У никшићкој Јавној установи „Музеји и галерије“ недостаје око 1.300 музејских предмета, а на тавану музеја су пронађене чак људске кости.
То је на првој посебној сједници Скупштине општине Никшић казала директорица те установе, Весна Тодоровић, одговарајући на одборничка питања одборнице Ксеније Миловић.
О недостајућим музејских еспонатима Тодоровић је за „Вијести“ говорила још у мају ове године, када је истакла да је ревизија која је урађена током 2022. године, а кустоси предали извјештај почетком 2023, потврдила извјештај претходних ревизија и показала да та установа има завидан музејски материјал, али и да добар дио тога недостаје, као и да су и раније ревизије, почев од 2005. године па надаље, показале да поменути материјал недостаје.
Како је казала током сједнице, ЈУ “Музеји и галерије” (раније је то био Центар за културу) је деценијама била запостављена.
„Ми смо приликом преношења у депо, кад је почела конзервација и рестаурација музеја Дворца, нашли на тавану људске кости. Ту су три или четири људска костура о којима није било никаквог податка. То је исто један показатељ како су се људи односили према нечему што је људска кост, која је светиња. Написала сам писмо Општини и тражила да се кости сахране. У међувремену смо обавијестили полицију, извршена је анализа. Углавном, иде се даље да се кости сахране. Вјероватно је било неко истраживање и неко је, да кажем, неодговорно и неопрезно се понашао и према људским костима“, истакла је Тодоровић.
Како је Тодоровић у мају казала „Вијестима“, а поновили на сједници, данас музејске збирке броје 10.522 у књиге уписана музејска предмета, да их недостаје око 1.300, као и да је највише страдала нумизматичка збирка која је бројала више од 930 музејских предмета, док је садашњом ревизијом утврђено да их има око 195.
„Њено садашње бројно стање последица је три провалне крађе које су се догодиле 1988, 2005. и 2007. године. У том броју отуђених предмета се налази и кутија са златним перперима које је краљ Никола израдио приликом проглашавања Црне Горе за Краљевину. Свака крађа је пријављена полицији, а починиоци никад нијесу пронађени. Недостаје и Берат- царски указ из 1638. године. Спекулисало се да он можда није оригинал већ копија, мада би цијена којом је фалсификат био плаћен те давне 1952. године приликом откупа од Петра Никовића за 15.000 динара био огроман“, рекла је Тодоровић.
Отуђен је дио умјетничке колекције које је „Монтекс“ повјерио граду на чување, гдје недостају 34 рада.
Разлика у односу на претходне ревизије је што су успјели да пронађу каталог приликом организовања изложбе “Монтексова донација Никшића” 1995. године.
“У том каталогу налази се забиљешка да су ‘Монтеx’ и његов предсједник, Станислав Ћано Копривица, одлучили да ту колекцију поклоне Никшићу, односно Музеју на чување и излагање. Ради се о 75 умјетничких радова од 60 умјетника, од чега су четири скулптуре и 71 слика. Ревизијом галеријског фонда из 2017. године било је евидентирано 46 радова као дио донације, међутим 17 евидентираних радова се не налази у овом каталогу. Од укупног броја радова, од 75 ми имамо 41 рад, а за преостала 34 рада немамо никаквих података гдје се налазе”, казала је Тодоровић тада “Вијестима”.
Слична ситуација је и са колекцијом Илије Шобајића – од 1.160 радова и личних предмета недостаје 235.
“Књига инвентара је вођена од 1950. године. Радови Илије Шобајића ушли су у фонд Музеја на сљедећи начин – 1953. године 19 радова је откупљено од Наталије Шобајић, три су њен поклон, а те исте године је један рад поклонио Јован Ивовић. Двије године касније 1.034 рада и предмета је поклонила Милица Миладиновић из Београда, док је 1956. године 15 радова купљено од Душана Тројановића из Београда. Тројановић је 1958. године поклонио 88 радова и предмета. Од свега тога недостаје 235 радова и личних предмета Илије Шобајића који су прошли кроз књиге и који су уписани. Једно стотинак докумената који су били у нашем Музеју су предати Архиву, када је основан, јер је тад донесена одлука да цртежи и ликовни материјал остане код нас, а да се документација архивска Архиву”, казала је “Вијестима” директорица ЈУ “Музеји и галерије”.
Природњачка збирка данас у Музеју готово и да не постоји.
„Чињеница је да предмети нијесу имали третман који заслужује културна баштина и да је цјелокупно друштво било прилично незаинтересовано за музејску дјелатност и рад ове установе“, казала је на јучерашњој сједници.
Према њеним ријечима, однос према умјетничким дјелима у претходном периоду најбоље се види из односа према Каменом граду Ратка Вулановића који је уклоњен, а који је стручна служба УНЕСЦО-а процијенила да вриједи 22 милиона еура.
„Он је срушен, ко га је срушио и зашто то је питање о коме треба дискутовати и на крају крајева покајати се за све оно што није било добро“, истакла је Тодоровић.
Одборница Ксенија Миловић је казала да се оваквим третирање културе често доведи у питање могућност бављења истом и предложила да се одборници договоре и да због свега што се дешавало у Музејима и галеријама поднесу кривичну пријаву.
Предсједник Скупштине општине, Немања Вуковић, истакао је да ће ту обавезу преузети на себе и да ће позвати одборнике да ко буде желио потпише кривичну пријаву како би исту заједно упутили.
