Председник Србије Александар Вучић истакао је, у интервјуу за немачки дневник „Зидојче цајтунг“, да се надао да ће амерички председник Доналд Трамп заузети оштрији став према режиму Аљбина Куртија на Косову, као и да није очекивао да у Одбору за мир Вјоса Османи наступа као „главна звезда“.
На питање немачког листа да ли је разочаран америчком администрацијом због имплементације санкција против НИС-а које је увео Џозеф Бајден на крају свог мандата, а које је Трамп неколико путао одлагао и потом ипак применио, Вучић је одговорио да није у потпуности задовољан ни неким другим њиховим одлукама.
„Нисам био у потпуности задовољан ни неким њиховим другим одлукама. Американци су нам свима овде у региону били од велике помоћи осигуравајући мир и стабилност у Босни. Надао сам се да ће заузети и оштрији став против Куртијевог режима на Косову. Да ме нисте питали о томе, не бих то поменуо. Они провоцирају све Србе који живе на Косову. А ту је и такозвани Одбор за мир, где је председница Косова Вјоса Османи наступа као главна звезда. Ово не бисмо очекивали од Трампове администрације“, објаснио је Вучић.
На питање да ли Србија озбиљно жели да се придружи ЕУ, нагласио је да Београд интензивира своје напоре у том правцу и да ће се ускоро видети резултати.
„Да, и ми интензивирамо наше напоре у том правцу; ускоро ћете видети резултате. У наредних неколико дана очекујемо препоруке Европске уније, које ћемо изнети пред Парламент. И прихватићемо све њихове препоруке. Међутим, не верујем да ускоро можемо бити пуноправни члан Европске уније“, објасно је председник Србије.
Зато се, додаје, заједно са албанским премијером Едијем Рамом залаже за Европу „више брзина“.
„Верујем у заједничко тржиште, у Европу без граница. Ако бисмо могли политички и економски да постанемо део ЕУ на овај начин, без права гласа, без права вета и без сопственог комесара, то би нас учинило веома срећним“, указао је Вучић.
Негирао је да жели да ужива у благодетима јединственог тржишта и Шенгенског простора без притиска за већу владавину права и демократизацију.
„Притисак ће се одржати и морамо се суочити са тим“, нагласио је Вучић.
Говорећи о актуелној енергетској ситуацији, указао је да су цене нафте на медитеранским тржиштима порасле за 15 одсто само у последња два дана, као и да је слична ситуација и са гасом.
„Све нам је теже“, констатовао је он, указујући и на санкције НИС-у, које су као резултат имале нижи привредни раст Србије.
„Неки људи мисле да је све само у бројкама — не, то директно утиче на животе људи. Нижа стопа раста значи ниже повећање пензија и плата. Веома сам захвалан Европској унији, тиму Урсуле фон дер Лајен: Разговарали смо са њима о томе које нове цевоводе до разних суседних земаља треба да изградимо до 2035. године. Уложићемо значајна средства у нашу енергетску инфраструктуру и у томе имамо пуну подршку Европске уније“, објаснио је председник Србије.
Упитан за однос са Москвом рекао је да је Русија увек била поуздан партнер у снабдевању гасом, али да су га онда руски медији веома оштро напали, оштрије него многе западне лидере.
„Традиционално смо имали добре и пријатељске односе, али сада сам једноставно морао да заштитим националне интересе Србије. Нисмо ничије марионете“, поручио је он.
На констатацију да Русија Србији није понудила откуп деоница НИС-а, подсетио је да их је наговарао, да је био веома фер и није чак ни инсистирао на праву прече куповине.
„Стално сам питао: Зашто не желите да продајете Србији? Нисам добио прави одговор. На крају смо се сложили са овим моделом, у којем би мађарска компанија МОЛ и емиратски Аднок сада требало да преузму велики део. А ми можемо повећати наш удео са 29,87 на 34,87 одсто, што нам даје боље механизме контроле и већи надзор над финансијским одлукама“, указао је он.
На питање да ли је Русија фрустрирана јер Србија продаје муницију и оружје другим земљама које затим снабдевају Украјину, Вучић је нагласио да је о томе разговарао са Москвом.
„Нисмо извезли ниједан метак у Украјину. Али смо морали да продамо велике залихе земљама широм света. Шта се дешава када су ратови? Материјал на крају заврши у ратној зони, на овај или онај начин. О свему овоме смо разговарали са Русима. Разговарао сам са Путином на састанку у Пекингу и показао му списак земаља извоза и рекао: Ево списка, у чему је проблем? Он је затим показао на Пољску, али тамо је ишла само муниција за ловачке пушке. Али да, било је извоза у Чешку, у Велику Британију и још неколико земаља, и коначно, завршила је у Украјини“, објаснио је он.
Упитан да ли је Путин показао разумевање, рекао је да га је подсетио да Србија није увела санкције, и да је због тога много претрпела.
„Патили смо више него што можете да замислите. И не желим никакве заслуге за то. Нисам то урадио због вас, већ због нашег политичког става; јер верујем да санкције нису корисне. Али имам 28.000 људи који директно раде у војно-индустријском сектору у Србији: Сва наша складишта пуцају по шавовима од граната, ракета и муниције различитог калибра. Пустили смо је да би људи могли да примају плате, да би могли да преживе“, нагласио је он.
На питање да ли би ово био тренутак да се Србија коначно придружи европским санкцијама против Русије, како Брисел захтева од Србије као кандидата за чланство, рекао је да је то прошлост.
„Ми као Европљани се суочавамо са много већим проблемима у будућности. Мислим да ће криза у Ирану имати велике политичке последице; доћи ће до значајних промена унутар европских друштава. Јуче сам разговарао са својим пријатељем Гвидом Кросетом, италијанским министром одбране. Италијани купују 1.000 пешадијских борбених возила Линкс, а да не помињемо остале производе Рајнметала. Такође видимо велике политичке промене у Сједињеним Државама“, констатовао је он.
У вези са пакетом законских реформи, рекао је да је морао да га потпише.
„Морао сам да га потпишем; прошао је кроз парламент, и рекао сам да ћемо га, ако Венецијанска комисија приговори, одмах повући“, навео је Вучић.
На питање зашто није сачекана процена Венецијанске комисије пре доношења закона, рекао је да је управо то питање и он поставио и да је критиковао посланике што се нису координисали са Европском унијом.
