Заменицу премијера Албаније Бељинду Балуку, блиску сарадницу Едија Раме, Специјално тужилаштво за борбу против корупције и организованог криминала оптужило је за кршење равноправности учесника на тендерима и јавним аукцијама. Оптужница се односи на период када је Балуку обављала функцију министарке инфраструктуре и енергетике, а она није једини високи званичник под истрагом. Аналитичари Ђерђ Еребара и Леонард Карај оцењују за Косово онлајн да борба против корупције не може бити искључиво у рукама тужилаца и да је неопходно пооштравање закона.
Пише: Бледар Кука
У Албанији је почео жесток сукоб између премијера и специјалног правосуђа, након што је суд одлучио да суспендује Балуку са њених функција. Рама, који је није разрешио, упутио је случај Уставном суду.
Већином гласова овај суд је одлучио да Балуку врати на функцију. У саопштењу, Уставни суд је навео да ће одлука о Балуки бити објављена у Службеном листу.
У међувремену, забринутост је велика јер, упркос суђењу многим министрима, градоначелницима и до сада двојици заменика премијера, корупцијски скандали на највишим нивоима се настављају.
Зашто се ово дешава?
Ђерђ Еребара, уредник регионалних медија БИРН, специјалиста за економију, каже за Косово онлајн да корупцију не могу зауставити само тужиоци.
„Случај Балуку, али и други случајеви показују да је корупција у нашој земљи на системском нивоу, тако да не можемо веровати да се било који тендер заиста спроводи исправно у Албанији. Мање-више, све јавне набавке су погођене корупцијом, а њихов циљ је управо корупција. Овај проблем је веома велики јер, да бисте ово исправили, мораћете да свргнуте корумпирану политичку класу и створите нову политичку класу. Ово је веома тежак, веома компликован процес и са неизвесним исходом“, рекао је он.
Чак и да се ова политичка класа свргне оцењује да ће бити потребно много година да се створи нова политичка класа у којој корупција није толико распрострањена.
„Корупција постоји свуда у свету, тако да се не може потпуно искоренити, али једно је имати корупцију, друго је имати корупцију на високим нивоима, а сасвим друго је имати системску корупцију. То је случај када је цела држава изграђена на моделу где се порески новац краде да би се купили гласови, а гласови се купују да би се украо порески новац. Ово је проблем који захтева посвећеност целог друштва да се бори против њега – само тужиоци нису довољни“, навео је он.
Адвокат Леонард Карај, оснивач адвокатске фирме ЛЕАЛ, бивши новинар, каже за Косово онлајн да рад тужилаштва није на одговарајућем нивоу, јер се људи осумњичени за корупцију углавном оптужују за злоупотребу службеног положаја, иако је случај Балуку мало другачији.
„Случај госпође Балуку је посебан случај у пуном смислу те речи, како у правном смислу, тако и као случај корупције, наравно ако суд то потврди. Чекам суд јер је, за тужилаштво, госпођа Балуку оптужена и овај њен правни статус значи да је, по мишљењу тужилаштва, ова особа починила кривично дело. Наравно, имам другачији став у поређењу са многим стручњацима за правосуђе или адвокатима у вези са кривичним делом које се приписује госпођи Балуку. Дакле, говоримо о кршењу равноправности у јавним тендерима. Верујем да није нормално да госпођа Балуку буде оптужена за тако мало кривично дело, јер ако погледате ствари које су откривене из њеног истражног досијеа, не бавимо се само кршењем равноправности у тендерима, већ се бавимо најмање крађом по члану 135 Кривичног законика, а у најтежем случају бавимо се корупцијом“, казао је адвокат.
Оцењује да је злоупотреба службеног положаја изум у албанском Кривичном законику како би се олакшао рад тужилаштва.
„Тужилаштво се, у овом случају, уопште не труди да открије какву је корупцију починио неки службеник, већ га оптужује за злоупотребу службеног положаја – кривично дело које се често не кажњава ни даном затвора, као што се дешавало у другим случајевима. Не бих случај госпође Балуку назвао ’звоном за узбуну’, јер су овде у нашој земљи та ’звона’ потпуно уништена, али бих ценио то што је Специјално тужилаштво први пут истражило поступак тендера за ову моћну особу. То се никада раније није догодило, ни са господином Бећајем (бившим министром здравља), ни са господином Велиајем, па чак ни у случајевима спалионица, где је неколико људи истражено и осуђено, али никада због поступка тендера, који никада није истражен“, рекао је.
Карај каже да се у Албанији процес јавног гоњења погоршао и да закони остављају много простора да се корупција не кажњава на одговарајући начин.
