Сестре Кола српских сестара у Лешку, њих двадесетак, вредно припремају декорацију за предстојећи најрадоснији хришћански празник – Васкрс. У духу традиције, јаја фарбају на природан начин, негујући обичаје који се преносе са колена на колено, али истовремено уносе и креативне елементе како би обрадовале најмлађе.
Док једне сестре украшавају јаја травкама и природним мотивима, друге додају шаре, шљокице и разноврсне декоративне детаље, стварајући богату и разиграну празничну поставку. Поштујући традицију, једна од њих умесила је и погачу у облику корпице, у којој ће припремљена јаја бити послужена у порти Храма Успења Пресвете Богородице у Лешку.
Биљана Богдановић верује да ће се обичај фарбања јаја на Велики петак очувати и међу млађим генерацијама.
„Васкршња јаја се фарбају на Велики петак, то је дан поста пред Ускрс, тако је било од давнина, тако и надамо се да ће и млади наставити тим путем“, казала је Богдановић.
Она истиче да прво офарбано јаје има посебну симболику и место у сваком домаћинству.
„Прво јаје које се ставља да се кува назива се чуваркућа и увек се фарба прво у црвеној боји, које се чува целе године и симболизује Христову крв. Тога дана жене, домаћице у својим кућама, уз поштовање духа празника и мир који тога дана осећају, то раде са радошћу, са љубављу. Обично се за тај велики хришћански празник не раде неки велики, тежи послови, осим што се домаћице преусмеравају баш на тај део посла да припреме и нашарају јаја, а то прво јаје које се фарба оно се чува као чуваркућа“, истакла је Богдановић.
Према њеним речима, једна од најстаријих техника украшавања јесте шарање воском, које и данас проналази пут до савремених домаћинстава.
„Постоје различите технике, али ми сестре из Кола српских сестара Лешак допуњавамо се и сазнајемо једна од друге шта је боље, лепше, јер свака од нас има неку своју идеју. Мислим да је најстарији поступак шарања јаја воском, и на сву срећу и данас се многе домаћице, као и млади, враћају том поступку да раде воском и шарају јаја. Ми сестре у Колу српских сестара шарамо најчешће традиционално са разноврсним травкама и завијамо у чарапу. Најлепше је када се нађе детелина са четири листа, да то буде природним бојама, мада је данас, као и све што је напредовало, напредовала и та техника, па се купују фарбе за јаја, али је много лепше у природним бојама“, рекла је Богдановић.
Млађа сестра Ивана Шљивић наглашава да су се организовале како би васкршња трпеза била што богатија, разноврснија и лепша.
„Има разних техника, на пример правили смо корпице које смо направиле па смо овде украшавале са нашим сестрама. Ја знам да плетем, те сам тако исплела корпице од вунице, неке материјале смо купиле, цирку, цветиће и још пуно тога, али нажалост највише преовлађују куповне боје, мада су природне здравије“, истиче Шљивић.
Посебну пажњу, како додаје, привлачи и традиционална погача у облику корпе.
„Традиционално је да се за Васкрс меси погача, једна од наших сестара је умесила погачу у облику корпице, у њу се стављају јаја, а додале смо чоколадне бомбонице и декоративне предмете“, додаје.
За предстојећи празник биће припремљена велика количина јаја како би сваки посетилац могао да осети дух заједништва и празничне радости.
„Сва наша јаја из радионице биће изложена у цркви за Васкрс, а такође ћемо фарбати и 500 комада, где ће грађани моћи да се послуже“, каже Шљивић.
Сестре из „Кола српских сестара“ шаљу јасну поруку младима да негују и чувају традицију.
„Младима бих поручиле да не одбацују традицију и да увек имају на уму ко су и одакле су и да чувају традицију и своју породицу“, казала је Шљивић.
На крају, подсећају и на васкршњи поздрав који симболизује суштину празника.
„За Христово васкрсење поздрављамо се речима ‘Христос васкрсе – Ваистину васкрсе’, а у своје име и у име сестара желим свима срећне предстојеће празнике“, поручила је Шљивић.