У организацији Националног комитета ИЦОМОС Србија, група историчара уметности, конзерватора, архитеката и археолога – јуче је посетила манастир Високи Дечани. Стручњаци су манастир посетили како би обележили јубилеј – 20 година од уписа Високих Дечана на УНЕСЦО-ову листу Светске културне и природне баштине.
За сам манастир, како су поручили, ова је посета посебно важна:
„Данас смо у Дечанима имали важну посету стручњака из Београда и Новог Сада који су дошли у наш манастир да обележе јубилеј 20 година од уписа Високих Дечана на Унескову Листу Светске културне и природне баштине“.
Реч је о групи историчара уметности, конзерватора, архитеката, археолога.
Осим обележавања јубилеја од уписа на УНЕСЦО-ову листу, стручњаци су дошли и у циљу да подигну свест о значају постојања овог средњовековног манастира.
„Посета је у циљу подизања свести домаће и стране јавности о значају Дечана на европском, али и на светском нивоу“.
Организовао ју је, истичу из манастира, Национални комитет ИЦОМОС Србија – Међународни савет за споменике и споменичке целине.
Реч је о невладиној организацији, једној од четири званично признаних саветодавних тела УНЕСЦО-а у области управо заштите и очувања културног и природног наслеђа.
„Међународни савет за споменике и споменичке целине (ИЦОМОС) представља високо респектабилну невладину организацију, која је званично призната за једну од четири саветодавна тела Унеска (УНЕСЦО) у области заштите и очувања културног и природног наслеђа“.
Они, поручили су даље из манастира Високи Дечани, активно доприносе раду Комитета за Светску баштину и имплементацији Конвенције о заштити Светске културне и природне баштине из 1972. године.
„ИЦОМОС је једина невладина организација овог типа која на глобалном нивоу, кроз интердисциплинарну сарадњу својих више до 11,000 чланова различитих професија (архитеката, археолога, историчара уметности, историчара, инжењера, посторних планера, рестауратора), из више од 100 земаља, широм света остварује корист залагањем за унапређење заштите и очувања свих врста културног наслеђа, побољшање стандарда и техника, примену нових методологија и поступака“, навели су из Високих Дечана.
Манастири Високи Дечани, Грачаница и Пећка Патријаршија, те црква Богородица Љевишка, на листи светске баштине налазе се од 2004. године, а од 2006. су и на листи светске баштине у опасности.
Четири здања одражавају врхунце византијско-романичке црквене културе, са својим изразитим стилом зидног сликарства, које се на Балкану развило између 13. и 17. века. Манастир Дечани подигнут је средином 14. века за време владавине српског краља Стефана Дечанског и такође је његов маузолеј. Пец́ка патријаршија је група од четири куполасте цркве са низом зидних слика. Фреске цркве Светих апостола из 13. века осликане су у јединственом, монументалном стилу. Фреске из раног 14. века у цркви Пресвете Богородице Љевишке представљају појаву новог такозваног палеолошког ренесансног стила, комбинујуц́и утицаје источноправославне византијске и западнороманске традиције. Стил је одиграо одлучујуц́у улогу у каснијој балканској уметности.
Из Комитета за светску баштину излистали су критеријуме, односно претње због којих је имовина уписана на Листу светске баштине у опасности. То су: Недостатак правног статуса имовине; недостатак законодавне заштитне тампон зоне; недостатак спровођења Плана управљања и активног управљања; потешкоц́е у надгледању имовине услед политичке нестабилности, постконфликтне ситуације (посете уз Стабилизацијске снаге Косова – КФОР/ УНМИК), пратње и недостатка чувара и обезбеђења, те незадовољавајуц́е стање конзервације и одржавања имовине.
У међувремену, Високи Дечани су се нашли прво међу 12, а потом 2021. године и међу 7 најугроженијих европских споменика културе (Европаностра), што је покренуло антикампању са Косова.
Иначе су косовски званичници у више наврата службено захтевали уклањање српских споменика културе и духовности са Унескове листе, уз наводе да они нису угрожени, али и да се ради о косовском наслеђу.
Важећи закони, односно устав Косова, са инкорпорираним Ахтисаријевим заштитним мерама препознају их као власништво Српске Православне Цркве.
