„Потребно је хитно формирање Скупштине Косова у складу са Уставом“, поручио је синоћ британски амбасадор на Косову, Џонатан Харгривс након састанка са косовском председседницом. Са Вјосом Османи се састао и амбасадор Немачке, а и он је изразио забринутост због текуће институционалне блокаде на Косову, која прети да наруши интегритет правосуђа. Састанци се одржавају у јеку институционалне кризе, која је додатно погоршана тиме што је председник косовске Скупштине закључио седнице о њеном конституисању, упркос томе што још увек нису изабрани сви руководиоци, иако то предвиђа Устав.
Процес конституисања Скупштине Косова, након избора 9. фебруара 2025. на којима ниједна партија није освојила апсолутну већину, и даље је у застоју. Скоро седам месеци касније, политичке тензије отежавају формирање владе у Приштини, са фокусом на избор руководства Скупштине, укључујући председника и потпредседнике, односно потпредседника из српског народа.
Димаљ Баша из Самоопредељења, као четврти кандидат, а после вишемесечних покушаја да то буде Аљбуљена Хаџију, изабран је за председника Скупштине 26. августа 2025, што је био први корак напред после пола године застоја.
Истовремено су изабрани потпредседници из албанске већине, али и председница несрпских заједница.
Пети – српски потпредседник скупштине није изабран ни у трећем покушају од тада.
Самоопредељење је најпре одбило кандидата Српске листе, сва три пута, те се прешло на избор ове позиције жребовањем.
Ни сви наредни извучени кандидати ове странке нису добили потребну већину гласова, као ни Ненад Рашић, на чијем изгласавању инсистира Покрет Самоопредељење.
Опозиција је оптуживала Самоопредељење за кршење Устава одвајањем гласања за мањинске потпредседнике, као и то да са ентузијазмом протежирају Рашића, док су сама Српска листа и стручњаци – и то у више наврата, указивали на кршење Устава и пословника тиме што се највећој странци Срба са девет од десет посланика одузима право да предложи свог кандидата, иако има и оних који и другачије тврде.
На седници 30. августа, иако ни тада није изабран српски потпредседник, Баша је прогласио Скупштину конституисаном, односно да је конститутивна седница закључена, те да скупштина треба да почне са радом упркос вакууму у руководству, и заказао састанак председништва за 1. септембар ради даљих консултација.
„За мене, нема смисла блокирати Скупштину Републике због тога што није изабрала потпредседника“, поновио је потом и 1. септембра.
Опозиција и познаваоци косовског устава тврде да Скупштина, услед вакуума у руководству – не може бити потпуно конституисана, уз оптужбе за процедуралне грешке и директно кршење Устава.
Ни опозиција, као ни Српска листа на састанак председништва Скупштине у понедељак нису отишли, а претходно је ова српска странка, 30. августа, поднела жалбу Уставном суду.
Жалбу су поднели у вези са начином гласања за заменика председника Скупштине из српског народа, критикујући Башин поступак одвојеног бирања заменика председника Скупштине из редова српске заједнице, те што се за тог кандидата увело жребовање.
Са новим председником Скупштине у понедељак се састала и Вјоса Османи, која, према закону мора дати мандат победничкој странци или коалицији да формира Владу, након што се Скупштина конституише.
Међутим, након састанка са Башом, њена канцеларија је саопштила да правни тим Председништва спроводи анализу у вези са процесом конституисања Скупштине.
„На овом састанку, председник Баша је изнео свој став у вези са конституисањем Скупштине Републике Косово. С друге стране, председница Османи је обавестила председника Башу да правни тим Председништва спроводи анализу у вези са процесом конституисања Скупштине Косова“, навели су из косовског председништва.
Османи је нагласила да ће деловати у потпуности у складу са Уставом и важећим законима, гарантујући институционалну стабилност и поштујући вољу грађана Косова.
Код Османи амбасадори
А у ишчекивању резултата правне анализе, код Османи су јуче боравила двојица амбасадора.
Са њом се састао амбасадор Немачке у Приштини, Јорн Роде, који је изразио забринутост због политичке и институционалне блокаде на Косову.
Забринут је, како је навео након овог састанка, и због јавног дискурса у ком се доводе у питање судске одлуке.
„На састанку сам изразио забринутост због текуће политичке и институционалне блокаде, као и због недавног јавног дискурса који доводи у питање судске одлуке, јер такви догађаји ризикују да наруше поверење јавности у независност и интегритет правосуђа“, написао је Роде на мрежи Блу скај.
А потом је код Османи био и британски амбасадор, Џонатан Харгривс, који јој је, како је известио, поручио да је потребно хитно формирање косовске Скупштине у складу са Уставом.
„Било ми је задовољство данас састати се са председницом Османи. Разговарали смо о блиском партнерству Велике Британије и Косова и о хитној потреби за следећим корацима у формирању Скупштине у складу са Уставом Косова“.
Осим тога, навео је Харгривс, они су се сагласили у очекивању да ће локални избори представљати гласове, али и:
„Наде свих заједница на Косову и континуиране посвећености Косова мултиетничкој демократији“.