„Имали смо два периода тендера у Албанији. Први до 2013. године, када се влада господина Берише хвалила да су, захваљујући одговорним поступцима у јавним набавкама, уштеђени милиони евра у државном буџету. Сећам се да је 2018. године та бројка била 18 милиона евра, а то је било због конкуренције на тендерима. Затим смо прешли на период од 2013. до 2025. године, где више нема тендерских аката. Тендер је сада остао административни термин, али се правни аспект у овим поступцима уопште не поштује. Готово сви тендери се добијају са максималним лимитним фондом, скоро све тендере добијају компаније које су дале једину понуду или у случајевима када постоји само једна компанија која учествује у конкуренцији. Имамо безброј таквих случајева“, истакао је он.
Додаје да је највећи проблем то што се у Албанији нико не плаши закона.
„Ово је веома велики проблем. Пре два или три месеца, господин Алтин Думани, шеф Специјалне структуре за борбу против корупције и организованог криминала, изјавио је у парламенту да су у 2024. години случајеви корупције у тендерима порасли. Дакле, имамо специјално правосуђе које се бори против корупције, али истовремено, парадоксално, ниво корупције расте уместо да се смањује. То показује да се људи овде више не плаше закона. Шта треба учинити? Кривични законик треба променити и ова кривична дела треба да имају много строже казне. Дакле, закон не треба да буде као што је сада, где се кривично дело кажњава, на пример, од једне до седам година. Ова разлика ствара могућности за ванредне злоупотребе. Кривична дела која наносе велику штету албанској држави треба да имају казну са мањом разликом, на пример од три до 10 година или од пет до 10 година, како се суду не би дозволила могућност да помогне да оптужени буде мало или никако кажњен“, навео је Карај.
Чему служе ова тела интерне ревизије?
Међутим, упркос текућим корупцијским скандалима на високим нивоима, Еребара сматра да је реформа правосуђа дала резултате и да постоје елементи у којима је Албанија напредовала.
„Морамо узети у обзир чињеницу да нови правосудни систем није само очистио део ‘блата’ које је постојало у нашој земљи, већ је донео и још једну велику промену у аутономији одлучивања тужилаца. То значи да је промена у односу на претходни правосудни систем прилично велика. У претходном систему постојао је главни тужилац кога је бирао Парламент и он је имао пуну моћ над каријером сваког другог тужиоца и пун утицај на њих. Он је одлучивао о свему. Влада или политичка класа у то време није морала да контролише 300 тужилаца и 300 судија, колико их отприлике има у Албанији, већ је било довољно да контролише главног тужиоца, а он је затим контролисао све остале. Овај пирамидални систем, изграђен током комунистичке ере, служио је да тужилаштво постане ‘бич’ политике према народу“, казао је он.
По њему, реформа правосуђа је имала много саставних елемената, али је елемент независности тужилаца отежао политичарима да их контролишу.
„У СПАК-у има 20 тужилаца и сваки од њих има своју аутономију, али и сопствени карактер. Постоје тужиоци који су храбрији, постоје они који се више плаше, једни су способнији, а други мање способни. Проблем који остаје јесте то што су корупција на високим нивоима и они које називамо ‘великим рибама’ предмет многих случајева, али су често истражени само за један. Тачно је да се правда креће у правом смеру, али тужилаштво не може да замени политичке процесе које морају да спроводе грађани“, навео је Еребара.
Адвокат Карај такође криви владу и њене органе унутрашње контроле што не чине ништа у борби против корупције у јавној управи, иако су плаћени пореским новцем грађана.
„У таквим случајевима извршна власт, односно влада, треба да буде одговорна. Зашто? Зато што смо усвојили много закона и подзаконских аката, што је карактеристично за бирократску државу, а Албанија је, нажалост, таква држава. С друге стране, влада није интервенисала ни у једном случају преко својих тела интерне ревизије. Требало би да знамо да грађани плаћају 70 до 80 институција за интерну ревизију у министарствима и локалним самоуправама, а свака од ових институција може имати пет или десет људи који примају плату. Чињеница је да током свих ових година није спроведена ниједна интерна ревизија и ниједан кривични предмет за корупцију није послат суду“, истакао је он.
Због свега тога адвокат поставља, како каже, врло једноставно питање – чему служе ова тела интерне ревизије?
„Зашто се албански порези троше на плаћање ових тела када не откривају ниједан случај корупције у јавним тендерима? Исто важи и за комисије за јавне набавке, комисије првог и другог степена. Дешава се да оне спроводе истраге у процедуралне сврхе, али се ти поступци никада не шаљу на кривично гоњење специјалном тужилаштву, нити генералним тужилаштвима“, закључио је Карај.
Последњих година у Албанији су одржана суђења и изречене осуђујуће пресуде против многих високих званичника, као што су бивши заменик премијера Арбен Ахметај, заменица премијера Бељинда Балуку, бивши министар здравља Иљир Бећа, градоначелник Тиране Ерион Велиај…
