Кад год да се поведе полемика о размени територија као о могућем решењу за односе Београда и Приштине, чини се да колико има присталица, толико има и противника. Ова идеја је једно време “мировала”, да би пажњу на њу пре неки дан поново скренуо Џон Болтон, некадашњи саветник за националну безбедност у администрацији бившег председника САД Доналда Трампа. Да ли је ова формула уопште “жива” у међународним круговима или трајно архивирана?
Пише: Душица Радека Ђорђевић
О размени територија у јавности се интензивно дискутовало 2018. и 2019, а након пет година поједини саговорници Косово онлајна сматрају да је за ову замисао прошао воз, други да јој није истекао рок трајања.
Различито се чита и Болтонова изјава од пре четири дана да је америчка позиција већ “неко време” нада да би Србија и Косово могли да дођу до нечег прихватљивог за обе стране, укључујући ту размену територија. Лични став некадашњег Трамповог сарадника или би, уколико се врати у Белу кућу, Трамп био поборник оваквог расплета?
На Косову се политичари спорадично осврну на ову тему, а ставови који се могу чути су дијаметрално супротни: од тога да би размена територија могла да доведе до новог рата на Западном Балкану, како сматра министарка спољних послова Доника Гервала, до мишљења Дардана Молићаја, председника ванпарламентарне опозиционе Социјалдемократске партије да је то најбоља опција за решавање проблема са Србијом.
Да ли се ова опција данас узима у обзир у званичном Вашингтону, Берлину, Лондону или Москви?
Виши аналитичар за Балкан Међународне кризне групе Марко Прелец каже за Косово онлајн да колико је њему познато, то није актуелна тема у Америци.
“У Европи се поводом ње понекад страхује и чини ми се да је идеја да се границе више не смеју мењати више из идеолошких разлога. Чињеница је да уколико би дошло до споразума који би захтевао обе стране и који би био слободан и демократски изражен избор обе стране, ту нема шта неко споља да се буни. Али, у данашњим условима и у било каквој замисливој будућности то је крајње нереално и незамисливо, мислим да то треба заборавити”, каже Прелец.
Он додаје да је идеја размене територија као решење за односе између Београда и Приштине некада била замислива, али да је данас у заоштреним и скоро непријатељским односима Београда и Приштине тако нешто нереално.
“Та идеја је крајње деликатна и захтевала је врло високу дозу међусобног поверења. И до те дозе се, када се на томе радило за време Тачијеве администрације, 2018. и 2019. године, очито није довољно далеко дошло”, наводи Прелец.
Иначе, спекулације да су се понуде о размени територија званично нашле на столу током дијалога у време када су главни актери испред Приштине и Београда били Хашим Тачи и Александар Вучић, демантоване су са обе стране, па и од Федерике Могерини, тадашње високе представнице Европске уније за спољну политику и посреднице у дијалогу која је тврдила да о томе никада није било разговора. Поводом медијских скица у то време како би ово решење изгледало на терену – да део севера Косова буде у Србији, а регион око Прешева у независном Косову, најчешће су из Немачке стизале поруке да дискусије о размени територија не воде у правом смеру.
Професор Центра за геополитику при Универзитету Кембриџ Тимоти Лес сматра да ако би победник на америчким изборима био Доналд Трамп да би његова администрација подржала размену територија или поделу Косова као средство да се обезбеди српско признање Косова. Администрација председника Џозефа Бајдена, указује, не би подржала решење статуса Косова које се заснива на размени територија, као ни администрација Камале Харис ако би она победила на изборима у новембру.
“Бајден и Харис и Демократска странка генерално су либерални идеалисти који су мотивисани идејама ресторативне правде, казне за оно што виде као варварство Србије 1990-их, опозиције национализму и националним државама. Они придају велику вредност ономе што називају међународним поретком заснованим на правилима, који искључује било какву врсту промене граница, посебно у време када Русија настоји да ревидира границе на другим местима у источној Европи”, наводи Лес.
