Апелациони суд у Приштини вратио је на поновно суђење кривични предмет против Мухамета Аљидемаја (Алидемајт), који је у јуну 2024. године осуђен на 15 година затвора због ратног злочина 1999. године у селу Избица.
„Одобрена је као основана жалба браниоца оптуженог Мухамета Аљидемаја, адвоката Милоша Делевића… Укинута је пресуда Основног суда у Специјалном одељењу од 12.07.2024. и предмет се враћа на поновно суђење“, наводи се у одлуци Апелационог суда, објављеној на порталу Каллxо.
Како се даље наводи, Апелациони суд је одлучио да Аљидемај остане у притвору до нове одлуке суда.
У одговору за КоССев, адвокат Милош Делевић навео је да још увек није примио одлуку суда, и да за сада, не може да говори о детаљима.
Међутим, наглашава да очекује фер и правично суђење.
„До овог тренутка нисмо примили одлуку Апелационог суда у предмету који се води против мог брањеника. Када нам одлука буде достављена, јавност ће бити обавештена о детаљима. Оно што можемо да кажемо јесте да у поновном поступку очекујемо фер и правично суђење, које ће недвосмислено потврдити невиност мог брањеника и резултирати његовим ослобађањем“, навео је Делевић.
Оптужбе
Мухамет Аљидемај проглашен је кривим 12. јула 2024. године и осуђен на 15 година затвора за ратни злочин 1999. године у Избици. Према оптужници, он је наводно, заједно са припадницима српских полицијских и војних снага, учествовао у убиству албанских цивила у Избици у марту 1999. године, када је убијено 130 Албанаца.
Аљидемај је родом из Крњине код Истока. Живео је у Београду више од две деценије, све до 2021. године, када је, по доласку на Косово, ухапшен и смештен у притвор.
Док га косовско правосуђе оптужује да је починио ратни злочин у Избици 1999. године, заједно са српским војницима и полицајцима, његове комшије су пре две године контактирале нашу редакцију, тврдећи да је Аљидемај невин, да није био део безбедносних снага и да је током ратних дешавања на Косову живео и радио у Јакову.
Комшије су се чак ангажовале како би обезбедиле део новца за његову одбрану и изразиле спремност да сведоче, јер, како су рекли, „не може човек мирно да гледа да неког на правди Бога оптужују ни кривог ни дужног“.
