Уставни суд Косова утврдио је данас да је избор Ненада Рашића за потпредседника последњег сазива косовске скупштине из редова српске заједнице – био неуставан, саопштено је из овог суда.
„Одлука Скупштине Републике Косово од 10. октобра 2025. године о избору потпредседника Скупштине из реда посланика српске заједнице није у сагласности са ставом 4 члана 67. (Избор председника и потпредседника) у вези са подставом 1 става 6 и ставом 7 члана 12. (Избор потпредседника Скупштине)“, навео је овај суд.
Тиме је овај суд прихватио захтев посланика Српске листе из октобра прошле године.
Образложење
Уставни суд је у образложењу своје одлуке најпре прецизирао уставне процедуре при избору председника и потпредседника Скупштине.
„Скупштина Косова из својих редова бира председника и пет потпредседника, који чине Председништво Скупштине; Три потпредседника предлажу три највеће парламентарне групе, док још два потпредседника представљају заједнице које не чине већину у Скупштини, односно српску заједницу и остале мањинске заједнице“, истакли су из суда.
Право предлагања у случају мањинских заједница, прецизирали су, припада већини или највећем броју посланика из редова посланика заједница које не чине већину.
„Одговорност већине је да обезбеди делотворну заступљеност заједница које не чине већину у државним институцијама Републике Косово, односно у Председништву Скупштине. Истовремено, заједнице које не чине вец́ину имају одговорност да, у остваривању својих уставних права, поступају у складу са уставним и законским захтевима Републике Косово“.
А потом су навели да механизми за деблокирање (да се гласање за истог кандидата може спровести само до три пута и поступак жребања) долазе у обзир само изузетним околностима.
Међутим, примена тих механизама на начин да се већинским посланицима тако омогући да она одређује представља – заобилажење формалних гаранција утврђених у Пословнику Скупштине.
„То је зато што предлагање кандидата за потпредседника из редова заједница које не чине већину, је право већине посланика тих заједница. Овај принцип је посебно важан с обзиром на заступљеност заједница које не чине већину, које немају потребне гласове да би осигурале избор својих представника у Председништву Скупштине“.
Суд је, како објашњавају, закључио да је већина посланика из редова српске заједнице искористила право предлагања за потпредседника Скупштине, али да предлог да то буде Ненад Рашић није дошао као предлог већине посланика из реда српске заједнице као што налаже Устав.
„Суд је закључио да је већина посланика из редова српске заједнице искористила право предлагања за потпредседника Скупштине. Сходно томе, избор посланика г. Ненада Рашића на место потпредседника Скупштине није дошао као предлог већине посланика из реда српске заједнице, и није било одбијања да се ово право искористи од стране већине посланика из реда српске заједнице“.
„Сходно томе, Суд је утврдио да у околностима конкретног случаја, механизми за деблокирање нису коришц́ени у складу са духом и сврхом за коју су били намењени“, навео је суд.
Из Суда су додатно нагласили да њихова данашња пресуда, у оваквим околностима – нема ретроактивно средство те да се захтев за привремену меру који је такође поднела Српска листа одбије.
Одлука уследила након нових избора и распуштања скупштине
Од избора 9. фебруара прошле године Косово још увек нема владу, а скупштину сада потврђену и упитну добило је тек 10. октобра прошле године управо избором Ненада Рашића за потпредседника из српске заједнице односно петог у косовској Скупштини.
Владајуће Самоопредељење упорно је покушавало да издејствује Рашића за потпредседника упркос противљењу већинске Српске листе, али и серији јавних упозорења и оцена стручњака у Приштини за уставног право – да је у питању кршење устава.
Рашић је тог 10. октобра добио подршку 71 посланика, док је 9 било против, а 24 уздржана. Након гласања, председник Скупштине Димаљ Баша саопштио је да се Скупштина сада сматра конституисаном и да почиње да тече рок за формирање нове владе.
До таквог исхода дошло је тек пошто ниједан од кандидата Српске листе – њих укупно девет – није успео да обезбеди потребну већину у ограничених три круга гласања.
Први кандидат био је Славко Симић, који је чак три пута излазио на гласање, али је сваки пут добио тек 9 гласова „за“ и више од 50 „против“.
Након њега, редом су одбијени и Златан Елек, Љиљана Стевановић, Верица Ћеранић, Миљана Николић, Бранислав Николић, Стефан Ковачевић, Срђан Поповић, а последњи пут и Игор Симић, који такође није успео да освоји довољан број гласова.
Тиме је била исцрпљена листа кандидата Српске листе, а председник Скупштине ставио је на гласање Рашића, иако га Српска листа није предложила, што је до сада било правило.
Српска листа је одмах по избору Рашића тражила од Уставног суда оцену уставности одлуке да се Рашић изабере за потпредседника из редова Срба, а овај је суд одлуку донео тек данас.
У међувремену, распуштена је и сама Скупштина. Већ су одржани нови, ванредни парламентарни избори 28. децембра.
