Тврдња председника Турске Тајипа Ердогана да би са овом земљом Европска унија постала безбеднија, покушај је пацификације проевропски настројене јавности и не делује као остварива опција, али су зато могући „краткорочни савези из нужде“ између Анкаре и Брисела, сматра историчар Игор Вукадиновић.
„Упркос изјавама Ердогана, пуноправно чланство Турске у ЕУ не делује као остварива опција услед превеликог броја објективних препрека на том путу. Али могуће је да ће доћи до привременог савеза из нужде у којем би обе стране могле да остваре краткорочне циљеве: за ЕУ бирократију је то спољнополитичка, а за режим у Турској унутрашња консолидација“, оценио је Вукадиновић за Косово онлајн.
Сматра да су најаве о чланству Турске у ЕУ део „геополитичке калкулације“ Ердогана.
„Иако су Ердоганове изјаве о чланству Турске у ЕУ највероватније у функцији дневне политике и пацификовања проевропски настројеног дела турске јавности, из њих провејавају и геополитичке калкулације услед тектонских промена које се догађају у свету. Потези Трампове администрације су у великој мери обесмислили досадашњи концепт Европске уније као периферије америчке империје, која ревносно извршава наређења из Вашингтона. То је проузроковало идентитетску кризу и политичке турбуленције међу земљама чланицама овог савеза“, истиче Вукадиновић.
Зближавање Анкаре и Брисела
Не искључује могућност зближавања Анкаре и Брисела, а разлоге види не само у унутрашњим проблемима Турске, већ и у самој ЕУ.
„Очигледна је и криза полуауторитарних режима и апострофира попут Ердогановог у Турској, који се налазе под све већим притиском масовних демонстрација и грађанске непослушности. Данас имамо ситуацију да ниједан политички субјект на тлу Европе и Северне Америке није у потпуности спокојан. Стога се не може искључити могућност да ће у прерасподели политичких савеза у свету доћи до зближавања Анкаре и Брисела“, сматра овај историчар.
Турска би, као регионална сила са значајним људским и економским капацитетима, несумњиво допринела јачању положаја Европске уније у свету, али би истовремено из корена изменила и њен досадашњи идентитет и унутрашњу структуру. Када је реч о евентуалној добити за Турску, тешко је установити да ли би јој тај чин донео више штете или користи. Чланство у ЕУ би евентуално могло да додатно ојача позиције Турске на Кавказу и на Блиском истоку. С друге стране, усклађивање са европском бирократијом и прописима углавном се негативно одражавало на економски развој земаља чланица и земаља у процесу придруживања Европској унији.
Балкански чиниоци
Када је реч о заинтересованости балканских политичких чинилаца за чланство Турске у ЕУ, Вукадиновић каже да је јасно да је оно највеће у албанском и бошњачком политичком естаблишменту.
„Као традиционални савезници Турске, који су претходних деценија били штићеници Брисела и америчке дубоке државе, Еди Рама и бошњачки политичари су сада забринути због неизвесности у погледу Трампове спољне политике. Ипак у томе постоји значајна разлика. Док Раму првенствено интересује спољнополитичка подршка очувању личне власти у Албанији, бошњачке политичке елите се надају да ће, уз спољну помоћ, успети да остваре циљ укидања Републике Српске и преузимања њене територије, а најављено хапшење председника РС представља најзначајнију тачку у спровођењу ове операције“, закључује Вукадиновић.
