Вијеће сигурности УН-а ускоро ће расправљати о ситуацији у Босни и Херцеговини на основу извјештаја Кристијана Шмита (Цхристиана Сцхмидта), високог представника у Босни и Херцеговини.
звјештај су паралелно и ове године послали из Владе РС-а, пише Федерална.ба. Најважније сегменте извјештаја доноси наш дописник из Вашингтона (Wасхингтона) Ивица Пуљић.
Пуљић подсјећа како је премијер бх. ентитета РС Саво Минић упутио писмо руском амбасадору при Уједињеним народима, јер Русија овог мјесеца предсједава Вијећем сигурности УН-а.
– Ово је редовни шестомјесечни извјештај о стању Босне и Херцеговине. Високи представник га пошаље у УН и онда се води расправа – објаснио је Пуљић, додајући да ће у петак на сједници УН-а бити ријечи о продужењу мандата ЕУФОР-а у мировним снагама ЕУ на нових годину дана.
Минићеве оптужбе на рачун Шмита
Како наводи Пуљићу, Саво Минић у уводном дијелу писма понавља посвећеност тог ентитета Дејтонском мировном споразуму уз напомену да је, како је навео Минић, “нажалост, мировни споразум уништен незаконитим диктаторским уредбама високих међународних представника, од којих је активни представник Кристијан Шмит највише претјерао“.
Он, наводи Пуљић, у писму оптужује Сцхмидта да је починио кривична дјела оптуживши Милорада Додика, те тврди да је он илегални високи представник који је дестабилизирао Босну и Херцеговину, због чега се тражи његово уклањање и затварање ОХР-а.
У документу се, како каже Пуљић, међународна заједница позива да одбаци “незаконити покушај свргавања предсједника РС-а” Милорада Додика, док се бошњачки политичари, заједно са странцима, оптужују за дестабилизацију земље.
Истовремено, Минић у писму наглашава преданост РС-а суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку Босне и Херцеговине.
Важно америчко излагање
Говорећи о предстојећој сједници Вијећа сигурности, Пуљић каже:
– Руси ће тражити Шмитову смјену и укидање ОХР-а. Кинези ће их вјероватно подржати, али то није ништа ново. Велика Британија и Француска ће вјероватно бити против, као и Америка, која је увијек до сада била против, али треба обратити пажњу на излагање америчког представника на тој сједници – какав ће Америка имати став о ОХР-у, јер постоји доста назнака да би политика Сједињених Америчких Држава према Босни и Херцеговини могла бити измијењена.“
Пуљић подсјећа да се Кристофер Ландау (Цхристопхер), други човјек у Стате Департменту, неколико пута састао са Жељком Цвијановић у Вашингтону (Wасхингтону), те се разговарало о увјетима под којима ће Милорад Додик ‘попустити’, што је и учињено.
– Сада се ради на томе да се укину санкције Додику, али о томе још нема ни једне ријечи – ни у Стате Департменту ни у Министарству финансија – навео је Пуљић.
Ландау је, истиче Пуљић, казао да је Трампова (Трумпова) администрација спремна испробати другачији приступ у односу на претходне администрације.
– Шта то значи за Босну и Херцеговину? Значи да су спремни слушати и сарађивати са свим странама. То је један нови приступ.“
Утјецај фондације Херитаге
Пуљић је упозорио и на улогу америчке Херитаге фондације, која је, како каже, крајње десничарска, међутим, јако повезана с Бијелом кућом.
Направили су неколико анализа о Босни и Херцеговини које је аутор Џајмес Џеј Карафано (Јамес Ј. Царафано) доставио Националном вијећу за сигурност у Бијелој кући, онда о томе расправљају и одлучују хоће ли упознати предсједника Доналда Трампа с тим.
Карафано, подсјећа Пуљићу, аутор је неколико анализа које су у потпуној супротности с оним што су досадашње администрације САД-а радиле.
Он сматра да би предсједник Трамп вјероватно заузео другачији политички приступ од својих претходника у подршци стабилности у регији, те да треба осигурати додатне изворе критичних минерала, што се може смјестити у контекст Додиковог нуђења тих минерала Американцима. Карафано сматра и да су америчке политике у Босни и Херцеговини зреле за ревизију и реструктурирање.
Три ентитета
У анализама се, додаје Пуљић, наводи да је „највјероватнији сценариј да америчка влада настоји укинути ОХР и провести политике које подржавају три равноправна суверена ентитета у Босни и Херцеговини“. Колико би далеко овај приступ могао ићи, зависи од одговора из ОСЦЕ-а те ЕУ, који су подржали програм изградње државе у Босни и Херцеговини.
– То су ствари о којима се прича, које нису службена политика Сједињених Америчких Држава – ни у Бијелој кући – ни у Стате Департменту. Али очигледно да се о томе разговара – истакао је Пуљић.
А. О.
