрао да је спречио рат, а да би то деловало ефектније повезао је то са овим тренутком“, сматра Танасковић.
Коментаришући мировни споразум Азербејџана и Јерменије, Танасковић каже да је резултат „војне реинтеграције“ Нагорно-Карабаха, али и потискивања утицаја Русије.
„Очигледно је да је овај мир постао могућ онога тренутка када је Азербејџан остварио своје циљеве, а то значи да је реинтегрисао војном силом територију коју је с разлогом сматрао да међународно-правно њему припада. Е сада, сасвим је сигурно да Јерменија ту није могла много да се пита“, наглашава Танасковић.
Један од разлога је, наводи, и што је Јерменија изгубила подршку Русије.
„Јерменија је изгубила подршку Русије из низа разлога, али моје је мишљене да је Русија чак и јаче подржавала Јерменију она опет не би могла да избегне овакав исход, тим више што је Русија, као што знамо, забављена једним великим ратом“, прецизирао је Танасковић.
Упитан колико сукоб Азербејџана и Јерменије има сличности са косовским питањем, Танасковић каже да „нема толико сличности колико су неки склони да виде“.
„Нема ту много сличности. Најпре, на међународно-правном плану сличности уопште нема. Јерменија је заузела део азербејџанске територије, а у нашем случају Србији су отети Косово и Метохија. И разумно би било да неки мир подразумева враћање те територије Србији што се сада уопште не може замислити“, прецизирао је Танасковић.
Као могући „нови моменат“ види снажније ангажовање САД у преговорима Београда и Приштине.
„Једино што је ново и што би могло одиграти одређену улогу то је снажније ангажовање САД, са председником Трампом. Али, то тек треба да видимо како ће се исказати у вези са Косовом и Метохијом“, прецизирао је бивши дипломата.
Објашњава да су без обзира на „привидне сличности“ разлике између ова два случаја велике.
„Кључна је што је са становишта међународног права Јерменија окупирала део Азербејџана и да је ова земља имала пуно право да тражи да јој та територија буде враћена“, наводи Танасковић.
Подсећа да му је 1999. када је предао акредитив за амбасадора СР Југославије у Азербејџану, тадашњи председник ове земље Хејдару Алијев (отац садашњег председника Илхама Алијева) детаљно објаснио националну стратегију у погледу враћања територија Нагорно-Карабаха у оквире територијалног суверенитета и интегритета.
„Поред осталог рекао ми је да треба увек имати јаке и ефикасне међународне везе и имати барем једног савезника који је спреман да у одлучујућем тренутку пресудно помогне и да треба имати потпуно национално јединство у погледу тога циља. Ту већ постоје велике разлике иако је наша ствар у вези са Косовом и Метохијом апсолутно у погледу међународног права неспорна, то је прекршено и то више никога не интересује“, каже Танасковић.
С друге стране, додаје, Србија нема као Азербејџан савезника као што је Турска која је у „одлучујућем тренутку“ и када је оцењено да је тако нешто могуће урадити у односу на геополитичку ситуацију, пресудно помогла Азербејџану да војно заузме Нагорно-Карабах.
„Затим, ми немамо потребно национално јединство да бисмо то могли да остваримо. Према томе, ту престају све сличности и почињу велике и суштинске разлике“, наглашава Танасковић.
