Албанци на данашњи дан 28. новембра обележавају – Дан заставе, односно 113. годишњицу проглашења независности Албаније. Овај датум традиционално се прославља како у Албанији, тако и на Косову, а годинама уназад постао је и дан ширег националног симболизма за Албанце. Централни догађаји, као и претходних година, одржани су у Преказу на Косову и Валони у Албанији, одакле су званичници слали честитке и поруке уједињења. Прелази су претворени у свечане пунктове, а заставе Албаније завијориле су се од Тиране до Бујановца. Поруке „националног поноса“ стизале су и из Хага, док су све истакнуте личности албанске политичке сцене, од Османи и Куртија до Едија Раме, подсетиле да је на овај дан рођен и Адем Јашари, „мученик, ратник и херој“.
Адем Јашари – обележавања у Преказу
Уз обележавање независности Албаније, 28. новембар је и рођендан Адема Јашарија, којег су, уз чланове породице, убиле српске снаге, а којег на Косову називају „легендарним командантом ОВК“ и „оцем нације“.
У Преказима, где се налази Меморијални комплекс посвећен Адему Јашарију, данас је одржана „новембарска трка“, догађај који отвара активности поводом Дана заставе у Јашаријевом родном месту.
Према наводима приштинских медија, у трци је учествовало око 400 тркача. Преко јакни и дуксева носили су мајице са Јашаријевим ликом, а једна група је развила и заставу на којој пише „Пëрјетëсисхт“, што у преводу значи „Вечно“.
Тркачи су кренули из Преказа, а симболично завршили трку у Србици, на тргу „Адем Јашари“.
Међутим, у овом селу у општини Србица – нису боравили само тркачи.
У Преказу се данас окупило много грађана, међу којима је и Беким Шити из Бригаде „111 Адем Јашари“, Специјалне јединице „Црни Тигрови“.
Он је за ЕО рекао да „историја ових датума треба да се преноси и деци, како би се послала порука о „важности домовине“:
„Све нас Албанце повезује, од Лепосавића до Валоне, и ово је датум који треба да пренесемо свим генерацијама. То је излазак ОВК, рођендан Адема Јашарија, и ове датуме треба да пренесемо будућим генерацијама, нашој деци, у њиховој свести о томе колико је важно пренети поруке о томе колико волимо домовину и колико треба да доприносимо домовини“, изјавио је Шити.
Сличне поруке упутили су и остали грађани.
Најбоља ствар је, кажу – „уједињење свих Албанаца“:
„Морамо се свакако ујединити, слава свим овим херојима овде, свим погинулима, нека нам Алах то награди и да будемо уједињени. Боље од тога да су сви Албанци уједињени не постоји“.
Почаст одали и припадници КБС-а
У спомен-комплексу присуствовали су и припадници Косовских безбедносних снага (КБС).
„У оквиру активности поводом обележавања новембарских празника – Дана независности Албаније, годишњице јавног наступа Ослободилачке војске Косова и рођендана легендарног команданта Адема Јашарија – генерали и високи официри Косовских безбедносних снага и Министарства одбране одали су почаст у Спомен-комплексу у Преказу. Овом приликом одата је почаст жртви породице Јашари и свих мученика који су пали за слободу и независност Косова, жртви свих генерација које су се бориле и жртвовале за домовину“, поручили су из КБС.
Баша: Свети дан, Гуцати: Празник непотпун без бивших вођа ОВК
Овај меморијални комплекс посетио је и Димаљ Баша у пратњи в.д. потпредседника косовске владе Бесника Бисљимија и в.д. министарке МИНТ-а Розете Хајдари.
Са њима су били и активисти Самоопредељења.
У обраћању медијима, Баша је овај дан назвао „светим“, а Преказ „једним од најсветијих места у албанским земљама“.
Присутан је био и председник „Удружења ратних ветерана ОВК“, Хисни Гуцати.
