У организацији НВО,, Бисер Метохије,, у Великој Хочи, у амфитеатру Музеја вина, су у суботу, 4. јула одржана два предавања. Прво предавање о Другом светском рату и дешавањима након рата са акцентом на Косово и Метохију је одржао мр Стефан Гајић из Института за српску историју Републике Српске, а друго архимандрит Хризостом Нешић, дајући одговоре на питања шта нам је чинити да се историја не понови, тј. шта од нас Бог очекује какви треба да будемо.
Мр Стефан Гајић је истраживао Други светски рат из угла правника, јер како је у представљању сабранима рекао није историчар већ је по вокацији примарно правник, специјализирао је тероризам, организовани криминал и политичко насиље, мастерирао националну безбедност и сад је на докторским студијама на Правном факултету у Новом Саду.
Он је говорећи о страдањима од фашиста, нациста и усташа, рекао да је биланс Другог светског рата скоро два милиона Срба, од тога милион само у Јасеновцу, а да број Срба који је настрадао од бугарске руке никад није утврђен, а Бугари су дошли чак до Дечана у једном тренутку, прво у Првом светском рату, после у Другом.
-Један од највећих злочина (ако не рачунамо Јасеновац) је злочин који се десио у Двору на Дрини, на граници између Србије и Републике Српске, где су пар хиљада људи убили у два дана, махом жене и децу. И увек ударе на репродукцију: жене и децу.
Говорећи о последицама Другог светског рата на Косову и Метохији, мр Гајић је казао:
-Злочин је и то што је преко 250 000 људи овде напустило своје домове у току Другог светског рата и онда опет нађу у нашим редовима свог сарадника, распопа да донесе одлуку привременог карактера, која се претворила у трајну, а то је да забрани повратак 250 000 Срба у своје домове на простору Косова и Метохије. А после Другог светског рата насељавају 250 000 ових других у њихове домове, док је још у току самог рата 200 000 ових других се населило на просторе Косова и Метохије, зато што је ово била опреациона зона под њиховом контролом. И то је тај негативни биланс о којем ми причамо, тих 450 000 плус репродукција.
-А после Другог светског рата крећу и ти преки судови комуниста, и то без суђења без адвоката, опет против Срба. Дражу Михајловића су привидно судили- рекао је мр Гајић и наставио:
-Стрељали су га, а не зна му се гроб. Према најновијим подацима где су рекли да му се налази гроб, када су отишли да ископају (тамо негде према Ади Циганлији), на месту његовог гроба су нашли скелет од коња. То све говори о нама, и на шта смо били спремни да учинимо свом народу и зато треба да се освестимо, да се види где смо, шта смо, да се умијемо хладном водом, ако смо поспани, ако нисмо освештени , да видимо која нам је стратегија, која нам је будућност, који су циљеви, Они који се баве науком знају шта нам је главни циљ, да се формулише циљ и да се формулишу хипотезе, кад се формулишу хипотезе онда се тражи начин и исписује методологија. Тако морамо да направимо свој национални концепт.
Говорећи о жртвама комунизма, мр Гајић је рекао да су више зла учинили комунисти за четрдесет и нешто година свог деловања него Турци за 500. Он је навео чињеницу да су за Сремски фронт регрутована само српска деца.
-Као правник морам да се осврнем на акт који је потписао лично Јосип Броз Тито да се четницима и сарадницима окупатора ( е сад то сарадницима окупатора јако дискутабилна формулација) се не суди већ врши се стрељање на лицу места- рекао је мр Гајић и навео податке:
-Само у Београду после Другог светског рата је стрељано преко 3000 људи, тј. 80% су српска интелигенција, 20% су неки за које су им рекли да су имали неке везе са Немцима, са четницима, са окупаторима. Већина њих није прошла судски процес, него је било стрељање на лицу места. Три највеће масовне гробнице у граду Београду, тј на територији града Београда су: Лисичји поток, а друге две, за које нисте вероватно чули, су стадиони Партизана и Црвене звезде са непознатим бројем страдалих који су укопани у темеље тих стадиона. Цифре су негде од три до четири, а негде од три до седам хиљада људи. Патријарх Павле, као неко ко је волео српски народ и као доказани родољуб овог народа је рекао да Србима неће кренути напред док не престану да играју фудбал на гробовима својих страдалника.
