Пензионисани амерички генерал Весли Кларк, главнокомандујући снага Алијансе у Европи током Нато бомбардовања СРЈ 1999. године, који ће сутра почети сведочење пред Специјализованим већима Косова у Хагу као сведок одбране, познат је по лобирању за Косово и блиским везама са челницима ОВК.
Сутра ће се поново наћи пред судом у Хагу, у граду у којем је већ једном сведочио пре две деценије, али тада против – бившег председника СРЈ Слободана Милошевића.
Кларк је служио као врховни командант Натоа за Европу од 1997. до 2000. године, командујуц́и тако и операцијом током рата на Косову.
Од тада је радо виђен гост у Приштини, где је дочекиван уз војне почасти, а добио је и улицу са његовим именом.
На Косову је добио и признања за „допринос независности“.
Човек у чију ће корист сутра сведочити, Хашим Тачи, као председник Косова 2018 године је Председничком медаљом поводом обележвана 10. десете годишњице проглашене независности Косова одликовао Кларка.
Између осталог, Демократски савез Косова доделио му је признање названо по свом оснивачу „Ибрахим Ругова“ за „историјску улогу и допринос ослобођењу Косова“.
Отворену подршку Косову никада није крио.
„Ова земља је створена захваљујући вашем бунтовном духу и упорности грађана да стекну слободу“, рекао је Кларк пре неколико година у разговору са косовском председницом Вјосом Османи, изразивши спремност да „настави да подржава Косово као и до сада“.
„Херој Тачи“
Хашима Тачија је називао „херојем“, а са њим се упознао током преговора у Рамбујеу 1999. године.
У једној од изјава за РТК, Кларк је рекао да „нема појма“ да ли су оптужнице суда у Хагу тачне или не, али је констатовао да се види да је то наставак активности који је прилично видљив чак и 20 година касније.
Тврдио је да никада нису престали покушаји постављања препрека у напретку Косова, а да је „предлог оптужнице против председника Косова Хашима Тачија“ наставак тих активности. Према његовом уверењу, притисци и покушаји потцењивања Косова никада нису престали.
Поносан на Нато бомбардовање
На Нато бомбардовање је поносан. У интервјуу за АБЦ њуз, рекао је да је та војна операција резултирала миром на Косову.
„Веома сам срец́ан што смо успели да донесемо мир и демократију на Косово. Поред нас, била је и велика група људи који су били део ове операције, једна велика оперативна група, јер смо видели да се чини велики злочин и неправда, нехумано поступање. Желели смо да то престане, како би људи у региону имали мир и безбедност”, тврди Кларк.
У обраћању Скупштини Косова путем видео линка поводом 23. годишњице од почетка Нато бомбардовања СР Југославије, Кларк је рекао да су први ваздушни удари Натоа 1999. променили историју Косова и Европе.
„Свим пријатељима на Косову, влади, народу Косова, желим да честитам веома важан дан 24. март. На данашњи дан, 1999. године, прве ваздушне мисије Натоа ушле су на Косово и то је променило историју Косова, променило историју Европе. Целом свету је дата нада и светлост“, уверен је Кларк.
Тада је истакао и да му је била част што је био командант Натоа и што је, како тврди, имао прилику да помогнем да се заустави етничко чишц́ење.
Кларк је у више наврата говорио да Србија треба да призна Косово.
На овогодишњем панелу Америчке привредне коморе на Косову, реко је да ће Србија морати да призна независност Косова и да ће тада економска сарадња бити неизбежна.
Говорећи о економији, Кларк је подстакао Косово да прихвати регионалну сарадњу са суседима попут Албаније, Северне Македоније, па како је рекао „чак и Србије“, наглашавајући да ће „коначно, Србија морати да прихвати независност Косова и да ће економска сарадња бити неизбежна“.
„Светска јавност гледа Косово, а најбољи начин за јачање његове сигурности је кроз економски развој и улагања, посебно од стране Сједињених Америчких Држава“, рекао је Кларк.
Недавно је за Си-Ен-Ен рекао да Нато мора учинити више за Украјину, а да је пример за то управо Косово, које је данас, 25 година након интервенције Алијансе „слободна и демократска земља“.
Није штедео оптужбе и критике на рачун Србије и државног руководоства, тврдећи да је Србија „руска рука на Балкану“, а председник Александар Вучић „источни играч“ који жели да му „Путин омогући да добије најмање север Косова, али Републику Српску у БиХ“.
Када постоји конфликт у Украјини, проблеми се враћају на Балкан, сматра Кларк.
Политичар, генерал и предузетник
Весли Кларк, рођен у Чикагу 1944. године, амерички демократски политичар, предузетник и пензионисани војни генерал. Пореклом из јеврејске породице која је у САД емигрирала из Белорусије.
Кларк је дипломирао као најбољи студент класе 1966. на Вест Поинту и добио је Роудсову стипендију за Универзитет у Оксфорду, где је стекао диплому из филозофије, политике и економије. Касније је дипломирао на Колеџу за командовање и генералштаб са мастер дипломом из војних наука.