Он је казао да су ови празници „непотпуни без бивших вођа ОВК“ – Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, који су тренутно у Хагу, где се терете за ратне злочине и злочине против човечности.
А честитке стижу од Турске, НАТО-а, Врховног штаба савезничких снага за Европу (СХАПЕ) и КФОР-а, док је у селу Орлане подигнут споменик припадницима ОВК, поред чијих су имена излистана и имена цивилних жртава рата.
Тачи из Хага: Верујем да ћемо наредних новембара славити заједно
Ипак, Хаг није спречио једног од бивших вођа ОВК, уједно и првог косовског председника Хашима Тачија, да честита празник, успут изразивши наду да ће га следеће године прославити заједно са осталим Албанцима.
Празник је путем друштвених мрежа честитао и његов син.
„Данас сваки Албанац има национални, државни и породични празник, јер је то празник достојанства и националног поноса, који сваки слободни народ у свету слави и памти. Данас свака албанска породица и институција Косова се и сећа и слави. Зато ми не преостаје ништа друго него да честитам Албанцима празник 28. новембра, да га славе заједно, поносно и достојанствено. Верујем да ћемо наредних новембара славити заједно“, казао је Тачи, који се тренутно налази на припремној конференцији у Хагу.
Овај дан обележила је и опозициона политичка сцена, међу којом су посланица ПДК Вљора Читаку, потпредседник ЛДК Љуфти Хазири и председник ААК Рамуш Харадинај. Харадинај се притом похвалио да му се на данашњи дан „верио син“.
И Рама се присетио Јашарија
Јашарија је поменуо и албански председник Еди Рама у краткој Фејсбук објави.
„Данас се сец́амо и 70. годишњице рођења Адема Јашарија, хероја који је рођен на Дан заставе и сам постао застава жртве, слободе и националног поноса“, написао је Рама уз емоџије орла, те косовске и албанске заставе.
Вјоса Османи уз Раму у Валони
Косовска председница Вјоса Османи, након прославе Дана КБС, а потом и Дана захвалности на Косову, упутила се у Албанију, где је данас у Валони присуствовала свечаној церемонији поводом Дана заставе.
Уз високе званичнике Албаније, међу којима премијер Еди Рама и председник Бајрам Бегај, положила је цвеће на спомен-комплекс у Валони. Као и јуче током Дана КБС, и овом догађају присуствовао је велики број деце, која су их дочекала узвицима „Рама, Рама“.
Претходно је Османи на Фејсбуку честитала празник Албанцима, казавши да је овај дан за њихову историју „исписан крвљу, храброшћу и вером“.
„Дан заставе, Дан независности Албаније, рођење легендарног команданта Адема Јашарија и прве јавне акције ОВК – четири су догађаја која чине осовину нашег националног поноса. Од Скендербегове Крује, преко Исмаила Ц́емалија у Валони и Преказа породице Јашари, наша историја је исписана крвљу, храброшћу и вером. Данас, Косово и Албанија ходају једно поред другог: две државе, једна нација, две заставе, једно срце. Срећан Дан заставе! Срећан Дан независности Албаније! Слава команданту Адему Јашарију и свим херојима, мученицима и ратницима наше нације!“, написала је Османи на свом Фејсбук налогу.
„Данас, када поново подижемо ову црвено-црну заставу, одајемо почаст не само Дану независности Албаније, вец́ и жртви целе нације, од Валоне до Приштине, од Скадра до Скопља, до Митровице, Прешева и Улциња, у егзилу и свуда где куца албанско срце. Ова застава је наша заједничка историја, симбол који нас је ујединио у најтежим данима и који нас данас води ка европској будуц́ности“, написала је Османи.
Поред Османи, у Валони су били и в.д. министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља, бивши градоначелник Северне Митровице Ерден Атић, те потпредседница косовске скупштине Аљбуљена Хаџију.
