Кључни фактор у очувању српске културне баштине на Косову је одржање српског народа. Ако Срба тамо не буде, наслеђе ће пре или касније бити уништено, албанизовано или косовизовано, рекао је за Косово онлајн у подкасту КОнтекст академик Драган Војводић.
Упозорава да у присвајању споменичког наслеђа косовски Албанци нису сами, већ имају помоћ „научника“ из Хрватске, Албаније, Европе који незнањем или лошим намерама усмеравају збивања у жељеном правцу. Оцењује да позиција Србије није ни мало лака и да ћемо без озбиљне стратегије за очување српске културне баштине трпети ненадокнадиву штету.
На челу је Академијског одбора САНУ за проучавање Косова и аутор је бројних радова, зборника, изложби чији је циљ промоција и очување српског културног наслеђа.
„Задатак науке је да утврди истину коју можете поштовати или фалсификовати и изокренути. Научна сазнања су битна, али је очување наслеђа задатак свих – медија, научно популарне сфере, дипломатије, свих инситуција државе. Српски народ је стварао на просторима који су далеко шири од данашњих граница Србије, а у многим крајевима више нема Срба, због чега су споменици на тим подручјима додатно угрожени“, каже Војводић.
Иако су током последњих 25 година напади на српско споменичко наслеђе интензивирани, они трају много дуже, рекао је академик Војводић. Говорећи о последњем случају оштећења испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, наводи да је реч о споменику од изузетног значаја, са изванредним материјалним и нематеријалним споменичким вредностима.
„Реч је о вредном споменику уметности, али и изузетно ретком по својој функцији, најрепрезентативнијем анахоретском станишту у средњем веку. Када је реч о нематеријалним вредностима, оне произлазе из сакралне ауре јер је то било место боравишта једног од најстаријих српских анахорета Светог Петра Коришког, чије су мошти почивале у пећинској цркви до 1572. када су због несигурности пренете у манастир Црна Река“, наводи наш саговорник.
Објашњава да је неодвојиви део сваког споменика његова непосредна околина која спада у заштићену зону и да су због тога недопустиви грађевински радови у непосредној близини споменика.
„Када је споменик као интегрална целина фижички угрожен, угрожени су сви његови аспекти. Али нису сви аспекти једнако обновљиви. Архитектура је много мање проблематична, јер неку грађевину која је страдала можете обновити ако имате њене планове и документацију. Иако неће бити првобитна грађевина, садржаваће елементе који у великој мери одржавају и репродукују вредности првобитног споменика. Када је реч о зидном сликарству, то нисте у могућности. Рецимо, фреске које су у цркви Богородице Љевишке страдале 2004, њихове ликовне вредности су нарушене пожаром који је изменио колорит фресака услед високе температуре и то се никад не може вратити. Само се мања оштећења могу ретуширати и конзервирати, код већих оштећења то није могуће“, објашњава академик Војводић.
Признаје да је сакрално споменичко наслеђе највредније, док истовремено упозорава да је фонд профаног споменичког наслеђа још угроженији и да пропада са много мање пажње и обзира, како наше, тако и међународне јавности.
У фокусу међународне заштите су и даље три српска манастира и једна црква на Косову, а задатак државе је, каже Војводић, да их Унеско задржи на листи светске баштине у опасности. Поред тих светиња, рекао је да је најугроженије споменичко наслеђе новијег датума у срединама у којима нема Срба.
„Када неки споменик нестане, он се не може обновити. Ви можете неку кризу или економску ситуацију да пребродите у будућности, али споменичко наслеђе је темељ идентитета, путоказ који су нам преци оставили. Ако то изгубимо, штета је ненадокнадива“, сматра Војводић.
Оцењује да држава треба да направи стратегију са јасном намером да очува и афирмише наслеђе на свим просторима где су били Срби, па тако и на Косову где је оно највредије и најзначајније.
„Наслеђе на КиМ настаје у временима када је Србија у највишем успону и када су седиште цркве и краљева били на Косову“, закључује наш саговорник.
Цео разговор Драгана Војводића са Драганом Биберовић можете погледати у видео-прилогу
