Предсједник Србије Александар Вучић и премијер Албаније Еди Рама изјавили су да се залажу за убрзану интеграцију у Јединствено тржиште и Шенгенски простор оних земаља кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ) које испуњавају услове, умјесто пуноправног чланства у том блоку 27 земаља.
У заједничком ауторском тексту за њемачки Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ), Вучић и Рама су навели да те земље не би имале право вета унутар ЕУ и оцијенили да би на тај начин била ублажена забринутост оних држава чланица које су уздржане по питању већег проширења Уније.
„Многи Европљани се питају да ли ЕУ може и даље ефикасно да функционише са знатно више чланица. Забринутост због доношења одлука, институционалне равнотеже и политичке кохезије је легитимна. Лидери у Паризу, Берлину и другдје истичу да би унутрашње реформе ЕУ могле да буду неопходне како би се осигурало да проширена ЕУ остане способна за одлучну акцију“, навели су Вучић и Рама у тексту који је данас објављен у штампаном издању ФАЗ.
Додали су да су научили, често на тежи начин, колико је тешко убиједити све државе чланице да убрзају процесе приступања земаља кандидата и колико лако напредак може да буде блокиран, „често из разлога који су укоријењени у унутрашњим политичким промишљањима појединих држава чланица“.
„Рећи будућим чланицама да морају да сачекају реформе унутар ЕУ прије придруживања било би равно затварању врата: још свечаних говора којима се потврђује посвећеност пријему нових чланица, док се заправо мало тога или ништа не дешава. То би било погрешно, контрапродуктивно, чак и опасно у овим временима“, оцијенили су Вучић и Рама.
Навели су да су заједно написали чланак „јер препознају да Европа данас тежи ка два подједнако легитимна циља – земље кандидати траже реалан пут ка пуноправном чланству, док државе чланице желе да сачувају капацитет ЕУ да дјелује и њено јединство“.
„Та напетост, уз машту и политичку вољу, може – заправо мора – да постане стратешка прилика. Зато се залажемо за убрзану интеграцију спремних земаља кандидата у Јединствено тржиште и Шенгенски простор. То би могло да донесе опипљиве користи грађанима, а истовремено да ојача економску и геополитичку позицију ЕУ, без оптерећивања њене архитектуре доношења одлука или промјене њене институционалне равнотеже“, указали су.
Додали су да то „не би подразумијевало ни право вета ни додатне комесаре, ни већи број посланика Европског парламента, нити промјене у структурама гласања“.
„Увјерени смо да би то ублажило забринутост оних држава чланица које су уздржане по питању већег проширења – и због тога што би им било знатно лакше да увјерљиво представе тај процес својој јавности“, написали су предсједник Србије и премијер Албаније.
Они су навели и да су реформе, које значе усклађивање са стандардима ЕУ у практично свакој области јавног живота, „скупе и политички тешке, али да се предузимају зато што је циљ вриједан тога“.
У дјеловима Западног Балкана, ентузијазам за ЕУ опстаје упркос болним разочарањима, наводе двојица лидера и додају да Албанци јесу и остају оптимистични, док су Срби више скептични.
„Али постоји заједнички именилац у региону: Људи треба да виде да је процес вјеродостојан и да је чланство оствариво у разумном року“, навели су Вучић и Рама.
Они истичу да проширење ЕУ никада није био чин милосрђа, већ да је то увијек била „обострано корисна инвестиција“ – ЕУ је добила нова тржишта, таленте, стратешку дубину и политичку стабилност, док су нове чланице добиле просперитет, безбједност и глас у обликовању Европе.
„Прије свега, мир на нашем континенту је додатно учвршћен – у мјери каква није виђена у европској историји. Противници Европе напредују захваљујући наративима о пропадању и подјелама. Снага Европе је увијек проистицала из њене способности да кризе трансформише у интеграцију, а разноликост у јединство“, написали су Вучић и Рама.
Лидери Србије и Албаније наводе и да је од пада Берлинског зида „мало шта тако дубоко трансформисало Европску унију као њено проширење“.
Проширивањем својих институција, правила и тржишта на нове чланице, ЕУ је допринијела успостављању демократије, стабилности и просперитета широм већег дијела континента, наводе и додају да ниједан други политички инструмент није дубље или мирније промијенио Европу.
„Ипак, ниједна нова чланица није приступила ЕУ од 2013. године. Иако то не одражава нужно недостатак посвећености, већ прије сложеније окружење – унутрашње реформе, геополитичке тензије, институционална ограничења и легитимне забринутости унутар држава чланица – остаје сурова истина: ова тужна и обесхрабрујућа реалност предуго траје“, пише у чланку.
Вучић и Рама указују да су достигнућа европског пројекта неспорна јер „ниједна генерација Европљана није доживјела такав мир, мобилност и просперитет“ и додају да је проширење у томе одиграло централну улогу, ширећи заједницу засновану на демократији, владавини права и економској размјени.
„У нашем дијелу Европе, Западном Балкану, перспектива чланства остаје најјачи покретач реформи, инвестиција и помирења. ЕУ наставља да буде веома ангажована кроз финансијску подршку, политички дијалог и секторску интеграцију. За то смо јој захвални. Међутим, трансформативни утицај пуноправног чланства још није материјализован“, преноси РТЦГ.