Уједно, вршилац дужности косовског премијера Аљбин Курти искористио је данашњи дан да још једном истакне значај овог датума у албанској историјској свести.
Прелази постали „свечане арене“
Међутим, нису се само косовски званичници упутили у Албанију.
Око 18.000 косовских Албанаца упутило се у Албанију, већином у Валону, како би прославили празник. Према медијским наводима, прелази од Морине до Какавије – претворени су у „празничне арене“.
Плеше се, пева, а деца су поново у првом плану.
Улице косовских радова Приштине данас су украшене албанским заставама, док је присуство Косовске полиције и ЕУЛЕX-а на северу, посебно у Северној Митровици, појачано.
Полиција у Северној Митровици враћала је возила која су покушавала да се крећу овим делом града са косовским и албанским симболима.
Поједини медији објављују видео записе и фотографије унутрашњости СО Северна Митровица, уз поруку да ће фотографија Вјосе Османи и косовска застава дочекати ускоро и нову власт Српске листе.
Истовремено, на данашњи дан многи новинари на Косову објављују на својим друштвеним мрежама фотографије и поруке са мотивима промоције КБС-а, албанских застава, па чак и фотографије на којима се виде заставе „Велике Албаније“. Неки новинари овај дан на својим приватним профилима означавају као „Дан снага“.
Сличан тренд примећен је и претходних година.
Како је овај дан изгледао прошле године?
Две године заредом, 28. новембар се посебним програмом прослављао и у једној општини на Северу, општини Звечан. Прошле године, у једном од албанских локала у северном делу Митровице, на самој линији раздвајања овог дела града од јужног, окачене су заставе Албаније, као и застава УЧК. Исте заставе биле су постављене и у Сувом Долу.
Јужни део града прослављао је дефилеом аутомобила са заставама Албаније, Косова, УЧК, укључујући и у близини главног ибарског моста. У појачаној циркулацији грађана са југа на север, укључујући и децу, Косовска полиција селективно је враћала поједине који су на себи имали или носили неки од албанских симбола, како су потврдили, за које сматрају да би могли изазвати провокацију.
Код куле Исе Бољетинца, према извештајима приштинских медија, дошли су – тадашња косовска министарка спољних послова, Доника Гервала, председник косовске Скупштине, Гљаук Коњуфца, заменик косовског премијера Бесник Бисљими, али и челник косовског МУП-а, Џељаљ Свечља. Појединачно су полагали цвеће на гроб овог, како га Албанци сматрају, албанског народног хероја. На томе се до поднева званично обележавање у овом делу Косова – завршило, а наставило у Преказу, где је цела делегација и отишла.
У Преказу је, као и у Тирани, одржана парада. На њој су, такође, учествовала деца. Поред више високих косовских званичника, били и косовска председница Вјоса Османи, као и в.д. премијера Аљбин Курти.
Истог дана, префарбан је и мурал посвећен јунацима са Кошара у центру града. Шесторо полицијских службеника суспендовано је на 72 сата након што је утврђено да су били стационирани у близини локације где су непознате особе префарбавале мурал, али да нису реаговали.
Касно увече, у Грачаници, такође у самом центру града, прошло је десетине аутомобила из којих су мушкарци трубили, викали, махали заставама Албаније и скандирали „Косова, Косова“.
Камбери и Синани о херојским жртвама и дискриминацији Албанаца
Догађај обележавају и српски Албанци. Поводом Дана заставе, албанска застава завијорила се јутрос са балкона зграде Општине Бујановац.
На фотографијама, које су објавиле Бујановачке, не види се српска застава, само албанска. Застава Албаније вијори се и са зграде Националног савета Албанаца.
Истицање ове године протекло је без раније уобичајене помпе и позива политичких лидера грађанима да истакну заставе на својим домовима и локалима.
Подсећамо да Србија и Албанија у последњих година имају најбоље дипломатске односе у својој историји и заједно су, уз Северну Македонију, део иницијативе Отворени Балкан.