На крају је мр Гајић рекао да као и на глобалном плану, тако и када се говори о откривању жртава комунистичког терора у општини Ораховац или на Косову и Метохији уопште, мора се поставити циљ:
-Ако је наш тренутни циљ да откријемо које су жртве комунистичког терора на територији општине Ораховац или Косова и Метохије, морамо да поставимо који нам је циљ, да утврдимо које су хипотезе и које су методе да дођемо до циља, односно до потврђивања или до оповргавања тих. Тако исто и за овај главни циљ који је у срцима свих нас, када испишемо методологију, онда се треба добро прихватити посла. То је моја порука као правника и научника- закључио је мр Гајић и дао реч оцу Хризостому да са православног гледишта посаветује сабране шта даље треба чинити.
Отац Хризостом је надовезујући се на предвање мр Гајића рекао да су комунисти направили грешку јер су ,,покушали да чине добро без Бога, а Христос каже без мене не можете чинити ништа добро. Зато се стално говори ,,уз Божју помоћ, уз Божју помоћ, уз Божју помоћ!,, и наставио:
-Људи, Бога да се држимо! Наш начин да се бориш: имаш молитвеник, имаш пост, имаш литургију, у свако село се сад служи, имаш свештенике колко оћеш, читаш молитве, радиш поштено, живиш по заповестима, исповедаш се једном у петнаест дана, покајеш се, наравно, за грубе грехове: абортус, прељубе, убиства, мужелоштво, скотолоштво, осуђивање, клевете… Клевета је велики грех, јер тај ко клевета људе је најсличнији ђаволу, ђаво је први клеветник. То се лепо исповеди и онда читаш молитве и живот свој се трудиш да усагласиш са јеванђељским законом и заповестима Божјим. Учиш се од Господа да будеш кротак и смирен јер кротки ће наследити земљу. То је и програм који би требао да буде за повратак Косова и Метохије. А за економски процват и обнову економије ,,тражите Царство Небеско и правду Његову а све остало ће вам се додати,,
Отац Хризостом је рекао да је Бог је изнад свих, и посаветовао:
– Да га призивамо у заједничким молитвама у цркви, у личним молитвама и Бог ће да вас брани и храни и да испуњава ваше добре жеље, а и нас ће да милује за вас. Од нашег односа према Србима с Косова зависиће однос Бога према нама. Какви смо били: ако смо били добри и милостиви према својој браћи у невољи, тако ће и Господ да буде према нама када га будемо призивали у неким нашим невољама.
Додао је да не можемо да се спасимо и ако не волимо своје непријатеље:
-Ко мрзи, он сам себе лишава заштите и помоћи Божје. То је чињеница болна, али велика нада, јер ако си с Господом ко ће против тебе? И Бог неће да вас остави. И не можеш да својаташ Бога, а да мрзиш непријатеља, јер Бог није такав. Треба да благосиљаш непријатеља, јер тако и себе чуваш од мржње. Моли се Богу за непријатеља да би сачувао своју душу од мржње, и тако њега стављаш у руче живога Бога. А он кад допадне у руке живога Бога или ће да се исправља, или тешко њему.
На коментар једног од присутних да је тешко волети непријатеља, јер је од њега пострадао, отац Хризостом је одговорио:
– Крст носити нама је суђено! Бог је рекао ,, Узми крст свој и ајде са мном!,, Он нам је обећао крст. Бог оће да брине о нама, ал треба да га призивамо. И по мени, човек није озбиљан ко не чита молитве, не иде на литургију, не пости среду и петак и све постове. А нас Срба који тако живимо има 2,5%. И још десетак посто који посте оно седам дана и иду на причешће четри пута годишње. То је премало. И онда очекујеш да имаш краља домаћина, а немаш домаћина у кући. Очекујеш да имаш власт неку која ће да се жртвује за ближње, како кад нас је 2,5 %. Наде има-Христос је наша нада, утехе има-Христос је наша утеха, решење да се врати Косово је да постанемо кротки и смирени-кротки ће да наследе земљу. Решење да обновимо поља, винограде, изворе вода, да обновимо економију, да тражимо Царство Божје и правду Његову и све остало ће нам се додати. Ако нећемо Небеско, нећемо имати ни земаљско, јер без небеске Србије, неће бити ни земаљске – рекао је отац Хризостом Нешић на крају.
Он је још дуго потом одговарао на питања присутних о вери, молитви, искушењима, а поделио је и неке своје успомене из живота у Дечанима и манастиру Зочиште деведесетих година двадесетог века.
Архимандрит Хризостом и мр Стефан Гајић су са још педесетак ходочасника боравили у тродневној посети Косову и Метохији. Отац Хризостом је служио литургије у цркви Богородице Љевишке у Призрену и цркви Св. Архиђакона Стефана у Великој Хочи.
Оливера Радић
