„У Видовдану је саткано и наше зачеће и наш развој и напредак, наше муке, патње и поновно подизање попут Феникса из пепела“, поручио је данас српски председник Александар Вучић. У свом безмало седмоминутном поздравном говору видовданским лауреатима и јавности Србије, уз највише госте из Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоније, Косово није споменуо.
Он је данас, поводом Видовдана, уручио одликовања заслужним појединцима и институцијама.
На церемонији у Палати Србије се кратко и обратио.
Симболика Видовдана, казао је, не говори само о мучеништву, страдању, поразима, јунаштву, грешкама, па ни о победама:
„Више од тога, она све нас упућује на основно питање, на основну поставку из које све потиче, а која нас одређује. Веома је проста. Шта си спреман да учиниш за своју земљу? Колико хоћеш за њу да урадиш? Шта желиш да јој даш? Колико је волиш? Колико си спреман да се за њу жртвујеш?“.
Одговори на ова питања, истакао је, чине нашу целокупну историју.
„Када смо их знали, побеђивали смо. Када смо били збуњени, када смо лутали у одговору – губили смо. Често јуначки, али смо губили“.
Због тога, поручује, за њега не постоји важнија дужност, него да препозна, издвоји и награди све оне који су тај одговор „не само знали, већ га и гласно саопштавали, без обзира на опасности којима су били изложени“.
Важно је то, каже, зато што је сада време у којем „постоје многи који хоће да Србија победи, али и они који хоће да победе Србију“.
А они долазе, тврди, споља:
„Неки који, верујем, неразумевајући, им служе и који хоће својој земљи нешто да узму. Има оних који хоће да Србија расте и оних који желе да Србија стане. Оних који сањају њен добитак и оних којима је једини сан њен губитак сваке врсте. И то није никаква велика подела, тога смо имали увек. И верујем да овога пута ћемо знати да у нечему што није ново изаберемо прави пут. То нема везе са идеологијама, политичким партијама, чак ни са влашћу. Има везе само са нашом будућношћу, са будућношћу наше деце, са оним што сањамо, са оним што им желимо“.
За њега је овај Видовдан посебан.
„Прелеп је дан и наш народ је увек говорио да се све види на Видовдан и да се најбоље види на Видовдан. Види се и ко је колико храбар и ко је колико уман и ко колико чини за своју земљу и ко чини све управо супротно“, казао је Вучић.
Видовдан је за нас Србе више од свега, од сваког другог празника. Можемо ми формално да имамо и веће и значајније датуме, али суштински ништа веће, боље, лепше и значајније од Видовдана немамо
У Видовдану је, истакао је у говору, саткано и „наше зачеће и наш развој и напредак, наше муке, патње и поновно подизање попут Феникса из пепела“.
Срби не верују да, каже Вучић, сада живе боље него икада – „џаба бројеви, статистика, анализе и све оно кроз шта пролазимо и шта проживљавамо“. Време је да се то мења.
„Какви смо, никада нећемо поверовати. Једино што верујемо, једино што и данас славимо, јесте патња, јесу наши порази, а победе и успехе никада нисмо ни умели, ни успели. Време да се та врста парадигме промени у будућности. Време је да славимо живот. Време је да почнемо да славимо победе. И време је да наставимо да побеђујемо“, поручује.
Лауреатима се обратио захваливши на доприносу напретка Србије – свако на свој начин.
„Ви носите од данас неупоредиво већу одговорност него што сте икада имали. Ви сте од данас, на сваком месту где год се налазите више од обичног представника и грађана и државе“.
Међу одликованима су породица Владимира Вуковића из села Житковац код Звечана, виолиниста Јован Колунџија, композитор Љубомир Манасијевић, као и Јелена Бухач Радојчић, преживела из логора Јасеновац, и други.