Размена територија или подела Косова, како оцењује британски професор, била би у складу са Трамповим погледом на свет ако се врати на власт 2025.
“За разлику од Камале Харис и демократа, он није заинтересован да кажњава Србе, он је националиста, саосећа са националистима широм света и није заинтересован за одржавање међународног поретка заснованог на правилима ако је то у супротности са америчким интересима, у овом случају америчким интересом за решавањем статуса Косова и враћањем америчких трупа кући. Трамп је кроз своје изјаве имплицирао да је вољан да прихвати поделу Украјине као средство за решавање рата у тој земљи и вероватно не би бринуо о постављању преседана на Косову за прекрајање граница на другим местима у источној Европи”, наводи Лес.
О томе како на опцију размене територија гледају званични Лондон и Берлин, наш саговорник каже да како ствари стоје сумња да би они били “за”. Обе земље, наводи, воде либерални идеалисти који се противе променама граница на Балкану из углавном истих разлога као и Бајденова администрација.
“То је непријатељство према национализму, жеља да се Срби казне, нека врста легалистичког начина размишљања које не прихвата промене граница, непријатељство према Русији, противљење подели Украјине и тако даље, што свакако представља препреку или барем потенцијалну препреку сваком покушају будуће Трампове администрације да реши статус Косова путем размене територија, баш као што је то било 2018. када су Лондон и Берлин изашли против поделе, охрабрујући тако Албанце да се томе одупру као решењу. Али влада у Немачкој је слаба и може да падне и да буде замењена десничарском владом која има реалистичнији и мање идеалистички поглед на Балкан, а у том случају то би могло да примора Велику Британију да промени своју позицију како би избегла изолацију и дозволила другима да одреде решење за статус Косова без ње”, сматра Лес.
На питање да ли би размена територија била опција која би допринела стабилности на Балкану или би имала супротан ефекат, јер би можда и други на Балкану пожелели даље отварање питања граница, Лес каже да краткорочно гледано иако постоје ризици од нестабилности, да су они ограничени, док је дугорочно гледано промена граница на Балкану предуслов за стабилизацију региона.
“Тиме би се омогућило разним народима да живе у својим државама са пуним правима и могућностима, за разлику од садашњег мултиетничког концепта, који одржава стање нервозе, напетости и на крају нестабилности”, наводи Лес.
Он свакако не искључује да би размена територија у случају решавања статуса Косова за собом повукла и друга питања граница, указујући на став Милорада Додика и босанских Срба из периода 2018-2020. године, када су се залагали за укључивање Републике Српске у договор око статуса Косова.
“Штавише, мислим да би се босански Срби још више залагали за ово 2025. године, ако би се Доналд Трамп вратио и тражио поделу као решење, с обзиром на њихову све већу одлучност да се одвоје од Босне. Дакле, иако краткорочно постоје неки ризици од нестабилности због размене територија као решења, мислим да су ти ризици ограничени”, закључује Лес.
Потврду да Сједињене Америчке Државе нису одустале од идеје размене територија како би се постигао споразум између Београда и Приштине, али уз одређене услове, аналитичар из Приштине Африм Касоли види у изјавама америчког амбасадора у Приштини Џефрија Ховенијера.
“Он (Ховенијер) је у интервјуу једном косовском медију навео да ова идеја може да се реализује али да претходно мора да постоји демократски договор две земље да би се то остварило. Дакле, без демократског договора то је искључено и према његовим речима, САД су сада фокусиране на процес дијалога у Бриселу са циљем нормализације односа две земље према тренутним условима у дијалогу. И садашња америчка администрација, а и претходна Трампова, нису одбациле ову идеју, али су поставиле прелиминарне услове да се она оствари. Да ли ц́е то бити спроведено и под којим условима, то је у садашњим околностима тешко рец́и јер су неке европске земље, посебно Немачка, биле против овог пројекта”, навео је Касоли за Косово онлајн.