Командовао је пешадијском четом у Вијетнамском рату, где је четири пута рањен и одликован Сребрном звездом за храброст у борби. Провео је 34 године у војсци САД, добивши многа војна одликовања, неколико почасних витешких титула и Председничку медаљу слободе.
Био је кандидат за председничку номинацију Демократске странке у Америци 2004. године, али се повукао из трке, након што је победио само на државним прелиминарним изборима у Оклахоми. Подржао је затим кампању Џона Керија.
Своје контакте на Косову он је покушао и да искористи за пословне подухвате.
Као представник компаније „Енвидити“ тражио је дозволу за улагање у област енергетских минерала.
„Енвидити енерџи Косово“ била је заинтересована за подземну гасификацију угља на Косову и производњу синтетичког гаса, дизела и керозина.
Првобитни захтев за дозволу компанија је поднела 2013. године, за три лиценце, укупне површине од преко 3.400 километара.
Други пут дозволу је компанија тражила три године касније када ју је добила за експлоатацију једне трећине територије у потрази за рудом угља, навела је тада Балканска истраживачка мрежа (БИРН).
Од Босне до Косова
Кларка је у Босну и Херцеговину послао амерички министар одбране Вилијам Пери, да служи као војни члан дипломатског преговарачког тима који је предводио помоц́ник државног секретара Ричард Холбрук.
Холбрук је касније описао Кларков положај као „компликован“ јер му је представљао будуц́е могуц́ности, које би га међутим, „могле довести у сукобе са вишим официрима који угрожавају каријере“.
Кларк се вратио на европско тло и Балкан након што је преузео позицију у Јужној команди САД, када га је председник Клинтон именовао у Европску команду САД лета 1997. године.
Он, као и у случају Јужне команде, није био првобитни кандидат за ту позицију. Пошто су председник Клинтон и генерал Шаликашвили веровали да је Кларк најбољи човек за ту позицију, он је на крају добио номинацију.
Ипак, добио је команду над 109.000 америчких војника, њихових 150.000 чланова породица, 50.000 цивила који помажу војсци и свим америчким војним активностима у 89 земаља и територија Европе, Африке и Блиског истока.
Ова позиција је Кларка учинила врховним командантом савезничких снага у Европи (САЦЕУР), што му је дало укупну команду војним снагама Натоа у Европи.
По наређењу председника Клинтона, Кларк је започео бомбардовање под шифрованим називом „Операција Савезничка снага“ 24. марта 1999. године, како би покушао да спроведе Резолуцију УН 1199 након што је Југославија одбила споразум из Рамбујеа.
Међутим, критичари напомињу да је Резолуција 1199 била позив на прекид непријатељстава и да није овластила ниједну организацију да предузме војну акцију.
Тадашњи министар одбране САД Вилијам Коен сматрао је да Кларк има моц́не савезнике у Белој куц́и, попут председника Клинтона и државне секретарке Мадлен Олбрајт, који су му омогуц́или да заобиђе Пентагон у промоцији својих стратешких идеја.
Кларк је, међутим, сматрао да није довољно укључен у разговоре са Националном командом, што га је навело да себе опише као „само официра Натоа који је такође извештавао Сједињене Државе“.
Овај сукоб командовања дошао је до церемонијалног врхунца када Кларк у почетку није позван на самит у Вашингтону, поводом обележавања 50. годишњице Натоа, упркос томе што је био његов врховни војни командант. Кларк је на крају обезбедио позив за самит, али му је Коен рекао да не говори ништа о копненим трупама, а Кларк је на то пристао.
Бомбардовање СРЈ је завршено 10. јуна 1999. године, по наређењу генералног секретара Натоа Хавијера Солане, након што је Милошевиц́ испунио услове које је поставила међународна заједница и југословенске снаге почеле да се повлаче са Косова.
Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 усвојена је истог дана, којом је Косово стављено под управу Уједињених нација и овлашц́ено распоређивање мировних снага на Косову.
Борбе око аеродрома Слатина и одбијање генерала Џексона водиле ка његовом пензионисању
Кларк је отпуштен превремено с положаја главнокомандујућег Нато снага за Европу, између осталог и због наређења британском генерал-пуковнику Мајку Џексону, током операције заузимања приштинског аеродрома за време Нато напада на СР Југославију 1999, за напад на тамо стациониране руске трупе.
Британски генерал је то наређење одбио, изјавом која је остала упамћена: „Ја не желим да моји војници отпочну трећи светски рат“.
Према изјавама руског генерала Леонида Ивашова пред Хашким трибуналом током суђења Милошевићу, Кларк је одбијао све понуде Русије у правцу деескалације на Косову и још 1997. вршио припреме за напад на СР Југославију, деломично у сарадњи са ОВК.
Кларк је ту тврдњу одбацио.
Сада пред Специјализована већа долази као „највећа звезда“, након Џејмса Рубина, Пола Вилијамса, Кристофера Хила. Последњи је сведок одбране лидера бивше ОВК, а након његовог саслушања бић одржана статусна конференција.
