„Дан ми почиње раном будилицом. Спремам децу за вртић и школу, након чега одлазим на посао. Током паузе враћам се кући како бих преузела старију ћерку. После тога, припрема ручка, кућни послови и заједничко време с породицом су оно што ми испуњава остатак дана,“ описује Неда.
Један од највећих изазова за њу је одгајање деце у средини с бројним потешкоћама.
„Тешко је објаснити деци зашто немамо редовно струју или воду. Такође, морам им објашњавати зашто у Пећи не могу да говоре српски језик у играоници,“ истиче Неда, додајући да су ти разговори често емотивно захтевни.
Неда верује да је положај жена у друштву знатно напредовао, али да и даље постоје традиционалне препреке.
„Стари патријархални ставови су и даље присутни, али мислим да млађе генерације жена сада имају више права и слободе да изразе свој глас,“ каже она.
На питање како усклађује посао, бригу о деци и вођење домаћинства, Неда одговара да је све ствар добре организације, али и помоћи породице.
„Имам велику помоћ од родитеља, како мојих, тако и супругових. Без њих, вероватно бих морала да напустим посао и посветим се искључиво деци,“ објашњава она.
Иако у Гораждевцу недостају садржаји за социјални живот, Неда проналази мале тренутке за себе кроз читање књига и гледање филмова.
„Искрено, свим младим женама у овој средини недостаје социјални живот. Имам времена за хоби, али немам много опција чиме да се бавим,“ додаје Неда.
Када је реч о будућности, Неда има јасну жељу за своју децу.
„Волела бих да живе боље од нас, да имају слободу и да патологија, с којом се ми суочавамо, не буде део њихове свакодневице,“ нада се Неда Србљак.
