Сирена за ваздушну опасност и снимак звука испаљивања метака дочарао је атмосферу с почетка бомбардовања СР Југославије пре двадесетседам година. Прве бомбе из ваздуха, на данашњи 1999. године, најпре су пале на Косово.
Помен страдалима код спомен обележја у дворишту Дома културе „Грачаница“ служило је свештенство Епархије рашко-призренске, а венце су потом положили представници Канцеларије за Косово и Метохију, Косовског управног округа, Општине Грачаница и Привременог органа Приштина.
Власт у Србији бомбардовање и данас оцењује као „злочиначку агресија НАТО савеза“ на суверену земљу. Међутим, упркос повлачењу војне, полицијске и административне службе, представници Владе Србије, односно њене Канцеларије за КиМ поручују – нисмо поражени. „Оно што је важно да кажемо да нисмо поражени у том сукобу јесте управо ви, сви присутни, српски народ који је остао и опстао на Косову и Метохији. Те 1999. године сви народи, све државе, све нације света су спустиле главу пред агресором који је рушио и газио Повељу Ујединијених нација, а једино Срби нису“, казао је помоћник директора Канцеларије за КиМ Милош Терзић.
Окупљенима је поручио да су „сви капацитети српске државе“ усмерини ка опстанку Срба на Косову, те да ће наставити институционалну и метеријалну подршку грађанима. Нагласио је да је потребна мудрост и очување мира, упркос свему што се дешава у свету, те окупљеним косовским Србима говорио да „читав српски свет“ треба да да допринос „како би Србија била економски и политички снажнија држава“.
„Једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као народу и као држави те 1999. године“, казао је Терзић, подсетивши на страдање цивила и војника.
Поповић: Бомбародвање закомпликовало односе Срба и Албанаца на Косову
Начелник Косовског урпавног округа по српском систему, а уједно и посланик Српске листе у Скупштини Косова, Срђан Поповић, казао је да је бомбардовање променило животе Срба на Косову. То је, казао је, почетак страдања, неизвесности и бола.
„Десио се најгори могући сценарио по наш народ. Срби су нестајали из свих градова на овим просторима, десили су се многи злочини – Ливадице, деца у Гораждевцу, Старо Грацко, 17. март и још многи други злочини. Срби су опстали, нажалост, само у енклавама“.
Поповић је казао да нико није смео да на овакав начин решава етничке проблеме на Косову. „Да је оваквом непромишљеном политичком одлуком и бомбардовањем наше земље још више закомпликовао односе између Срба и наших комшија Албанаца и да данас 2026. године као резултат агресивних политика и бомбардовања имамо ситуацију да једна страна добија све а да је друга остала да се бори за биолошки опстанак и то све под присуством најдемократскијих земаља које пропагирају универзалне законе људских права и права на живот“, казао је Поповић.
Марковић: Последице бомбардовања се осећају
На жртве страдале у бомбардовању, али кршење међународног права, подсетио је и директор Архива КиМ Марко Марковић. „Међу свим невиним жртвама највише боли страдање деце која чак и да су хтела нису могла никоме нажао учинити. Стога у овим тренуцима бола и молитве присетимо се Бојане Тошовић, трогодишње Милице Ракић, четворогодишње Драгане Димић из Старог Грацка, нешто старије Јулије Брудар и Оливере Максимовић“, казао је Марковић.
Последице бомбардовања се, каже, осећају и данас. „Почевши од насилне промене етничке структуре па све до изазова и притисака којима и данас сведоичимо. Наше ране нису зацелиле , нашу бол није умањио проток времена. Март представља најтрагичнији месец у модерној српској историји, зато данас свеодичимо 27. година бола, туге и страдања“, казао је Марковић.
Неизвесност и страх…
Срђан Патнић је у време бомбардовања живео у Приштини. „То је било време страха, неизвесности, борбе да се живи нормално у ненормалним околностима. Прво ми је било нестварно да се то дешава, оне сирене, узбуна, није било реално“, казао је он.
На питање да ли Срби данас живе безбрижније, без неизвесности и страха, наш саговорник одговара: „Ма не.. Исто се наставља. Ово сада само неки други сценарио. Прва прича је била та коју су они спаковали, сада су прешли на други начин – тихо, админстративно, други проблеми, али су успели у томе – испразнили су градове, испразнили су сва та урбана места, дошли су до циља. Имали су подршку и успели су у томе. На нама је да издржимо у томе и да се надамо да се нешто промени“, каже Пантић.
Почетак бомбардовањи и разлози
Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а Влада СРЈ је исте ноћи прогласила ратно стање.
Повод за ову интервенцију је био прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије, али и после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Тада на Косово долазе војне снаге НАТО у виду мисије КФОР-а које су и данас присутне осигуравају безбедност, а у које косовски Срби имају поверење.
Обележавање годишњице почетка НАТО бомбардовања на СРЈ организовали су Културно-просветна заједница и Дом културе “Грачаница”. Програму је присуствовао велики број грађана са централног Косова, али и званичници локалних институција.
Дешавања унутар дворишта Дома културе надгледали су припадници НАТО снага на Косову – војници Словенчаког батаљона КФОР-а, али и двојица старијих мушкараца у цивилу који су снимали догађај мобилним телефонима.
Зорица Воргучић