Што се тиче Русије, он сматра да није искључена могуц́ност да она пристане на такву опцију, као и на нову шему геополитичког редефинисања која обухвата, како каже, њене територијалне претензије у Украјини и Грузији, па би у том случају и Косово могло да се нађе у склопу геополитичког редефинисања у оквиру ког размена територија није искључена.
“Али тренутно, на основу опредељења међународних дипломата, на основу става Брисела и Вашингтона, чини се да нема спремности и воље за спровођење овог пројекта јер су јасно ставили до знања да остају фокусирани на наставак дијалога у Бриселу и на обавезе које Србија и Косово треба да спроводу на основу споразума из 2013. и 2015. године, као и споразума из Брисела и анекса његове примене из Охрида од прошле године”, каже Касоли.
Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић каже за Косово онлајн да изјаву Болтона у којој помиње размену територија треба узети у обзир као његов лични став, а мање као стратешку пројекцију. Болтон је, каже Пророковић, један од америчких републиканских политичара који сагледава међународне односе са реалистичког становишта, али да је раније његов утицај био далеко већи него данас.
“Он је имао доста промашаја у неким својим стратешким виђењима претходних година и да је на крају крајева због тога смењен из администрације Доналда Трампа. Такође, врло је упитан његов утицај на америчку спољну и безбедносну политику”, додаје наш саговорник.
Питање свих питања, међутим, како истиче Пророковић, је да ли је размена територија прихватљива Србији.
“Овде се пре свега ради о нашим интересима, о нашим идентитетским питањима, геополитичким виђењима, проценама како и куда ићи у наредним деценијама у врло нестабилном међународном окружењу. Не видим да је то нама прихватљиво. Прво због идентитетских питања. Сведоци смо свега што се дешава на Косову и Метохији и у случају поделе отворило би се заиста много врло непријатних, да не кажем катастрофалних ствари по нас. У питању је и отимање културне баштине и однос према преосталим Србима на том делу Косова који би ми признали. У питању је и позиционирање Косова у међународним односима. Требало би очекивати тужбе за геноцид или ратне злочине. Дакле, има пуно ствари због којих је то нама неприхватљиво”, сматра он.
Ни код Албанаца, како додаје, нема интереса за овакав исход, а чак и да постоји добра воља са свих страна размена територија би била тешко изводљива и компликована.
Из ових разлога, Русија, па чак и Кина и још неки други незападни актери, каже Пророковић би ову опцију ставили са стране јер би постојала могућност повећања конфликтних потенцијала на Балкану.
“Не видим да је Русији у интересу да се повећава конфликтни потенцијал и да долази до нових конфликата на Балкану или макар нових криза. Кинезима тек то није у интересу пошто су они овде поприлично инвестирали. Све у свему, то је све на дугом штапу и врло тешко изводљиво”, наводи он.
Ни код европских фактора, како оцењује, нема тенденција да је размена територија прихватљива.
“Напротив, све ово што Курти ради на северу Косова, он ради после усменог саглашавања са француско-немачким планом. Дакле, он то ради уз подршку европских партнера, рекао бих много више уз подршку Велике Британије него Француске, делимично и уз подршку Немачке. Стање на терену се односи на интегрисање севера Косова у тзв. косовски институционални систем. Зашто би онда Курти уопште преговарао о размени територија? А пошто нас чекају избори на Косову наредне године и све су прилике да ће Курти осигурати још један четворогодишњи мандат, та ствар просто не може ни доћи на дневни ред”, каже Пророковић.
Истовремено, он не види било какву спремност у европским државама, у Европској унији и Великој Британији, да се разговара на ову тему.
Бивши специјални изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич поводом питања размене територија као потенцијалног решења за односе Београда и Приштине каже за Косово онлајн да је према принципима Оебса и Париске повеље промена граница дозвољена ако се две суверене државе о томе договоре.
“Такође, пошто само две државе које се признају могу да преговарају о таквом билатералном споразуму о границама, верујем да отворено питање међусобног дипломатског признања у овом тренутку то чини мало вероватним”, указује Петрич и напомиње да промена граница не сме бити насилна.
Део наслова: Покрет за одбрану Косова и Метохије
