Косовска председница Вјоса Османи потписала је данас одлуку о распуштању Скупштине, након консултација са лидерима парламентарних странака, а ванредне изборе заказала је за 28. децембар.
Ова одлука уследила је пошто други мандатар, Гљаук Коњуфца, јуче није успео да обезбеди већину за формирање нове владе, чиме су исцрпљене уставне могућности у актуелном сазиву.
Османи је на управо одржаној конференцији за медије објаснила да је одлука донета након што су се политичке партије изјасниле о могућим датумима, са којима се раније јутрос састала.
„21. и 28. децембар су датуми у складу са Уставом. Осам партија изјаснило се за 28, пет за 21, а три су прихватиле било који датум. Сматрала сам да 28. децембар остаје једина могућа опција, иако ће и тај датум представљати изазов за ЦИК“, рекла је Османи.
Додала је да је пре потписивања декрета покушала да обезбеди повратак посланика у Скупштину како би се изгласале буџетске залихе и омогућио рад институција до марта.
„Нисам наишла на политичку вољу. Постојала је јасна уставна основа да Скупштина настави рад и после неуспеха другог мандатара, али у недостатку политичке воље, није постојало друго решење осим расписивања избора“, поручила је Османи.
Она је нагласила да пет међународних споразума укупне вредности од око милијарду евра – намењених подршци деци, болницама, привреди, пољопривредницима и другим категоријама – неће моћи да буду ратификовани, преносе медији у Приштини.
„Њихово неусвајање не кажњава партије, него грађане“, рекла је Османи, упозоравајући да „ослабљено Косово значи губитак за све, укључујући и губитак поверења партнера попут ЕУ и Светске банке“.
Одговарајући на питања новинара, Османи је одбацила тврдње да својим потезима погодује Покрету Самоопредељење.
„То је увредљиво питање, које никада не бисте поставили мушкарцу. Ниједну одлуку у каријери нисам донела несвесно, већ потпуно свесно и у интересу државе. Зашто претпостављате да је дијаспора у корист само једне партије?“, рекла је она.
На питање да ли планира нови председнички мандат, с обзиром на то да јој истиче у априлу, Османи је кратко одговорила:
„Где и како ћу служити држави одлучиће грађани. О томе се неће разговарати пре конституисања нове Скупштине.“
Реакције политичких партија
На јутрошњем састанку са Османи, лидери већине странака изнели су различите предлоге и упозорили на дубину институционалне кризе.
Председник ПДК Бедри Хамза рекао је да је његова странка предложила 21. децембар како се не би губило време:
„Земљи је потребна власт што пре.“
Лидер ААК Рамуш Харадинај такође је подржао 21. децембар због „акумулираних буџетских обавеза“, уз поруку да „ААК иде самостално на изборе“.
Фатмир Љимај из Нисме оценио је да Косово „улази у крај деветомесечне блокаде“ и поручио да грађани треба да „казне оне који нису формирали институције“.
Странка „Гуxо“, која делује заједно са Самоопредељењем предложила је 28. децембар као датум који, како је речено, омогућава бољу техничку припрему, посебно за дијаспору.
Институционална криза
До ванредних избора долази након што мандатар Покрета Самоопредељење, Гљаук Коњуфца, јуче није добио подршку већине посланика — за је гласало 56, против 53, док су четири посланика била уздржана, што је недовољно за потребних 61 глас.
Ово је други неуспех у мање од десет дана да се изабере нова влада, након што ни досадашњи премијер Аљбин Курти није обезбедио подршку за састав кабинета „Курти 3“. Тиме су исцрпљене уставне могућности у оквиру актуелног сазива, а Косово се практично налази на корак од ванредних избора – 10 месеци након претходних, уз вишемесечну институционалну блокаду.
Политичке партије затражиле су од Османи да што пре одреди датум избора, а опозициони лидери, заједно са аналитичарима, криве Османи за то што што је и по други пут поверила мандат Самоопредељењу за избор нове владе, без јасних гаранција да имају већину.
Тиме је, наводе изгубила додатно време за расписивање нових избора, што ће се одразити и на финансијска и институционална питања и у следећој години, а више њих упозорава на „урушавање међународног кредибилитета“.
Опозициони лидери сада очекују да не сме бити нових одуговлачења.
И док политичке странке улазе у нове преговоре и припреме, аналитичари у још једном таласу упозоравају да Косово улази у нови изборни циклус у јеку дубоке институционалне кризе.
Значајан број њих износи став да значајнијих промена у односу снага међу партијама вероватно неће бити, те да ни нови избори нису гарант решења институционалне кризе, тим пре, што иду и председнички избори на пролеће.
На изборима одржаним 9. фебруара, владајућа странка Самоопредељење (ЛВВ) под вођством Аљбина Куртија освојила је највише гласова (42.3%), али није успела да обезбеди већину у Скупштини која има 120 посланичких места. ЛВВ је имала 48 места, недовољно за самостално формирање владе, чак ни уз подршку осталих 10 посланика из невећинских заједница (без Српске листе), док су опозиционе странке одбациле њену понуду за техничку владу са свим партијама.
Формирање скупштине било је блокирано месецима, јер је Самоопредељење инсистирало на Аљбуљени Хаџију, која месецима није успевала да добије потребну већину и то кроз 55 наставака конститутивне седнице, која је почела у априлу. Ни њене замене – Доника Гервала и Хекуран Мурати нису имали више среће, све до августа, када је изабран Димаљ Баша.
Ситуација је потом запела код избора петог потпредседника из редова српске заједнице. После више покушаја, Самоопредељење је у октобру исфорсирало Ненада Рашића, уместо неког од девет преосталих посланика Српске листе, због чега је ова странка поново уложила жалбу Уставном суду која је и даље у разматрању.
Иначе, током ове институционалне кризе, два пута се интервенисало Уставним судом, који је потврдио право прве партије да предложи председника, али решење је изостало.
Тек у октобру 2025. председница Вјоса Османи формално је дала мандат Куртију да покуша да састави нову владу, након што је, како је то власт тврдила, постигнут пуни састав Скупштине, чиме је прекинут вишемесечни застој. Међутим, стручњаци за тумачење Устава су у више наврата истицали оно што је и сама Српска листа наглашавала – да је избор Ненада Рашића био неуставан.
Покушај формирања владе пропао је и крајем октобра када Курти није успео да обезбеди неопходну већину од 61 гласа за позицију премијера. Предложени кабинет је добио 56 гласова за и 52 против, уз четири одсутна посланика.
Са јучерашњим покушајем, по други пут је пропало изгласавање нове владе.
Пре само три дана, портпарол Централне изборне комисије (ЦИК) Ваљмир Ељези саопштио је да ЦИК нема планиран буџет за нове ванредне парламентарне изборе, али је данас, преносе репортери Косово Онлине, истакао да ће ЦИК деловати у складу са Уставом и законима и предузети све неопходне мере за одржавање нових избора. Ељези је нагласио да организовање новог изборног процеса у кратком року представља изазов за ЦИК, посебно јер су тренутно у завршној фази процеса локалних избора.