Данашњи дан честитао је и Шаип Камбери, посланик у скупштини Србије, истичући значај овог датума као симбола слободе, јединства и националног поноса. Поручио је да застава треба да буде присутна у сваком дому и срцу, подсећајући на како наводи, херојске жртве прошлих генерација и важност заједништва и достојанства за изградњу боље будућности.
Тако је и градоначелница Прешева, Ардита Синани честитала празник, те скренула пажњу на „дискриминацију Албанаца у Србији“.
„Чак и када смо суочени са дискриминацијом Србије и ускраћивањем званичне употребе заставе за Албанце Долине, остајемо непоколебљиви: са отпором, са достојанством и са пуном вером у једнакост, демократију и слободу. Од Прешева, Медвеђе и Бујановца, сваком срцу које држи црвено-црну заставу — срећна застава и Дан независности!“, поручила је Синани.
Како се у Србији тумачи лик и дело Адема Јашарија?
И док је Адем Јашари за Албанце „легендарни командант“ и „отац нације“, српски државни извори и даље га квалификују као терористу, којег су полицијске снаге, након тродневне опсаде 5., 6. и 7. марта 1998. године, ликвидирале у кући у Преказу, заједно са целом породицом која се с њим забарикадирала, након што је претходно одбио да им се преда.
Према подацима Фонда за хуманитарно право (ФХП), од 58 чланова породице Јашари који су сахрањени, било је 18 жена и 10 деце, од којих је најстарије имало 16 година. Једино није убијена 11-годишња девојчица.
„Српска полиција је негирала било какву незаконитост у нападима и тврдила да је прогонила ‘терористе’ који су напали полицију. Портпарол полиције негирао је ‘лажи и измишљотине’ о мучењу, како су јавили неки локални и страни медији, и рекао да полиција никада није користила такве методе, нити ће икада“, навео је Фонд у једном од својих извештаја.
Званични српски полицијски извори имају супротно тумачење у односу на косовске:
Адем Јашари, заједно са својим братом Хамезом Јашаријем, био је вођа ОВК, коју је званична Србија сматрала терористичком групом. Страдали су са члановима своје породице јер су одбили да сепредају у дреничком селу Доњи Преказ, источно од Србице, где су живели.
Српске снаге безбедности (ПЈП и САЈ) окружиле су Јашаријеву породичну кућу и позвале их на предају, дајући двосатни рок. Док се више десетина цивила предало и удаљило са лица места, из Јашаријеве куће започела је употреба тешког наоружања, при чему су убијена два полицајца, а три рањена.
Полиција је потом узвратила тешком артиљеријом и практично уништила Јашаријеву кућу, при чему је страдало 56 чланова породице.
Косовски извори наводе да је укупно 59 чланова породице Јашари убијено.
Чињенице у вези са међународним признањем Албаније 1912-1913
Албанци као годину своје независности управо узимају 1912. када је група албанских првака у Валони, након окупљања 28. новембра, месец дана касније – 28. децембра прогласила независност територија под тадашњом османском влашћу, обухвативши четири османска вилајета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински), а уочи Лондонске мировне конференције, од које су затражили међународно признање, позивајући се на право на самоопредељење.
То није, међутим, било признато Лондонским уговором о миру (потписан 30. маја 1913). Знатан део територије на коју су албански прваци имали претензије, Лондонским уговором подељен је између држава победница у рату – Србије, Грчке и Црне Горе.
Уговором је потврђено постојање Кнежевине Албаније као међународног протектората, са немачким племићем Вилхелмом Владом као владаром, у границама сличним данашњим. Потом, 29. јула исте године на снажно инсистирање Италије и Аустроугарске, у суштински истим границама данашње Републике Албаније створена је аутономна Албанија, као Уставна монархија. Коначно Букурешким уговором, потписаним у августу 1913, створена је нова независна држава Кнежевина Албанија.
