Приштински премијер у техничком мандату Аљбин Курти најавио је обнову џамије у северном делу Косовске Митровице. Тим поводом је заједно са надлежном министарком Сарандом Богујевци потписао споразум о сарадњи са Исламском заједницом. Око обнове џамије није било консултације, ни са Србима који чине већину у северном делу Косовске Митровице, ни са локаним српским властима.
Иако годинама на власти, Аљбин Курти се пред саме изборе присетио да је у северном делу Косовске Митровице постојала џамија.
“Ово је део наше сталне посвећености заштити културног наслеђа у земљи, након штете настале током рата 1998 и1999. године. Ибарска џамија, изграђена 1777. године и изгорела 2. маја 1999, биће обновљена”, написао је Курти на Фејсбуку.
О обнови џамије, чија је градња започета, како кажу подаци, тачно 1878. године, различита су мишљења.
“Не треба потенцирати изградњу обнову џамије овде у северном делу Косовске Митровице, ако имамо на уму да се за читавих 25 година једна једина српска православна црква у Приштини спречава њена обнова, њено коришћење за верске потребе. Напротив, она се перманентно скрнави… Ако имамо на уму и случај оне цркве у Ђаковици где се спречава да такође Срби који су избегли, у избегличком статусу 25 читавих година дођу једном годишње у тај храм и спречавају се верска права Срба на свим могућим корацима, у сваком могућем моменту”, рекао је за Еуронеwс Србија историчар Милош Дамјановић.
Професор политичких наука Неџмедин Спахиу каже да би се морала реконструисати џамија.
“Четири-пет хиљада муслимана различитих етничких заједница које живе на северу Митровице немају ниједну џамију, а као друга ствар то је и културна вредност”, рекао је он за Еуронеwс Србија.
Еуровести Србија
Шта је са обновом православних светиња
Грађани муслиманске вероисповести имају у јужном делу града, што старих, што нових, више од десет џамија.
Њихово гробље у северном делу Митровице је уређено и надгробни споменици никада нису рушени, насупрот српском гробљу јужно од Ибра.
“Током 1998. и 1999. године на овом месту су, између осталог, имами злоупотребивши верску функцију саме џамије вршили комеморације настрадалим, погинулим терористима УЧК у оружаним сукобима са легалним снагама војске Југославије и полиције”, рекао је Дамјановић.
Бивши председник Скупштине Северне Митровице Неџад Угљанин каже за Еуронеwс Србија да проблем није код народа, код заједнице које живе у северном делу Митровице.
“Проблем није ни код одборника, ни код извршне власти, ни код законодавне власти. Проблем је, нажалост, код исламске заједнице која тај захтев треба упутити градоначелнику и скупштини на доношење одлуке о изградњи џамије који, нажалост, и након разговора које смо ми обавили са њима још увек није стигао на праву адресу”, рекао је он.
А оно што је такође било и постојало још од Средњег века, јесу цркве Богородице Одигитрије у Мушутишту код Суве Реке и Ваведења Пресвете Богородице у Долцу код Клине, као и Манастир Светих Архангела Михајла и Гаврила у Бузовику код Косовске Витине, што је само део од 150 порушених српских светиња на Косову и Метохији.
О њиховој обнови и заштити, приштински званичници се од 1999. до данас, никада нису оглашавали.
